Вести

23. 06. 2022.

Аутор: Н.К / Данас Извор: Данас

На локалу: између насиља, страха и опстанка

Српска напредна странка ове године обележава неславни јубилеј владавине терора, те се може похвалити, измеду осталог, и да је медије довела до потпуне пропасти. Можда је удобно причати из београдског круга двојке како је бити новинар, али у унутрашњости Србије, професионални медији и истински новинари доведени су до ивице егзистенције. О томе уредници и новинари говоре за Досије.

Сања Петров (Слободна реч, Врање) 

Два најчешћа проблема са којима се суочавамо од оснивања портала 2020. су недостатак званичних информација услед затворености институција према медијима над којима немају контролу, као и покушаји дискредитације и умањивања на значају онога што радимо. Че- — сто на одговоре надлежних чекамо предуго, када тема већ престане да буде актуелна, или их уопште не добијемо, док су медији наклоњени власти на извору информација. Људи који су у извршној власти у Врању се најчешће не јављају новинарима који критички извештавају и стиче се утисак да је мањина доступна за коментаре више због неког личног познанства, јер је мањи град, него због осећаја одговорности према јавности.

Славиша Миленковић (Крушевац Прес)

 
Извори финансирања локалних медија су нестабилни. Огромна већина се финансира путем пројеката што утиче на унутрашњу организацију, кадровску политику и начин рада. Обезбеђивање средстава преко маркетинга иде тешко, јер све контролишу београдске агенције, оглашивача на локалу је мало. У јурњави за пројектима и средствима медији често запостављају фокус рада који би требало да буде на квалитетним текстовима. Медији који нису блиски режиму сусрећу се и са бројним проблемима у раду као што су забране присуства јавним догађајима, ускраћивање одређених информација и, рецимо, игнорисање. Ми смо, примера ради, прошле године имали ситуацију да нико од надлежних није желео да нам достави тражене информације. Радили смо пројекат који је финансиран од Града Крушевца а тема је била насиље над женама. Центар за социјални рад, Полицијска управа, Дом здравија - сви су нас игнорисали, иако је реч о важној социјалној теми за локалну заједницу. Третирају нас као да смо ваздух.
Сања Ђорђевић (Сторyтеллер, словачко-српски портал, Маглић)
Један од главних проблема са којима се, као новинарка портала Сторyтеллер сусрећем, јесте неажурност и недоступност државних институција, односно људи који окрећу зупћанике у њима. Вршиоци јавних функција негде су пропустили да швате како “јавно“ подразумева сарадњу са медијима и да, осим надређенима у својој странци, рачуне полажу и грађанима. Наравно да има чудака који свој посао, заправо, и раде, и у сиовчакој заједници се може рећи да постоје. Без њих, праћење живота локала и мањинске заједнице не би био могућ. 

Сава Мајсторов (СОинфо, Сомбор) 

 
Основни проблем, карактеристичан за највећи део Србије, јесте најезда “инстант” портала, дневних листова и телевизија “са задатком”. Издвајају се огромне суме јавног новца за пропаганду, манипулације и пласирање лажних вести у медијима без импресума, успоставијених да потпуно слуде генераиносиабописмене Иконзументе медијских садржаја. Актуелни политички систем је обесмислио пројектно финансирање, учинио да пословна сарадња са слободним медијима, за већину потенцијалних партнера, буде превелики ризик, а да квалитетни саговорници, посебно локални, због друштвених прилика, углавном инсистирају на анонимности. Све ово прати константан притисак на новинаре, изостају позиви за јавне догађаје и одговори на бројна важна питања. Вређали су нас, таргетирали, па чак и избацивали са појединих скупова. Полиција је након тајног снимања и праћења током блокада путева поднела прекршајне пријаве против чланова редакције, окарактерисаних као организатори протеста, односно, у још два наврата, као учесника протеста. 

Миодраг Блечић (ИН медија Инђија)

Новинари ИН Медија имају поприлично лошу комуникацију са представницима локалне самоуправе, тачније властима на локалу, поред чињенице да наш медиј негирају иако је регистрован, не обавештавају нас о кључним догађајима који су важни за грађане. Тиме спречавају новинаре нашег портала да раде у јавном интересу, односно да објективно, непристрасно, истинито и правовремено извештавамо становнике општине Инђија. лако до информација које су битне за наше читаоце на крају ипак дођемо, локалана власт углавном не одговора на питања наших новинара, уз обавезну опаску која подразумева омаловажавање новинара или читаве редакције. На конкурсима за суфинансирање медија учествујемо редовно, али до сада наши пројекти нису подржани јер у комисијама седе чланови фантомских удружења новинара, самозвани медијски стручњаци блиски власти... Новчана средства се додељују медијима чији су законски заступници функционери владајуће странке као и они који више раде ПР него што се придржавају Кодекса новинара и раде у јавном интересу.

Ивана Ђорђевић Методијев (Инфо Плус Врање)

Покушаји политичких утицаја, економских притисака, недовољни број запослених у редакцији, те релативно ниска примања новинара, најчешћи су проблеми са којима се готово десетак година суочавамо на путу изградње професионалног и — независног медија. Поред финансијских потешкоћа сакојимасесвакодневно сусрећемо, нама је пуно теже да дођемо и до информација јер су извори затворенији, а политички притисци већи него што је то рецимо у неким већим центрима. Нетранспарентно јавно финансирање како на републичком тако и на локалном нивоу и засићено медијско тржиште посебно су изражени и користе се искључиво у сврху политичког утицаја на медије. Како је маркетиншко тржиште веома слабо, зависимо од пројектног финансирања, које је, како сам навела, доста нетранспарентно. Због тога данас јавном сценом доминирају они медији чије извештавање није објективно и који, заправо, служе као ПР служба партије на власти. Пошто се налазимо у тешкој финансијској и кадровској ситуацији, долази и до проблема са квалитетом и квантитетом нашег програма, па морамо да ангажујемо повремено хонорарне сараднике како бисмо тај део премостили. 

Александар Милијашевић (Дијалог Нет, Ваљево)

С обзиром на то да је Дијалог Нет непрофитни медиј који обрађује теме од јавног интереса, кључни проблеми су нетранспарентност и недоступност јавних финансијских средстава. Наиме, иако редовно конкуришемо како код локалне самоуправе, тако и код надлежног министарства, не успевамо да добијемо финансијску подршку из јавних средстава. Као посебан куриозитет може се навести одлука комисије за медијски конкурс града Ваљева. За пројекте који су се односили на теме попут заштите Ијудских права на локалном нивоу, као и борбу против корупције на локалном нивоу, образложење комисије која је одбила њихово финансирање гласило је - пројекат не препознаје јавни интерес. Александар Стојановић (ЈугПресс, Лесковац) 
Бављење овим одговорним и озбиљним јавним послом на начин на ком се базира наша уређивачка политика, годинама уназад узрокује бројне потешкоче објективне природе. Притисци властодржаца, опструкције државних, окружних и градских институција, повремени, никад до краја испитани хакерски напади на наш сајт, етикетирање и таргетирање наших новинара, све у комбинацији са увек присутним финансијским потешкоћама, доводе до стања које је, својевремено, парафразирано, најбоље описао Че Гевара: “Многи нам кажу да смо авантуристи и ми то признајемо. Ми смо од оне врсте која је спремна да жртвује властиту кожу да би бранила своје истине." Тужба Миленијум групе против наше куће, због преношења конференције за новинаре Народне странке и њеног председника Вука Јеремића, само је још један у низу притисака и застрашивања, по врло једноставној формули: Пишеш нешто што нам није по вољи плаћаш. Када се узме у обзир да су првобитни одштетни захтеви били 200.000 евра за два објављена текста, не ради се само о плаћању. Ради се о затварању. Са тим се суоћавамо из године у годину. Чегеварин начин живота јесте инспиративан, не и дуготрајан. Уколико се клима у српском друштву у погледу медијских слобода не поправи. 

Исидора Ковачевић (Подрињске, Шабац) 

 
„Подрињске" су се у претходном периоду суочиле са озбиљном финансијском кризом, те смо морали да престанемо са радом, а затим да обезбедимо средства да новине из Лазе повремено, односно, престале су да буду недељник. Финансијска криза настала је након што нам је онемогућено да добијемо средства на конкурсима за финансирање медијских садржаја, упркос добрим пројектима које пишемо, али и због тога што смо остали без оглашивача и претплатника. Чак нам је и Међуоопштински историјски архив отказао претплату а затим су одбили да архивирају чак и беспјатан примерак новина иако су у обавези да то чине. Поред финансија, нашим новинарима је онемогућено да добију информације од јавног  значаја, информације из институција и јавних предузећа, а након неког времена новинари више нису пожељни на терену, те и не добијамо позиве за догађаје у граду. Затим, не мање важно, новинари нашег медија често су мета функционера, криминалаца и других, због објективног и професионалног извештавања, те смо били изложени прозивањима, јавним, сексистичким коментарима, претњама смрћу, метком, вешалима, називани погрдним именима, а све је кулминирало потерницама по граду Шапцу на којима се нашла моја фотографија, уз опис тражи се и обећану награду.