Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Вања Ђекић: Није тачно да се у саставе медијских комисија бирају искључиво чланови „ГОНГО организација“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 05. 2022.

Аутор: Бранко М. Жујовић Извор: Suboticke.rs

Вања Ђекић: Није тачно да се у саставе медијских комисија бирају искључиво чланови „ГОНГО организација“

Није на мени да тумачим шта јесте, а шта није сукоб интереса, када то закон дефинише

Мој медиј је члан Удружења електронских медија „ComNet“, који је члан Асоцијације радио-телевизија Србије и то је моја једина веза са Владаном Стефановићем

Мислим да је то које удружење кога предлаже потпуно небитно

Све одлуке које су донеле комисије, у којима сам учествовала, донете су једногласно

Да ли овако раде све комисије? Верујем да раде, јер смо на семинарима учени да је то исправан начин

Не видим никакву везу учешћа у раду стручних комисија са тим ко је председник ког удружења које нас предлаже и који медији добијају или не добијају средства на појединим конкурсима

Момира Миоковића познајем приватно, не пословно и немам сазнање да је повезан са медијским конкурсима или неким другим пословима те врсте

Тек то, да ако у неким медијима, учесницима конкурса, раде људи који су у руководећим структурама удружења, да је ту аутоматски реч о сукобу интереса. То је апсурдно

Можда не разумем која су ова „репрезентативна“ удружења. Можда треба да схватим да су богом дана и да им све припада, а ова „гонго“ су се појавила и ремете им планове. Овим првима све припада и ником другом ништа

Да ли ви тврдите да сам кривотворила потписе?

Вања Ђекић из Колута налази се на челу организације “Ја волим Сомбор”. Ова организација је оснивач сајта 025.rs. Према подацима Центра за одрживе заједнице, поменута организација је на медијским конкурсима од 2017, закључно са прошлом годином, инкасирала 139.012 евра.

Истовремено, Вања Ђекић је учествовала у раду значајног броја медијских комисија. Понекад као представник организација Владана Стефановића, као што су “ComNet” и Савез удружења “Асоцијација радио-телевизија Србије”, а понекад је била представљана као самостални медијски стручњак.

Поштовања је достојно што је Вања Ђекић једина пристала да нам макар делимично одговори на питања која смо јој поставили. Комуницирали смо искључиво посредством имејла. То није најзахвалнија форма комуникације, барем када је интервју посреди.

Како Вања Ђекић није у целости одговорила на наша питања, нити се држала редоследа постављених питања, одлучили смо да наш интервју, уколико се ова размена имејлова тако уопште може назвати, објавимо онако како је поменута размена текла од 4. до 10. маја.

Ево садржаја нашег по много чему занимљивог разговора.

Према наводима „Цензоловке“, ваш портал 025.rs до сада је на медијским конкурсима инкасирао више од 15 милиона динара. Истовремено, ви сте често члан комисија које одлучују о суфинансирању медијских пројеката.

Сматрате ли да се ове две чињенице косе у етичкој равни и да се, учествујући у раду комисија, налазите у сукобу интереса, пре свега имајући у виду да у комисијама наступате као представник организација Владана Стефановића, попут Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“? Стефановићеве фирме и повезане организације у збиру су међу највећим добитницима конкурсних средстава у Србији.

Сматрате ли да медијске комисије раде свој посао на професионалан начин или им се врло често, како тврде неки од сведока, потурају на „аминовање“ унапред припремљена решења о расподели новца?

Како објашњавате истоветне фразе које се у записницима са заседања медијских комисија понављају стално?

Познајете ли господина Момира Миоковића из Сомбора и да ли сте икада сарађивали са њим?

Да ли је господин Момир Миоковић на било који начин повезан са медијским конкурсима или остварује било какав утицај на конкурсне процесе?

Молим вас, наведите три најважније професионалне референце које вас препоручују за члана медијских комисија.

Анализирајући конкурсну документацију, приметио сам да фактуре послате „Видео креатива тиму“ Милана Швеља, који је и вашој организацији плаћао услуге, личе као једнојајчани књиговодствени близанци. Посреди је исти ликовно-графички изглед, понегде исти размаци и истоветни фонтови… Због чега фактуре ваше организације („Ја волим Сомбор“), затим фирме „Медиа 025“, па фирме ВТВ продакшн Владана Стефановића, па „Огњана Старовић ПР Градске инфо“ и још неких личе као јаје јајету? Одакле потиче истоветност фактура?

Вања Ђекић

Мислим да је то које удружење кога предлаже потпуно небитно. Уосталом, већина новинара који се предлажу за учешће у раду стручних комисија чланови су више новинарских удружења, а њихови медији су чланови више медијских удружења. Није реткост ситуација да исту особу, на истом конкурсу, предложе два удружења, рецимо УНС и неко друго. За рад у стручној комисији за оцену пројеката, по мени, би требало би да буду битне следеће референце, које ја имам: искуство у писању пројеката, искуство у реализацији пројеката, похађање обука за писање пројеката, похађање обука за рад у комисијама за оцену пројеката и искуство у раду комисија.

Није на мени да тумачим шта јесте, а шта није сукоб интереса, када то закон дефинише. Ја нисам учествовала у раду стручних комисија на којима је мој медиј аплицирао, нити сам имала икакве користи од пројеката, или медија, које је, или није, комисија подржала, а аплицирали су. Пројекте оцењује и подржава, или не, и са колико средстава, ако подржава, комисија од 3 или 5 чланова. Све одлуке које су донеле комисије, у којима сам учествовала, донете су једногласно.

Удружења су удружења и не могу бити, нити су приватна, па нису ни власништво оних који су председници или су у саставу неког руководног тела. Мој медиј је члан Удружења електронских медија „ComNet“, који је члан Асоцијације радио-телевизија Србије и то је моја једина веза са Владаном Стефановићем.

На обукама за писање пројеката и за учешће у раду стручне комисије, које је организовао „ComNet“, било је заиста пуно новинара и представника медија. Колико знам, велики број нас учествује у раду стручних комисија и не видим никакву везу учешћа у раду стручних комисија са тим ко је председник ког удружења које нас предлаже и који медији добијају или не добијају средства на појединим конкурсима.

Комисије у којима сам учествовала су оцењивале приспеле пројекте по критеријумима који су дефинисани законом и правилником, а увек су и део текста самог конкурса. То објашњава зашто се у образложењима користе исте формулације: ако је предметни део пројекта који се оцењује у складу, или није у складу са критеријумом на основу којег га оцењујете – морате то и написати, да јесте или није у складу са тим и тим критеријумом. Све дугачије било би неисправно, непрофесионално, спорно и лако обориво у евентуалном спору који се може покренути.

Не знам како изгледају фактуре других медија, знам да донатори средстава, органи власти, код којих правдамо утрошена средства, инсистирају да текст фактуре буде идентичан опису трошка назначеног у буџету. Ако смо у буџету назначили да је трошак снимања, монтаже, фотографисања, обраде фотографије… за који се издвајају средства – тако треба да је на фактури и написано, да би било истоветно трошку у буџету.

Узгред, Министарство културе и информисања, као кровно, надлежно за пројектно суфинансирање, на својим обукама везано за писање пројекта и у смерницама за писање пројеката које издаје, усмерава учесника конкурса који се трошкови могу користити за производњу пројекта, а који не, како их је правилно дефинисати, а како не, те је логично да велика већина апликација има врло сличну, или истоветну, спецификацију трошкова са којом аплицирају, ако се држе тих смерница – а морају. Исто тако је логично да те трошкове истоветно сви и фактуришу када их неком пружају.

Даље, господина Миоковића познајем приватно, не пословно и немам сазнање да је повезан са медијским конкурсима или неким другим пословима те врсте.

_________________________________________________________________________________

Знате ли да наведете иједан пример када су УНС и нека од организација које сам поменуо на неком конкурсу кандидовале исту особу?

У одговору помињете да истоветност садржаја и формулација у записницима комисија потиче од професионалности њихових чланова и тврдите, уколико сам добро разумео, да би другачије, детаљније образложење и аргументовано вредновање садржаја, било непрофесионално.

Шта је онда са пројектима који, на пример, обухватају текуће вести или кратке текуће извештаје, а „покривени“ су пратећим натписом да их суфинансира одређена локална самоуправа? Да ли чињеница да су и такви пројекти у комисијским записницима квалификовани као пројекти који „доприносе развоју медијског плурализма, развоју људских права…“, довољан аргумент да се таквим пројектима додели новац, што је био не баш тако редак случај?

Да ли сам добро разумео да вам није важно (спорно) што, као власник медија који је члан удружења „ComNet“, учествујете у раду комисија које често, заправо по правилу, додељују конкурсна средства чланицама „ComNet“-а, међу којима и медијима Владана Стефановића који су чланови исте те организације, а он тренутно потпредседник Управог одбора те организације, па онда и другим таквим медијима, само зато што ту врсту сукоба интереса закон наводно не спречава? Сматрате ли да је пука формално-правна покривеност једне такве, рекао бих очигледне аномалије, довољно оправдање новинару да овај каже: нисам ја ту да процењујем шта је сукоб интереса, а шта не, моје је право да забијем главу у песак и учествујем у томе?

Има ли новинар, ако јесте новинар, право да се постави на такав начин и да потпуно занемари околност сукоба интереса која је дефинисана Кодексом новинара Србије? Има ли новинар право да занемари чињеницу да је, на пример, Владан Стефановић оснивач и тренутно потпредседник УО „ComNet“-а и заступник Асоцијације удружења радио-телевизија Србије, а да истовремено његове фирме учествују на медијским конкурсима на којима одлучују чланови његових организација? Има ли новинар право да сматра да то заиста није важно, само зато што му то „закон“ тренутно наводно омогућава?

Да ли бисте, следећи исту логику, сутра пристали да учествујете на изборима, ако би закон омогућио ситуацију да посланике бира само једна ужа групација интересно поврезаних људи?

Како објашњавате правило, присутно последњих година код нас, да се у саставе медијскијх комисија бирају искључиво чланови организације које смо поменули, за које професионална медијска заједница већином сматра да су ГОНГО организације, али не и представници репрезентативних новинарских удружења као што су УНС и НУНС? Ко по Вама о томе одлучује на такав начин, одстрањујући представнике репрезентативних новинарских удружења? Чија воља у саставе комисија бира само представнике организација као што је „ComNet“, Асоцијација радио-телевизија Србије, Удружење “Друштво новинара Војводине” и још неколико сличних организација?

Навели сте да су све одлуке комисија у којима сте учествовали донете једногласно. Сматрате ли да је унисоност нормална појава у раду стручних комисија, при толиком броју различитих пројеката?

Нисам у питању постављеном у вези са садржајима фактура мислио на текст фактуре, који је законом прописан, већ на чињеницу да су фактуре испоручене Милану Швељу у Суботици, Новом Саду и у оквиру конкурса АП Војводина, међу којима и фактура вашег удружења, ликовно-графички истоветне, прави књиговодствени једнојајчани близанци. Да ли је то случајност? (Молим коментар…)

Да ли је Милан Швељо на било који начин до сада био ангажован на вашем сајту или у вашој организацији?

Вања Ђекић

Што се тиче примера, не могу и не желим да будем некоректна према колегама и да их доводим у ситуацију у којој се нашао немали број новинара који су били, или још јесу, чланови УНС-а и других „репрезентативних удружења“. Исто тако, не могу да прихватим за разуман аргумент да се као пресудан критеријум за избор у стручну комисију за оцену пројеката узима ко је предлагач – „репрезентативно“ или „нерепрезентативно удружење“, уместо критеријума које сам вам прошли пут навела, а који би, по мени, требало да буду пресудни: искуство у писању пројеката, искуство у реализацији пројеката, похађање обука за писање пројеката, похађање обука за рад у комисијама за оцену пројеката и искуство у раду комисија. Извините, али колико год се трудили да ме убедите, мислим да је здравом разуму то неприхватљиво. Са друге стране, не желим да вам ускратим задовољство истраживачког новинарства.

Што се тиче „покривености“ медијских садржаја: сви медијски садржаји који су суфинансирани од стране било ког донатора у свету, осим ако то није његова изричита жеља, по закону морају бити означени да су (су)финансирани и од кога.

То код нас није пракса, само код медијских садржаја који су финансирани од стране страних фондова, фондација, страних амбасада и држава, међународних организација и институција, неких НВО. Не код свих, али у доброј мери да.

Са друге стране, медијски садржај настао као резултат пројектних активности може бити објављен као засебна целина, или као део веће, шире целине. У оба случаја, тај део мора бити означен. Тај медијски садржај може бити објављен у постојећој, рецимо, емисији, или у потпуно новој емисији. Само мора бити означен. Означеност нема везе са „доприносом развоју медијског плурализма“.

Сваки новинар, члан стручне комисије испред, било новинарског било медијског удружења, па чак пријављен и као самостални, у 99 одсто случајева ради минимум за једну, а неретко за више медијских кућа. Те медијске куће углавном су чланице минимум једног, углавном више медијских удружења и у веома, веома великом проценту новинари су чланови једног, а неретко и више новинарских удружења. На крају, то је слобода удруживања. Даље, и новинарска и медијска удружења имају своју структуру: чланство, скупштину, руководне органе, како год и где да се зову, комисије, тела… Обе врсте удружења чине новинари који раде у неким МЕДИЈИМА. Све те медије чини једна иста маса људи – НОВИНАРИ. Само су у новинарским удружењима представљени кроз личност, професију, а у другом кроз медије у којима исте те личности, исти ти професионалци, раде. Дакле: НОВИНАРИ – ЉУДИ су основ и једних и других.

Елем, поставља се питање: Зашто су исти ти НОВИНАРИ, појединци, који раде у истим тим МЕДИЈИМА који конкуришу за иста СРЕДСТВА, када их предложе МЕДИЈСКА удружења јесу у сукобу интереса, а када их предложе НОВИНАРСКА удружења, а они при том раде у истим тим МЕДИЈИМА који конкуришу за иста та СРЕДСТВА, нису у сукобу интереса? Ја не видим разлику да би тако било. Ви очигледно видите у томе, да ли су та удружења „репрезентативна“ или „гонго“.

Ако их предложе први онда нема сукоба интереса, ако предложе ови други онда је то сукоб интереса. Извините ја тако не видим. Тек то, да ако у неким медијима, учесницима конкурса, раде људи који су у руководећим структурама удружења, да је ту аутоматски реч о сукобу интереса. То је апсурдно. Ако би то био принцип, онда ниједан новинар не би имао интерес да се ангажује у новинарском или медијском удружењу, ако би га то искључило из утакмице за средства. Ко би онда био у удружењима? Имају ли смисла ова удружења без новинара и медија? Ја га не видим.

Можда не разумем која су ова „репрезентативна“ удружења. Можда треба да схватим да су богом дана и да им све припада, а ова „гонго“ су се појавила и ремете им планове. Овим првима све припада и ником другом ништа.

Није тачно да постоји „правило“, присутно последњих година код нас, да се у саставе медијских комисија бирају искључиво чланови „гонго организација“. У саставе комисија од локалног до републичког нивоа бирани су, по сећању, и представници УНС-а, РАБ-а, НУНС-а, АНЕМ-а, Асоцијације електронских медија, Локал преса, Асоцијације електронских медија Војводине, УММР-а, ПРОУНС-а, ДНВ-а, ДНН-а,

Удружења спортских новинара Србије, па Београда… и да не набрајамо. Имате о томе извештај једног од „репрезентативних“ удружења. Чланови комисија се бирају у складу са законом о информисању и медијима, члан 24. став 4. и не знам за случајеве кршења те одредбе.

Што се тиче једногласних одлука комисија у којима сам ја учествовала, нисам претпоставила да треба све потанко да вам напишем како су комисије радиле. Али ево: сваку апликацију читају чланови стручне комисије, потом износе своје ставове, анализу, коментаре. Наравно да у већини случајева има мишљења која се разликују. У дискусији се указује на усклађеност или неусклађеност са појединим критеријумима, сучељавају се мишљења, усаглашавају.

Било је ситуација да су сви чланови комисије након првог читања били једногласни да одређени пројекат не може никако да се подржи или да просто треба да се подржи пошто је изузетан. На крају се увек усаглашавају износи са расположивим средствима, по истом принципу.

Да ли овако раде све комисије? Верујем да раде, јер смо на семинарима учени да је то исправан начин. Да ли има комисија које су радиле другачије? Могуће да је било случајева, али немам лична искуства.

Не знам како изгледају фактуре других медија, јер оне које добијамо иду право књиговођи, који извештава ако има нека неправилност, те да обезбедимо да се то исправи. Неке физички видим, неке не видим. Оно што мене занима је да ли су износи на фактури ти који су уговорени? А на ликовни изглед и не гледам, и не знам чему би то послужило.

Верујем да постоји више верзија рачуноводствених програма у којима се сада већином ради фактурисање, али недовољно пуно да фактуре које ради 25.000 правних лица у Србији, сходно делатности којом се баве, не би личиле једна другој као „једнојајчани близанци“ како кажете. Не знам у чему видите проблем и да су те фактуре ликовно идентичне, а не само да личе једна на другу.

Што се тиче питања у вези са радом Милана Швеља, да, имамо изузетну сарадњу.

_____________________________________________________________________________ 

Без жеље да полемишемо, али учешће репрезентативних новинарских удружења у комисијама важно је због тога што се показало да су професионални новинари заинтересовани да анализирају пројекте и да укажу на пропусте или нелогичности. Сматрате ли заиста да је једини критеријум за оцењивање пројеката то што сте навели и да чланови репрезентативних новинарских и медијских удружења, на које није лако утицати, не треба да учествују у раду комисија?

Што се тиче фактура, мислио сам на чињеницу да се ваше фактуре ликовно-графички, дакле по устројству и облику садржаја, нимало не разликује од фактура фирми Владана Стефановића и још неких организација, па и Швељове фирме. Да ли је то случајност?

Вања Ђекић

Не разумем како је могуће да се не разликују? Можете ли ми послати пример један да погледам?

Колико се сећам нисам нигде написала да ли неко треба да учествује или не учествује, у смислу да неком треба забранити, а неком допустити да учествује у раду комисија. Ако се добро сећам, нисам написала да су то једини критеријуми, али сам рекла да су, по мени, јако важни и битни (а те критеријуме могу да имају “обе стране”).

Не могу да разумем неке ствари. Која су за вас новинарска удружења репрезентативна, а која не? Да ли сте анализирали ви лично неке пројекте и нашли нелогичности (питам лично вас јер се са вама дописујем)? У делу једном кажете “на које није лако утицати”, да ли сматрате да је конкретно на мене неко утицао?

 ___________________________________________________________________________

Мислим да је неспорно да сте ви у озбиљном сукобу интереса и да многи чланови комисија, које кандидују “ComNet”, Асоцијација радио-телевизија Србије, Удружење „Друштво новинара Војводине“ и сличне ГОНГО организације, „врте“ један круг људи у медијским комисијама, а да су највећи добитници на конкурсима управо чланице “ComNet”-а. Притом, организације које окупљају професионалне новинаре практично више нису у прилици да њихови кандидати буду бирани. Желео сам да ми саопштите свој став о томе. Управо о чињеници да ниједан кандидат УНС-а, осим можда у Бабушници, ове године није биран за члана неке општинске/градске комисје.

Сумњи има много. Пример кандидовања П. Р. у прошлогопдишњу комисију у Врбасу је добар пример, јер се, у ствари, не зна ко га је кандидовао у име ДНВ-а (ово питање је у међувремену одгонетнуто, нап. аут.). Потом, пословање „Видео креатива тима“. Милан Швељо је плаћао другима снимање у једном, а потом је, у другом пројекту, наплаћивао од вас снимање. То је у најмању руку необична околност. Заиста бих волео да ми објасните феномен истоветности фактура који сам поменуо и да ми пошаљете слику за објаву интервјуа.

Волео бих и да прокоментаришете истоветност потписа испод вашег уговора о делу са извесном Иваном Ђекић. Посреди је уговор у оквиру вашег сомборског пројекта. На оба места потписи су, извесно, исписани истом руком. Како објашњавате тај детаљ?

Јесте ли имали овлашћење Иване Ђекић да у њено име потпишете уговор? Уколико јесте, молим вас да ми копију овлашћења проследите, како би се наша редакција, која истражује медијске конкурсе, уверила да је све урађено по закону?

Како се догодило да Удружење грађана „Ја волим Сомбор“, као подизвођач, од фирме Милана Швеља у Новом Саду наплати услугу израде шпица, џинглова и форшпана, а да, потом, исту услугу, у оквиру сопственог пројекта у Апатину, плати фирми „Импрес“ из Бачке Тополе?

Вања Ђекић

Мислим да је врло спорна ваша тврдња о сукобу интереса. Мислим да и ви то врло добро знате, те не видим разлог за вашу континуирану потребу да ми све те наводе наметнете као такве. На крају крајева, зашто не поднесете приговор и оборите конкурсе? Ви мени хоћете да кажете, примера ради, да ако сте ви у комисији као члан УНС-а, а да неки Марко Марковић који има неки медиј и исто је члан УНС-а, не би требао да добије средства од те исте комисије?

Замолила сам вас да ми одговорите које су по вама ГОНГО, а које БОНГО организације како бих могла да утврдим шта је шта и која су за вас удружења репрезентативна, а која нису. Замолила сам вас да ми одговорите да ли сте ви лично анализирали неке пројекте и да ли сте нашли нелогичности? Замолила сам вас да ми одговорите да ли мислите да је неко на мене утицао?

Мој вам је савет да позовете председника/председницу Општине Бабушница да је питате то питање. Што се тиче случаја П.Р. није ми познат и не знам да је то тако, па онда не могу ни да коментаришем.

Што се тиче ваше сумње око услуга снимања, које смо ми плаћали или наплаћивали, да ли може постојати могућност да у моменту нисмо имали сопствене капацитете за снимање или монтажу, да је рецимо у неком моменту било запослено мање људи или нешто томе слично? Да ли је то кршење закона?

Да ли ви тврдите да сам кривотворила потписе? Не знам само којом здравом логиком и здравим разумом и због чега би то било урађено? Притом, све је уредно плаћено, што може и да се види по изводима. Ако ви тврдите да се то десило, ту тврдњу ћете морати доказати у судском поступку.

_______________________________________________________________________ 

На овом месту наша комуникација је окончана. Вања Ђекић више није одговарала на наше имејлове.

Остали смо без суштинских одговора на нека важна и занимљива питања, попут оног о прихватљивости једногласја у комисијама, суштинског тумачења сукоба интереса и на крају у најмању руку несвакидашњим потписима испод уговора о делу.

Упркос нашој молби, Вања Ђекић нам, на жалост, није послала своју слику како бисмо овај несвакидашњи интервју илустровали на ваљан начин.

Догодине у комисији!

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси