Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Веран Матић – Правда за Српску Црњу и Жикицу Стевановића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 05. 2022.

Аутор: Веран Матић Извор: Безбедни новинари

Веран Матић – Правда за Српску Црњу и Жикицу Стевановића

Толико је системског лоповлука да већ годинама они који на било којем нивоу некажњени врше очигледну корупцију или системску пљачку, стварају нове кодексе.

Тиражи штампаних медија најбоље осликавају кризу овдашњих медија којој се не назире крај. Иако се ова тема заобилази у широком луку, повремено до јавности стижу подаци о годишњем просечном паду тиража од чак осам посто. Превласти дигиталних издања значајно је допринела пандемија и све нижи квалитет садржаја, а тираже је додатно дотукао пораст цена новина због све виших трошкова штампања и цене папира.

У таквим околностима пажњу јавности очекивано привлаче суме које се помињу у неформалним проценама о предизборним буџетима издвојеним за оглашавање на телевизијама. Треба имати у виду да се ради о апроксимацији а не потврђеним цифрама. Како год, оне су високе нарочито у односу на мање, регионалне и локалне електронске медије који могу само да сањају о оваквим приходима. И на пољу медија дошло је до озбиљног раслојавања на богате и сиромашне и како време одмиче, чини се да је та разлика све приметнија.

У таквим околностима, на значају добија сваки потенцијални извор прихода, невезано од тога која је била иницијална намена таквог института. Узмимо за пример пројектно суфинансирање које је требало да штити и промовише јавни интерес у медијима. Уместо тога, ова форма државне помоћи се већински претворила у финансирање медија блиских властима. Супротно одлукама Савета за штампу због прекршаја професионалног кодекса, пројектним суфинансирањем се повремено финансирају и таблоиди што је неспојиво са замишљеним концептом очувања и промоције јавног интереса у медијима.

Да не говоримо о примерима повезаних лица која са минималним угледом и утицајем у стручној и широј јавности већ годинама имају максималну корист у злоупотребама којима прибегавају у намери да се домогну државне помоћи. Име Владана Стефановића ретко где проналазите изузев када се помиње пројектно суфинансирање које га је преко његове четири фирме – ВТВ д.о.о, V Production, магазин Дани и Радио Суботица сврстало међу највеће добитнике пројектног суфинансирања. Стефановићева предузећа су од државе инкасирала најмање 147.000.625 динара, односно 1.211.591 евра што га збирно позиционира на чак друго место у Србији по приходима добијеним на јавним конкурсима! У серијалу текстова новинара Бранка М. Жујовића из Суботичких, у најбољој традицији истраживачког новинарства проналазе се подаци којима се доказује постојање својеврсне разрађене мреже унутар пројектног суфинансирање која се везује за Владана Стефановића, његовог брата, повезана лица, локалне самоуправе које крију информације о пројектном информисању због чега се мора применити Закон о доступности информација од јавног значаја. Пример из Алибунара говори да се ништа не препушта случају и да је у питању процес у којем је до детаља осмишљен начин рада комисије у којој нису потребни никакви актери који би као прегласани чланови могли изнутра да сведоче о неподопштинама на локалу. Тако на пример, из одговора председнице општине Алибунар Весне Братић колеги Жујовићу закључујемо да у трочланој комисији није било места за Жикицу Стевановића, представника најстаријег овдашњег удружења новинара – УНС, јер „нема довољно велико искуство“ и због тога што је „агенцији Бета искључиво извештавао са терена, грађанских и политичких масовних окупљања“. Прећутали су да је поменути млади колега нападнут и повређен током професионалног праћења демонстрација испред скупштине средином 2020. године. Овај случај је међу онима који још увек нису решени, ни кроз процес унутрашње контроле МУП-а, нити кроз класичну истрагу. У међувремену, колега Жикица Стевановић постао је уважени члан редакције Инсајдер ТВ.

И опет ником ништа. Уместо да Владана Стефановића и сличне све то дисквалификује и маргинализује, дешава се управо супротно – такве „способности“ управо су га препоручиле за прошлогодишњи сусрет са министарком културе и информисања Мајом Гојковић, на основу чијег је потписа, заједно са бројним другим предстаницима ГОНГО сектора (присутних на том састанку), постао део 35-члане Радне групе за измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима која није завршила свој посао због недостатка политичке воље да се спроведе Владина Медијска стратегија.

Поред резултата конкурса за пројектно суфинансирање, суботичка локална самоуправа као да се труди да и путем јавних набавки за медије докаже оправданост критичких навода из поменутог владиног стратешког документа. Јавне набавке су једна од тих неуралгичних тачака, што објашњава и чему толика спорост у примени Акционог плана који озбиљно каска, производећи све више проблема до те мере да локалне самоуправе попут оне у Сомбору неће да публикују документе везане за спроведено пројектно финансирање у овој општини!

У међувремену су стигле вести и из Горњег Милановца о непропорционалној расподели општинског буџета за пројектно суфинансирање у јавном информисању јер је 80% буџета (12 милиона динара) преусмерено ка три медија, док преосталу суму од три милиона дели укупно десет медија. Нема логике, изузев да је политика умешала прсте и у ову поделу државне помоћи.

И на крају једна добра вест која је неправедно добила негативну конотацију. Похвално је што је општина Српска Црња коначно издвојила милион и по динара за пројектно суфинансирање у јавном информисању. То што у тој локалној самоуправи нема медија, не треба да буде за критику већ за похвалу. Друго је питање што постоје оправдани страхови да ће те паре отићи пут медија у Зрењанину и на начин који описује данашњи новосадски Дневник .

Зато, правда за Српску Црњу што је у осмој години примене медијских закона издвојила буџет за медијске садржаје. Правда и за Жикицу Стевановића, претученог младог колегу, представника УНС-а и несуђеног члана комисије за пројектно суфинансирање у Алибунару.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси