Вести
30. 11. 2021.
Веран Матић – Како сте? Знам све о вама.
Последњи глобални извештај Fridom hausa о слободи интернета сврстава Србију у зону слободних држава. Забрињава што нас је само један поен делио од земаља које су делимично слободне у домену интернета
Србија се налази међу 55 земаља у којима су у периоду од јуна прошле до маја ове године регистровани случајеви хапшења и затварања појединаца због њихових објава на друштвеним мрежама, међу којима предњачи Фејсбук као доминантна платформа за комуникакцију. У поменутом извештају, за Србију се везује појава ботова, хапшење критички настројених инфлуенсера, као и хаковање критичара власти. Ово су трендови који, према ауторима овог извештаја, прете да додатно угрозе досегнуте онлајн слободе у Србији.
Јасно је да одавно нисмо изоловано острво у односу на глобалне трендове. То се односи и на пораст родно заснованог насиља у политици, медијима и онлајн сфери. Насиље над новинаркама представља све већи глобални изазов на који указује и државе-чланице ОЕБС-а. Према подацима Репортера без граница, број притворених новинарки је од децембра 2019. до децембра 2020. године порастао за 35 одсто, док је укупан број приведених новинара приближно исти као и претходних година. Новинарке су изложене истим врстама напада као и њихове мушке колеге, али насиље над њима се врло често манифестује и у облику сексуалних напада. Такође се суочавају са ризицима у (требало би) „сигурном“ окружењу, као што су редакције. Подложне су нападима не само због извештавања, већ и од извора и колега.
UNESCO-во прошлогодишње глобално истраживање о онлине насиљу према новинаркама показало је да је преко 70% новинарки искусило онлајн насиље, од чега је 20% доживело и физичке нападе након оних на друштвеним мрежама. На овакве трендове указује и група Новинарке против насиља према женама, чији је Фонд Б92, заједно са UNDP-јем, један од оснивача.
Један од последњих примера угрожавања безбедности новинарки везан је за извештавање о фабрици Линглонг од стране зрењанинске новинарке Иване Гордић из редакције Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (ВОИЦЕ). Колегиници Гордић су упућене бројне претње на друштвеним мрежама које отежавају и онемогућавају нормалан рад, о чему је сведочила и репортерка телевизије Н1 Ксенија Павков. Најновији случај је напад на новинарку Снежану Чонградин на скупу испред Дома омладине. Колегиница је у својству новинарке листа Данас извештавала са протеста неколико десетина активиста невладиних организација и грађана који су хтели да обришу графит посвећен Ратку Младићу на Дому омладине у Београду. Снежана Чонградин је била на 30 центиметара од човека који би је, да није ударио њену руку и избио јој телефон, вероватно ударио у главу о чему сведочи и снимак који је начињен током преноса уживо.
Премијеркин аргумент о „транспарентном систему надгледања и рада у случају претњи или напада на новинаре“ има смисла ако га прати системско и ефикасно процесиурања оваквих случајева од стране државних органа, тужилаштва и правосуђа. Такав приступ је неопходан као знак искрене посвећености и контрааргумент иностраним критичарима из респектабилних невладиних међународних организација (Међународна федерација новинара и Репортери без граница) које се баве слободом изражавања и безбедношћу медијских радника. Да не говоримо о предугим суђењима попут случаја убиства Славка Ћурувије, паљења куће Милана Јовановића или онима која нису ни започета, попут убиства Милана Пантића од пре две деценије.
Предизборно време нам извесно доноси раст тензија које ће се рефлектовати на медијску сцену. У Француској је пред априлске председничке изборе чак 35 медијских кућа (јавна телевизија France Info, АФП, Фигаро, Експрес, Mediapar, BFMTV, Pari Mač, RFI, RMC, RTL, LCI, Liberasion итд) у отвореном писму изразило забринутост због пораста вређања и претњи екстремне деснице упућених новинарима уз позив властима да предузму одговарајуће мере.
Овакву врсту солидарности тешко да можемо да очекујемо у дубоко поларизованом друштву какво је наше. Када је већ тако, онда треба да учинимо све што је до нас да мобилишемо државу да проактивним ставом допринесе деескалацији насиља, између осталог и путем провладиних медија који најчешће потпирују најниже страсти. Не теши ме што Хрватска није лишена сличних проблема, о чему сведоче напади на новинарске екипе током недавног протеста одржаног у Загребу. Посебно ме брине што се недавно на мети нашао и цењени колега и медијски саборац Драго Хедл којем је приликом хапшења бивше министарке лично претио супруг ухапшене речима: „Господине Хедл, како сте? Знам све о вама, Хедл! Запалите свећу за Дан свих Светих“. Отуда моја додатна брига шта нас тек чека у домену безбедности медијских радника и радница на локалном, регионалном и глобалном плану.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.