Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕАГУЈ!: Где се налазе млади у медијској палети Србије?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 11. 2021.

Аутор: autonomija.info Извор: autonomija.info

РЕАГУЈ!: Где се налазе млади у медијској палети Србије?

"Мејнстрим медији извештавају о младима тако да би запрепастили своју реалну циљну групу, а то је старија популација"

Млади у Србији морају имати простора у медијима да причају о својим потребама и проблемима, сагласни су саговорници 77. епизоде подкаста “Реагуј!”.

У истраживању Кровне организације младих Србије “Млади у медијском огледалу 2020“, које је објављено ове године, истраживачи су обухватили садржаје мејнстрим медија, омладинских медија и јутјубера.

Укупно је анализирано 1.739 медијских садржаја од чега 216 објава мејнстрим медија, 570 текстова омладинских портала и 953 Јутјуб видеа. Како наводе у истраживању, такав узорак омогућио им је увид у то како су се различити актери на медијској сцени опходили за време пандемије корона вируса, као и како су схватили и интерпретирали улогу младих у том периоду.

Када је реч о мејнстрим медијима, најприсутнија тема је црна хроника која оставља у сенци све друге теме од значаја за младе. Истраживачи су овде навели да постоји ризик да укупна слика о млађој популацији у овој групи медија под притиском извештавања о криминалу остане доминантно негативна, чак и ако у тим истим медијима постоје и примери афирмативног извештавања.

Ово потврђује и тренер медијске писмености у Новосадској новинарској школи Стефан Јањић, који је и један од аутора овог истраживања.

 “Дакле, у случајевима када су млади починиоци кривичних дела или жртве кривичних дела, ту наилазимо на драстичне примере кршења Кодекса новинара Србије. Притом је тај мониторинг који ми радимо веома кратак и ми посматрамо само две недеље у току године. Могу да замислим шта би се десило да имамо некакав свеукупни корпус”, каже саговорник подкаста “Реагуј!”.

Он овај проблем илуструје и примером:

“Рецимо, имамо случај где је малолетник опљачкао трафику. Основно правило је да, када су починиоци кривичних дела малолетници, они морају у сваком смислу бити заштићени и не сме се откривати њихов идентитет. И онда се догоди да се на Пинку, не само извештава о таквим случајевима, него се прикаже и снимак без икаквог замућивања. Велики број гледалаца би рекао да је то на месту и да треба цела Србија да види шта је та особа урадила. Тај осветнички приступ се наслања на укупан наратив о младима као једној декадентној популацији која се одродила од свих правих вредности, која је недовољно патриотски настројена, која жели да напусти Србију, не поштује родитеље, не поштује старије и окренута је само материјалном. Када све то саберем, ја бих рекао да мејнстрим медији извештавају о младима тако да би запрепастили своју реалну циљну групу, а то је старија популација, и да би им показали на који начин ће нас млади одвести у пропаст”, каже Јањић.

Када је реч о омладинским медијима у Србији, Јањић каже да се они могу поделити у неколико група.

“Имамо оних који јесу номинално омладински, али изгледају као да их је успоставила нека професорица која је пред одлазак у пензију или као да их је успоставила нека невладина организација која има обавезе према донатору – да извештава на нивоу најава догађаја, о стипендијама и разменама, да буде посвећена најбољима међу младима, онима који су посебно заинтересовани за едукативни програм, за усавршавање и тако даље. Дакле, они су врло, врло површни и не баве се темама као што су људска права, економија, политика или ментално здравље. Са друге стране, имамо портале омладинског карактера који су засновани на кликбејту, као што је Noizz. То су портали са врло мало новог аутентичног садржаја. Трећу групу представљају портали који су пронашли неку златну средину и баланс, да се обраћају млађој популацији, да буду атрактивни, али истовремено да ни на који начин не крше Кодекс новинара Србије и да им се те грешке дешавају ретко. Такви су рецимо сајтови Zoomer и YouthVibes. Наравно, ја то коментаришем из своје позиције, али рекао бих да су то портали који се не плаше политичких тема, не плаше се осетљивих друштвених тема и пакују их на јако добар начин”, каже Стефан Јањић.

Када је реч о омладинским медијима, у КОМС-овом истраживању је покривено њих шест: Vice, Noizz, Талас, Вугл, Орадио и Мегафон. Истраживачи оцењују да су ови медији имали, уз извесне изузетке и недостатке, изразито професионалан, проактиван и креативан приступ при стварању медијских садржаја за време првог таласа вируса корона. Језичка креативност, мултимедијалност, духовитост, отвореност за осетљиве групе и жанровска разноликост, неке су од ствари које су ови медији успели да искористе у односу на традиционалне медије, наводи се у истраживању.

Новинарка Орадија Јелена Божић своју каријеру посветила је управо извештавању о младима, а за свој рад у 2020. години добила је и престижну новинарску награду „Марина Ковачев“. За подкаст “Реагуј!” Божић говори како се определила баш за рад са младима.

 “Све је кренуло заправо када сам ја завршила факултет и када сам тражила посао у медијима. Некако, све те тадашње прилике нису биле оно што сам ја очекивала – или је фалило професионалности, или је фалило озбиљности, или је фалило креативности. Тада је већ кренуло моје размишљање о томе шта можемо да урадимо да моја генерација, да људи који су мало млађи или мало старији од мене, желе да прате медије, желе да се информишу, желе да знају, да се едукују – како им направити занимљив садржај”, прича саговорница подкаста “Реагуј!”.

Божић наводи и да су формати медијских садржаја једна од кључних одлика која треба да привуче и заинтересује младу публику.

“Врло је важно да пратимо трендове и да знамо како да садржаје које правимо прикажемо и представимо младима. Дакле, није довољно направити супер текст који укључује младе, који је садржајан и само га оставити тако у формату у ком је направљен. Новинари који пишу за младе и који се баве младима имају тај изазов што морају да знају како се нешто прилагођава за Инстаграм, за ТикТок, за Фејсбук, какви видео формати су сад актуелни, колико су млади на друштвеним мрежама, колико траје њихов скрол, колико траје пажња и слично”, објашњава Јелена Божић и додаје да она није тог става да само млади треба да креирају садржаје за младе.

“У медијима за младе морају да буду и млади. Рекла бих да је минимум да половину редакције чине људи који су млади, а другу половину људи који не припадају тој категорији. Природно је да неко од 50-60 година не разуме оно што млади хоће, не може да им приђе или не зна формате који њих интересују. Зато су ту млади новинари и они заједно могу да праве одличне приче. Када спојите младе људе у једној редакцији који познају младу публику и прате трендове и људе који желе истински да се баве младима, а можда не познају формате и можда не познају кретање и циљну групу, али знају како добро одрадити посао, ја мислим да је то савршен спој”, закључује Божић.

Један од позитивних примера медија у којима раде млади новинари у региону је и Радио Студент из Загреба. Радио Студент основан је 1996. године, иницијално као продужетак колегија Радио, са циљем практичног образовања студената новинарства на Факултету политичких знаности у Загребу.

Како објашњава главни уредник Радија Студент у Загребу Иван Влашић, идеја је била направити радијски програм какав недостаје на простору града Загреба и шире, који ће бити мало критичкији и производити садржаје о темама као што су људска права или заштита околине, а не искључиво о студентским темама.

“Због тога и наша публика данас нису само студенти, већ и онако некаква шира слушатељска популација. По неким резултатима слушаности међу 10 најслушанијих радијских постаја смо у граду Загребу, а с обзиром на разину концесије која гласи тек за дио града за Загреба мислим да је то добар резултат”, каже саговорник подкаста “Реагуј!”.

Влашић наводи и да је рад на радију само делом део предиспитних обавеза студената, а већим делом израз волонтерства код младих.

“Судећи по њиховима афинитетима, они се распоређују у разне редакције. Тренутно имамо 140 новинара, а нешто више од половине њих су студенти. Могу проценити да је, како ми то у континуитету већ радимо, доста велико интересовање за укључивање у рад радија. Јер, у принципу, они немају нигде никакво друго средство осим Радио Студента да се на неки начин науче радијском новинарству у једном конкретном радијском окружењу”, објашњава Влашић.

Међутим, како у региону, тако и у Србији, неопходна је и едукација младих из области медијске писмености, како би знали одабрати садржаје и информације. Стефан Јањић, који ради како са основцима, средњошколцима, тако и са студентима, каже да је ниво медијске писмености младих већи него што је очекивао. Ипак, он истиче да ту постоји проблем превеликог неповерења у медије са њихове стране, као и да постоје два начина јачања медијске писмености код младих – кроз кампању на друштвеним мрежама или кроз формално образовање у школама.

“Већ дуго траје та дебата да ли би медијска писменост требало да буде обавезан предмет или макар изборни предмет у свим школама. Иако сам ја новинар и бавим се темом медијске писмености, потпуно разумем и тај аргумент да су ученици већ преоптерећени, да су фондови часова огромни, да су торбе претешке и да им само још сад фали један додатни час на којем би се бавили медијима”, каже Стефан Јањић.

Међутим, он наглашава да је медијску писменост могуће инкорпорирати у друге, већ постојеће предмете.

“Медијска писменост би могла бити заступљена и на часовима матерњег језика, ликовне културе, музичке културе, па и на часовима природних наука. То показује и пандемија вируса корона и мислим да би све те лажи које су се појавиле претходних месеци могле да послуже као једна врло занимљива основа да се на часовима биологије или физике и хемије расправља о тим дезинформацијама и да се на неки начин деконструишу. Проблем је у томе што кроз рад са просветним радницима можемо да видимо колико су они демотивисани, колико немају енергије и потплаћени су. Заправо, медијска писменост у школама у којима се успешно реализује опстаје искључиво захваљујући ентузијастичним појединцима у просветном кадру”, закључује Јањић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси