Вести
28. 09. 2021.
Веран Матић – Регистар медија и органи јавне власти
Примећујем да је незапажено прошла информација да је у Србији тренутно регистровано чак 2.608 медија
Уз резерве због тога што списак сигурно обухвата и медије који само формално постоје, ово су фасцинантне бројке које из године у годину расту (140 медија више у односу на прошлу годину).
Бројност медија доприноси још већој одговорности ресорног Министарства културе и информисања и Владе републике Србије. У време рада на измени медијских закона, на то указује адвокатица Круна Савовић потенцирајући опасности чиновничког приступа. Јасно је да поента не треба да буде у задовољавању форме у кратком временском року, већ је нужно имати осмишљени приступ заснован на начелима Владине Медијске стратегије.
Неопходно је, притом, имати у виду оно што није нужно мењати већ само дословно применити кровни медијски закон. Нарочито у у домену Регистра медија који предвиђа обавезу пријављивања „података о износу новчаних средстава добијених од органа јавне власти под којима се подразумевају државни органи, органи територијалне аутономије, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јавне власти)“.
Иако два члана Закона предвиђају санкције за непоштовање ове одредбе, до сада нико није кажњен. А морао би бити, зато што Каталог органа јавне власти (ажуриран 6. септембра ове године) на сајту Повереника за приступ информацијама од јавног значаја детаљно набраја 11.078 субјеката који имају статус органа јавне власти. Посебну пажњу привлачи списак јавних предузећа и других правних лица са већинским државним капиталом или са јавним овлашћењима, али и други органи јавне власти које по основу јавних набавки, промоције, кампање или на неки други легалан начин трансферишу новчана средства према медијима.
Поштовање обавезе уписа средстава добијених по основу пројектног суфинансирања допринело је да се утврди да су нпр. „Србија данас“ и њени медији претходних година добили бар 140 милиона динара путем медијских конкурса. Ако се има у виду да је лимит државне помоћи износи 23 милиона динара за три године, јасно је да је ограничење вишеструко надмашено. Очито је да постоји рупа у закону којим се регулише ова врсте државне помоћи. Из овог примера закључујем да се тренутно о контроли испуњености законских лимита брине онај који добија државну помоћ!? Комично и неодрживо.
Увођење реда у ову област сведочило би о искреној жељи власти да се ствари помере са мртве тачке. За то је за почетак неопходна примена постојећег законодавног оквира која би одагнала или потврдила бројне спекулације о начину финансирања овдашњих медија. Захваљујући недоречености правних норми или њиховом игнорисању, много тога је у својеврсној сивој зони подложној манипулацији, спекулацији и дезинформацијама. Док год то буде одговарало властима, вртећемо се у кругу неиспуњених обећања и недостатка поверења услед непостојања искрене политичке воље за примену или измену закона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.