Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Све док је профит већи од казне, медији ће сензационалистички извештавати о суициду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 09. 2021.

Аутор: Ивана Крагуљ Извор: Цензоловка

Све док је профит већи од казне, медији ће сензационалистички извештавати о суициду

Закључак панела посвећеног доприносу медија превенцији суицида могао би бити да је тај допринос минималан. Медији не говоре о томе јер је за уреднике та тема незанимљива, а за њихове медије зарада од откривања података о малолетном лицу које је извршило самоубиство много је већа од прекршајне казне, која износи 150.000 динара. РЕМ, у најбољем случају, изриче опомене, судови готово да и не реагују на кривичне пријаве. Зашто би онда медији било шта променили у сензационалистичком извештавању о осетљивим темама, поготово кад их у томе подржава и публика?

Сензационалистичко извештавање медија на тему самоубиства неће престати док се казне драстично не повећају, један је од закључака панел дискусије под називом „Припази на тон – допринос медија превенцији суицида“ која је јуче одржана у Новом Саду поводом обележавања Светског дана превенције суицида.

На панелу који је одржан у оквиру кампање „Припази на клик! Припази на тон!“ учествовали су новинарка Рада Ђурић, психолошкиња из Центра „Срце“ Тања Бокун, представник РЕМ-а из Службе за анализу и надзор програма Срђан Миљковић и Златко Петровић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Разговор је модерирала новинарка Анне Марие Алвес Ћурчић.

Учесници дискусије говорили су о начину извештавања и утицају медија на особе са суицидалним мислима.

Срђан Миљковић из РЕМ-а подсетио је на кључне препоруке из Правилника који је ово независно тело донело још 2015. године, непосредно после сета нових медијских закона.

„Дакле, када се извештава о овако осетљивом догађају, пружаоци медијских услуга треба да се уздржавају од пет ситуација. Не смеју да се наводе детаљи о начину како је извршено самоубиство. Вест која доноси информацију о томе не сме бити водећа, ударна, нити прва вест у емисији где се објављује. Није дозвољено објављивање снимака, односно слика самог чина самоубиства или фотографије преминулог и није дозвољено објављивање места на коме је извршен тај чин. Медији треба да се уздржавају од одобравања извршења самоубиства и, коначно, треба да се уздржавају од коментарисања, односно представљања узрока због којег је извршен тај несрећни чин“, објаснио је Миљковић.

Он је рекао да Регулаторно тело за електронске медије реагује у складу са својим овлашћењима, али најстроже мере предвиђене законом, попут привремене забране емитовања конкретног програмског садржаја или коначне мере одузимања дозволе, никада нису изречене. Реаговање се углавном своди на опомене, односно – упућује се упутство пружаоцима медијских услуга о томе како се извештава у одређеним осетљивим ситуацијама.

Новинарка Рада Ђурић подсетила је да медији у највећем броју првенствено воде рачуна о профиту, гледаности и читаности.

„Медији не говоре о превентиви, већ само онда када се нешто деси. То је грешка код свих осетљивих тема. На уредничким колегијумима теме о превенцији се означавају као незанимљиве, неће то нико гледати, треба одржати рејтинг да би се емисија одржала… Нажалост, то је тако“, навела је Ђурић.

Златко Петровић из Канцеларије повереника је на то додао да је профит од откривања података о малолетном лицу које је извршило самоубиство много већи од прекршајне казне, која износи 150.000 динара. Тако да је то оно што претеже. Међутим, и публика би требало да води рачуна о томе које информације конзумира.

„Од новинара који раде за дневницу и профит који добијају власници ипак је одговорнија публика. Јер сваки пут кад кликнете на те вести или купите новине, ви постајете саучесник. Они би моћ изгубили ако не би имали тих кликова. Не морате купити новине на чијој се насловној страни налази убијено дете или неко ко је извршио самоубиство. Купите неке друге новине, погледајте портале који поштују закон, гледајте ТВ канале који на пристојан и моралан начин извештавају“, навео је Петровић.

На крају дискусије је волонтерка Центра „Срце“, психолошкиња Тања Бокун дала препоруке које би новинари требало да користе у свом раду када извештавају о осетљивим темама.

„Не треба извештавати о детаљима, ставити фотографије и нагађати разлоге или ићи около и питати фамилију и комшије шта се десило, и то пола сата након што је суицид извршен. Ја не знам који новинар може да очекује објективан и тачан одговор у том тренутку. Немогуће је… То значи да треба на други начин да се извештава. Треба да причамо о менталном здрављу, о вези између суицида и менталног здравља, коме треба да се обрате људи који размишљају о суициду, које све расположиве службе постоје, који су знаци препознавања, ризичне групе… То су ствари које имају едукативну функцију“, закључила је Бокун.

Панел дискусија одржана је у оквиру кампање „Припази на клик! Припази на тон!“ коју реализују ОПЕНС, Центар „Срце“, иницијатива „За Тебе #ВАЖНОЈЕ“ и Институт за јавно здравље Војводине.

Петровић: Повереник поднео 40 кривичних пријава, само једна осуђујућа пресуда

Златко Петровић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности каже да је та институција до сада поднела око 40 кривичних пријава против медија и њихових одговорних лица у вези са извештавањем о осетљивим темама.

„Повереник је засад поднео око 40 кривичних пријава за кривично дело неовлашћено прикупљање личних података из члана 146 Кривичног закона. Статистика је поражавајућа. Имамо само једну једину осуђујућу пресуду, и она је условна. Велики број кривичних пријава је одбачен по основу института опортунитета, док је у великом броју случајева гоњење за ова кривична дела застарело. Тако да нико није одговарао за кривична дела“, навео је Петровић.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси