Вести
05. 08. 2021.
Губитак за новинарство: Умро је новинар Мирослав Лазански
Нисте се увек морали слагати с његовим ставовима, али се мора признати да таквих новинара готово да више и нема: Мирослав Лазански до информација није долазио гуглањем него на лицу и најневероватнијих места, никада није био досадан и никад није лоше говорио о колегама.
А то су три ствари којима су некад учили оне који су улазили у новинарство : да мораш да знаш о чему пишеш или говориш , да никако не смеш бити досадан и да си готов кад уместо на тему удариш на колеге.
„Људи, је ли ово скривена камера“, та је реченица најдаље што је у нападу на колеге Лазански у једној емисији отишао.
Кад је 1991. године у „Политику“, која се још двоумила да ли је за Југославију по сваку цену или јој је Србија довољна, доведен Југословен по сваку цену Мирослав Лазански, то је изазвало врло опречне реакције редакције.Користио је у почетку моју писаћу машину, па сам је закључала.
Политичке страсти око доласка Лазанског готово је охладила једна колегиница опаском: Хвала Богу да је у „Политику“ дошао један згодан мушкарац! На ту тему и тему љубави Лазанског за војну униформу, у којој се једном појавио и у редакцији, има још и занимљивијих анегдота.
Средином 90-тих сам за ТВ „Политика“ правила емисију о индустрији наоружања. Као сарадник Економског института саговорник је требало да ми буде генерал Радован Радиновић. И све је било договорено. А онда је, пред само снимање, генерал Радиновић рекао да изјаву за ТВ Политика неће да да. Јер, за ТВ Политика ради Мирослав Лазански!
Пре пар година сам била у Македонији. Питају ме с ким намеравам да правим интервју. А онда ми кажу да проблема нема, да сам ја професионалац, гарантовао је Лазански.
Слажем се са онима који мисле да новинар не би требало да се идентификује ни са једном политиком. Али Мирослав Лазански је направио новинарско име и имао је право да га троши на шта жели, да се притом луксузира и претерује. Јер, било је ту ипак доста за трошење. А за оне који су му приговарали што је на супротној од њихове политичкој страни, да парафразирам признање које је један наш колега поштено изрекао једним другим, рецимо, мање – више сличним поводом: “Паметан је, штета што није на нашој страни“.
Да, било је нешто инфантилно у љубави Мирослава Лазанског за Југославију, војску и жене, али то инфантилно га је управо и чинило живописним.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.