Вести
26. 07. 2021.
Веран Матић – Помешане улоге
Мониторинг медијског плурализма у дигиталној ери за 2021. годину Института за европске студије открива да је политичка независност убедљиво најугроженији медијски индикатор у Србији.
То је најбоља потврда онога чему свакодневно сведочимо. Нарочито последњих неколико дана, када су се страсти поприлчно разбуктале, и када се дубоко прелазе замишљене границе и невидљиве црвене линије. Из дана у дан се потврђују негативни наводи из истраживања који указују да „иако постоји солидан законодавни оквир, проблем је неспровођење прописа као и то што је медијско регулаторно тело под снажном политичком контролом и неефикасно, односно не користи овлашћења поверена законом”.
Ако председница Савета РЕМ-а, Оливера Зекић, приказивање фотографија застрашујућег садржаја релативизује њиховом наводном „едукативном улогом”, а министарка културе и информисања заменом теза да би њихова забрана угрозила слободу информисања, онда за резултат имамо (не)очекивани исход. Министарка и потпредседница Владе Маја Гојковић је под редним бројем 299. ставила потпис на петицији којом се за „беспоштедну кампању” оптужују и „невладине организације и медији”. Ово је замена улога. Тачније, логичан наставак досадашње замене теза. Ако их већ не брани, не видим разлоге да их на овај начин напада.
Својеврсни скандал је потпис под бројем 23. где је наведено име Микија Вукашиновића, новинара и публицисте. Миодраг Мики Вукашиновић није само то. Он је пре два месеца изабран за члана Савета РЕМ-а. Стављањем свог потписа и ћутањем на све оно што претходних дана приказују поједини емитери, Вукашиновић је јасно показао зашто је Савет РЕМ својеврсна „рак рана” овдашњег медијског система.
За разлику од многих, покушавам да бирам речи због оваквог понашања. Стичем утисак да је много више оних који би да се температура повиси, да се страсти узбуркају, јер се једино тако остварују њихове личне и ускогруде агенде. Многи би да лове у мутном, да се доведу у питање неспорни домети Радне групе за безбедност и заштиту новинара која, и у окрњеном саставу, успева да добије јавне похвале Европске комисије између осталог и због „успостављања двадесетчетворочасовне телефонске линије за пријаву напада или притисака на новинаре”, која даје видљиве резултате.
Свакодневно ходамо у атмосфери у којој се вербалне претње и осуде лако могу претворити у атаке на редакцију „КРИК-а”, тамошњих уредника и новинара. Улози су високо подигнути, и у складу са тиме, све је могуће очекивати. Искуство нас учи да треба да спустити лопту и хладнокрвно размотрити шта и како даље. Није добро правдати некадашње одлуке тренутним стањем, као што се не сме игнорисати озбиљност ситуације која лако може резултирати исходом због којег ће сви жалити. Потребне су нам хладне главе, одмерен и јасан став међународне заједнице, као и разумна, сврсисходна подршка утицајног иностраног невладиног сектора која ће бити лишена сврставања.
Само тако можемо доћи до некаквог консензуса у оваквој кризи у којој је угрожена безбедност новинара. Све друго нас води у фрустрирајуће стање константних високих тензија у зачараном кругу напада, сврставања и самообмана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.