Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари су изложени насиљу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 12. 2020.

Аутор: Редакција Досијеа Извор: НУНС

Шта доноси извештај Европске комисије у вези са медијима

Новинари су изложени насиљу

Случајеви претњи и насиља над новинарима и даље су забрињавајући, а целокупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања треба даље ојачати, укључујући и у пракси

Уопштено говорећи, новинари имају мало сигурности на послу, а уређивачко окружење, које фаворизује „таблоидизам”, није погодно за побољшање новинарских стандарда. Нова медијска стратегија подвукла је потребу за јачањем сигурности запослења новинара и улоге новинарских удружења у питањима повезаним са синдикатима и запошљавањем.

Ово су неке од констатација изнетих у  Извештају Европске комисије за 2020. годину који прати Саопштење Комисије упућено Европском парламенту, Савету, Европском економском и социјалном комитету и Комитету региона Саопштење о политици проширења ЕУ.

Примените Медијску стратегију

У Извештају се констатује и то да примена нове медијске стратегије још није започела и није забележен никакав конкретан напредак у погледу побољшања свеукупног окружења за остваривање слободе изражавања. Остале прошлогодишње препоруке, закључак је Комисије, тек треба да се реализују и стога и даље важе. Случајеви претњи и насиља над новинарима и даље су забрињавајући, а целокупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања треба даље ојачати, укључујући и у пракси.

"Заштитник грађана је 22. маја 2020. године са представницима седам медијских удружења и сва три новинарска синдиката потписао споразум о успостављању платформе за регистрацију случајева притисака на новинаре и друге медијске актере и угрожавања њихове безбедности. Ова иницијатива заснива се на претходно успостављеној пракси удружења медија да објављују годишње статистичке извештаје.

Транспарентност власништва над медијима и расподеле буџетских средстава, посебно на локалном нивоу, тек треба да се успостави.

Нова медијска стратегија Србије указала је на ова питања. Када је реч о  медијском праћењу изборне кампање, Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР) је у свом прелиминарном извештају утврдио да су и новоосновани наџорни одбор у Народној скупштини и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) били пасивни, иако је РЕМ био активнији у завршној фази кампања. ОДИХР је такође открио да већина ТВ канала са националном фреквенцијом и новина промовишу Владину политику и да је неколико медија који су нудили алтернативне погледе имало ограничен досег и нису били ефикасна противтежа, што је нарушило разноликост политичких ставова доступних кроз традиционалне медије, кроз које већина гласача добија информације”, констатује се у Извештају.

Како до једнаког положаја медија

Приоритети Србије требало би, по слову Извештаја, да буду стварање повољног окружења у којем се несметано може остварити слобода изражавања и обезбеђивање да органи за спровођење закона и судске власти правилно и брзо реагују на претње, физичке нападе, насиље и случајеве нарушавања приватности над новинарима и блогерима, као и да Владини званичници јавно осуде овакве случајеве; обезбеђивање пуне примене медијских прописа и јачање независности Регулаторног тела за електронске медије и повећање његовог капацитета за проактивни рад; обезбеђење одговарајућег финансирања јавних радиодифузних услуга, транспарентног и правичног суфинансирања медијских садржаја који служе јавном интересу и повећане транспарентности власништва медија и оглашавања.

У Извештају се подсећа на то да је “током ванредног стања услед болести KОВИД-19, Влада је усвојила 28. марта 2020. Уредбу о централизовању свих информација о пандемији искључиво посредством Владиног Кризног штаба, која је потом повучена 2. априла”.

Вербални напади и кампање блаћења

Констатује се и то да су се вербални напади и кампање блаћења против новинара интензивирали у периоду пре избора. Савет за штампу наставио је да бележи пораст кршења новинарског кодекса професионалног понашања у штампаним медијима.

“Поновљене изјаве високих државних званичника о свакодневном и истраживачком раду новинара спречавају стварање окружења у којем се слобода изражавања може несметано остваривати. Често одбијање јавних тела да открију информације или ћутање управе, након захтева поднетих у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и даље ометају рад новинара. Број жалби новинара Поверенику за информације од јавног значаја повећао се у 2019. у поређењу са 2018. годином. Јавни радиодифузни сервис Током целокупног извештајног периода примећено је да јавни радиодифузни сервиси неуравнотежено представљају плурализам јавних ставова. Што се тиче периода који је претходио изборима, ОДИХР је у свом прелиминарном извештају утврдио да су јавни емитери омогућили учесницима у надметању бесплатно емитовање и једнак приступ изборном програму, како то закон захтева. Међутим, Влада је имала користи од опсежног извештавања у другим уредничким програмима. Потребно је унапредити јавни радиодифузни сервис на језицима мањина, нарочито у погледу Радио телевизије Србије (РТС). Упркос повећању за око 15 одсто претплате у јануару 2020. године, привремена природа модела финансирања – комбинација претплате, буџетских субвенција и комерцијалних доприноса – оставља јавне емитере рањивим у погледу политичког утицаја” оцењује се у Извештају Европске комисије.

"Већина ТВ канала са националном фреквенцијом и новина промовишу Владину политику, што нарушава разноликост политичких ставова доступних у традиционалним медијима, кроз које већина гласача добија информације"

(ОДИХР)

Хапшење новинарке

"Новинарка (Ана Лалић, прим. ред.) је ухапшена након што је написала чланак који описује недостатак заштитне опреме од болести KОВИД-19 у болници. Иако су кривичне пријаве против ње због изазивања панике повучене месец дана касније, новинарка је од тада наставила да буде жртва кампање блаћења, вербалног злостављања и претњи, укључујући и званичнике на високом положају. Мера ограничења приступа новинарима дневним конференцијама за штампу о пандемији била је на снази десет дана, а затим повучена", наводи се у извештају Европске комисије.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси