Вести
05. 12. 2020.
Студија: ЕУ треба да јача демократију на Балкану у одбрани од дезинформација
Дезинформације су симптом социјалног и политичког поремећаја, пре него његов узрок, стога ЕУ треба да се фокусира на јачање квалитета демократије и управљања на Западном Балкану, као „најмоћнији потенцијални бедем против дезинформација”, наводи се у анализи кампања дезинформисања у региону.
У случају Србије, у студији се наводи да се „мора одржати, а у неким областима појачати притисак на владу да престане прогон независних и опозицији наклоњених новинара, да поново размотри споразум који Спутњику дозвољава да користи Београд као базу за дезинформационе операције у региону, и да прекине праксу коришћења српских медија као средство за дестабилизацију суседа”.
У студији „Мапирање лажних вести и дезинформација на Западном Балкану и идентификовање начина за ефикасну борбу против њих”, која је урађена на захтев Спољнополитичког одбора Европског парламента (АФЕТ), наводи се да су дезинформације „ендемски и свеприсутни део политике широм Западног Балкана”.
Три кључна изазова су спољни изазови кредибилитету ЕУ, дезинформације повезане с пандемијом и утицај дезинформација на изборе и референдуме.
У студији се истиче да дезинформације нису производ слабо регулисаних дигиталних медија или спољних безбедносних претњи.
„То је пре резултат комбинације структуралних рањивости – лоше управљање, геополитичке изложености, дубоко усађена унутрашња непријатељства и нејединство – и динамичног поља могућности слања лажних информација за постизање политичких циљева”, наводи се у документу.
Из тог разлога препоруке које аутори студије дају за ЕУ и њене партнере не односе се само на медије или област безбедности, него посебан нагласак стављају на домен управљања, јавног ангажовања и дипломатије.
„Имајући у виду везу између лошег управљања и дезинформација, од суштинске је важности да Западни Балкан остане кључно место програма помоћи демократији и управљању одвојено од оних повезаних са проширењем и условљавањем”, препоручују аутори студије.
Друга препорука је да ти програми помоћи морају да укључе иницијативе које би ојачале комерцијалну одрживост медија који настоје да сачувају своју независност од политичких и корпоративних интересних група, јер „финансијска рањивост медија повећава њихову склоност ширењу дезинформација”.
У одељку који се односи на Србију, наводи се да Српска напредна странка и председник Александар Вучић доминирају медијском сценом.
„Током протеклих неколико година, посматрачи су приметили погоршање квалитета медијског извештавања, које карактерише повољно извештавање о председнику Вучићу и његовом кругу и недостатак критика на њихов рачун”, оцењује се у документу.
Додаје се да главну улогу у државним кампањама дезинформисања имају телевизијске станице, пре свега Пинк, и таблоиди, међу којима су Курир, Информер и Српски телеграф, које се користе да преносе „кампање блаћења” владајуће партије против опозиције.
Анализом друштвених медија закључено је да су један број националистичких публикација (Националист, Црвене Беретке, Интермагазин.рс, Санџачке) и група утицајних појединаца имали посебно важну улогу.
„Ове медије и појединце карактерише негативно извештавање о ЕУ, НАТО и западу уопште, док истовремено често негују проруски дискурс”, пише у тексту.
У документу се указује на наводе да је велики број лажних профила и страница на друштвеним мрежама коришћен за ширење дезинформација, подсећајући да је Твитер у априлу ове године избрисао више од 8.500 налога из Србије, уз објашњење да су то били лажни налози повезани са владајућом партијом.
Међународни актери имају релативно малу улогу у кампањама дезинформисања у Србији, оцењују аутори студије. Од већих кампања које су анализиране, мање од половине је директно укључивало Русију.
„Српске транснационалне кампање дезинформисања су чешће биле окренуте ка споља или узајамне”, уз размену прекограничних порука, посебно са БиХ и Црном Гором, наводи се у документу.
У документу се наводи да кампање дезинформисања које предводи Спутњик Србија, иако су уочљиве у региону, посебно у БиХ, Црној Гори, Северној Македонији и на Косову, нису посебно видљиве у Србији. Спутњик Србија, ипак, производи материјал који други медији у Србији и региону могу да искористе да би постигли циљеве дезинформисања.
„Уместо тога, размена порука Србије и Русије се изгледа координише на вишем нивоу”, пише у документу.
Већина дезинформисања у Србији има за циљ да промени мишљења о изборима, јавним личностима или унутрашњој политици.
Око трећине анализираних кампања су фокусиране на НАТО или ЕУ, трећина на последице ратова у бившој Југославији и помирење, а остатак на изборну политику и ковид-19.
Међу кампањама дезинформисања које су анализиране у овој студији су „очигледно координисани напори” СНС и кинеских актера да прикажу Кину као велики извор подршке Србији у борби против пандемије, а тиме и да поправи утисак о начину како влада управља кризом.
„То је део ширих настојања да се председник земље и лидер СНС прикаже као јединствено способан вођа, који балансира Русију и Кину и који је независан од свих интереса”, пише у тексту.
Анализиране су и бројне кампање током 2019. које су за циљ имале дискредитацију опозиције, укључујући оптужбе за издају, нападе на независне новинаре и делегитимизацију мирних протеста.
Анализиране кампање укључују „дуготрајни наратив који европске вредности приказује као штетне за развој српске државе”, као и кампање чији је циљ коришћење утицаја српских медија у Црној Гори у циљу смањења подршке чланству те земље у НАТО, у БиХ за подстицање ксенофобије у Републици Српској уочи избора 2018, као и на Косову у покушају да се утиче на политичку агенду.
Кампање на Косову су „укључивале дезинформације о билатералним преговорима и нетачно представљање ставова европских лидера, укључујући (француског председника) Емануела Макрона”, наводи се у документу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.