Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Брисел покушава да сузбије дезинформације и уреди политичко оглашавање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 12. 2020.

Аутор: Бета-АФП Извор: Данас

Брисел покушава да сузбије дезинформације и уреди политичко оглашавање

Брисел жели да појача борбу против дезинформација док су у офанзиви противници вакцинисања, а у опсежном акционом плану за одбрану демократије представљеном у четвртак, предвиђа се и регулисање политичког оглашавања и боље заштита новинара.

Невладине организације то виде као „добар сигнал“, али у очима синдиката превише је „стидљив“.

Европска комисија намерава да ојача свој кодекс најбољих пракси против дезинформација покренут 2018. године, који је добровољно потписало неколико дигиталних платформи (Google, Facebook, Twitter, Microsoft, Mozilla, а јуна 2020. и TikTok), као и играчи у сектору оглашавања.

Та иницијатива – Закон о дигиталним услугама, поред дуго очекиваног предлога прописа који би европска извршна власт требало да представи 15. децембра, има за циљ успостављање јасних и обавезујућих правила за дигиталне платформе. Јер за Брисел саморегулација интернет играча више није довољна.

„Дезинформације нису нешто тривијално, говоримо о заиста опасним нападима“, рекла је потпредседница

Европске комисије задужена за вредности и транспарентност, Вера Јурова за АФП, истичући потребу да се „смањи тренутно огроман утицај“ лажних информација о вакцинама против КОВИДА-19.

Европска комисија која је већ осудила кампање које су водиле Русија и Кина повезане са пандемијом, предлаже да може да изрекне финансијске санкције починиоцима страног мешања.

Комисија која је ове године подстакла платформе-потписнице кодекса добре праксе да саопште своје поступке против лажних и обмањујућих информација које се односе на корона вирус, жели да их подстакне да појачају напоре да дају предност ауторитативном садржају који потиче из здравствених установа.

Европска извршна власт такође тражи од њих већу транспарентност у погледу извора дезинформација, њихових алгоритама и више приступа њиховим подацима за истраживаче.

За разлику од илегалног садржаја, борба против дезинформација не подразумева обавезно повлачење садржаја. „Не желим да створим Министарство истине“, рекла је Вера Јурова.

За НВО „Авааз“ овај план би могао бити заиста „иновативан“, ако се „платформе држе одговорним (…) са јасним циљевима и надзором“.

CCIA, лоби технолошких гиганата у Бриселу, „поздравио је“ метод Комисије „који укључује разне заинтересоване стране“ и рекао да је спреман да сарађује с њом како би „подржао ове важне напоре“.

„Оснивач и извршни директор Facebook-а Mark Zakerbergг моћи ће мирно да спава“, поручио је иронично Европски савез синдиката (ETUC), осуђујући „стидљиве мере“.

Комисија се такође бави политичким оглашавањем и циљањем корисника друштвених мрежа на основу њихових личних података.

Тај проблем је илустрован скандалом британске компаније „Cambridge Analitica“ која је прикупила податке 87 милиона корисника Фејсбука да би спровела кампање масовне манипулације како би утицала на британске и америчке гласаче.

Европска извршна власт ће током 2021. године предложити пропис да би увела правила уочи следећих избора за Европски парламент 2024. године.

„Желимо да политичко оглашавање буде што транспарентније, тако да сви гласачи знају ко им шаље поруку, ко то плаћа, у које сврхе“, објаснила је Вера Јурова.

Други приоритет плана је јачање слободе и плурализма медија, чија се ситуација „погоршала“, подвукла је Вера Јурова.

Комисија ће препоручити мере за сигурност новинара, суочених с порастом напада и претњи, физички и на мрежи.

Она ће представити иницијативу крајем 2021. године како би их заштитила од правних радњи чији је циљ застрашивање штампе и покретање јавне расправе.

„Надамо се да ће строг пропис бити у срцу ове иницијативе“, коментарисала је Линда Раво, из НВО Либертиес.

Праксу тужби против критичара власти, у порасту у многим земљама ЕУ, осудила је група од 85 невладиних организација у колумни коју је у уторак објавио лист „Монд“.

Малтешка истраживачка новинарка Dafne Caruana Galicia, убијена 2017. године аутомобилом-бомбом, била је предмет више од 40 судских поступака за клевету. Тридесет се и данас води против њене породице.

Поред тога, акциони план за медије предвиђа иницијативе за подршку том сектору чији приходи од оглашавања опадају у корист дигиталних гиганата.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси