Вести
03. 12. 2020.
Акциони план за спровођење Медијске стратегије: Како да се оконча изигравање идеје о пројектном суфинансирању медија
Акциони план за примену Медијске стратегије који би, како је најавила Маја Гојковић, министарка културе и информисања, требало да буде усвојен на данашњој седници Владе, између осталог предвиђа и низ мера за унапређење конкурсног суфинансирања медија – од прописивања критеријума стручности чланова комисија и увођења аплицирања путем централизованог система до формирања регистра продукција.
Евалуација медијских пројеката који су суфинансирани јавним новцем и ефикасно санкционисање оних који нису поштовали обавезе а добили су новац; увођење јавних расправа на којима грађани одређују о којим то још темама медији треба да извештавају а од јавног су интереса, и прецизирање ко све може да буде члан конкурсне комисије – неки су од циљева који би требало да коначно унесу реда у већ годинама оштро критиковано пројектно суфинансирање медија.
Бројне контроверзе које редовно прате конкурсе за суфинансирање медијских пројеката, било на локалном, покрајинском или државном нивоу, таксативно су побројане у Медијској стратегији од 2020. до 2025. године, која је усвојена почетком ове године, али и мере за отклањање тих проблема.
Те мере потом су се прелиле у акциони план за спровођење тзв. Медијске стратегије, који је, након вишемесечно кашњења, у понедељак коначно предат председници Владе Ани Брнабић и министарки за културу и информисање Маји Гојковић. Према најави саме министарке, тај документ данас ће се наћи пред Владом Србије и након тога креће његова имплементација првенствено кроз измену медијских и других закона.
Брига о интересу, али не јавном
Када је Скупштина Србије 2014. године усвојила сет медијских закона, очекивања су била висока. Стручна јавност је веровала да ће примена ових закона допринети заштити јавног интереса грађана у сфери информисања, обезбеђивању медијских слобода и међународних стандарда у овој области.
Ипак, шест година касније, јасно је да помака није било и да су медији и информисање у још горем стању него раније.
Једна од новина, које је тада предвидео Закон о јавном информисању и медијима, тицала се изласка државе из власништва медија и увођења пројектног суфинансирања медија, с циљем да се смањи политички утицај на медије и створе услови за успостављање тржишне утакмице. Идеја је била да Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе обезбеде из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распореде их на основу спроведеног конкурса и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације.
Одлуку о расподели новца, према закону, требало је да доносе независне комисије састављене од медијских стручњака.
Приликом избора пројеката, према закону, посебно се цени да ли пројекат остварује јавни интерес у области јавног информисања и да ли учесник конкурса поштује професионалне и етичке медијске стандарде, те да ли има изречене мере од стране државних органа и регулаторних тела у последњих годину дана, а због кршења поменутих стандарда.
Различите неправилности запажене су одмах након прве године примене конкурсног суфинансирања медија, 2015. године, али евидентно је да се, како године одмичу, проблеми увећавају. Медијски стручњаци, представници новинарских удружења и новинари годинама упозоравају на проблеме који се јављају током спровођења конкурса, али се до данас ништа није променило.
Процес конкурсног суфинансирање медија је обесмишљен, али и злоупотребљен, јер се стотине милиона динара годишње троши нетранспарентно, финансирајући тако у великом броју случајева пропагандне садржаје.
Чланови комисија који се бирају у највећем проценту су заправо послушници, који не одлучују по правилу струке, већ у складу са личним интересима моћника на власти. Већ годинама новац често добијају медији који су вишеструки прекршиоци Кодекса новинара, као и они који имају изречене мере Регулатора, чиме се обесмишљава критеријум о првенству доделе новца медијима који поштују професионалне и етичке норме.
Изменама закона се не омогућава његово поштовање
Тазе завршени акциони план за спровођење Медијске стратегије предвиђа низ мера за унапређење квалитета конкурсног суфинансирања изменом регулативе, а неке од њих су: прописивање као допунског критеријума на конкурсима резултата јавних расправа на којима су се грађани изјаснили о темама које недостају; унапређивање рада експертских комисија прецизним прописивањем критеријума стручности чланова, као и начина одлучивања; прописивање обавеза независне евалуације спроведених пројеката, и ефикасних санкција за непоштовање обавеза које се тичу пројектног суфинансирања; формирање регистра продукција и централизованог система за аплицирање на конкурс.
Коментаришући одредбу која захтева да чланови конкурсних комисија имају потребну, дефинисану стручност, Недим Сејдиновић, новинар недељника Време, оцењује за Цензоловку да је то свакако нешто што је добро и важно, али да није спроводљиво јер „ће власт пронаћи десетине стручних лица која неће ни разматрати пројекте, већ ће само спровести унапред донесене политичке одлуке“.
Када је реч о неопходној евалуацији пројеката, Сејдиновић је такође песимистичан. Мишљења је да ни државни органи ни невладине организације немају капацитет да спроведу квалитетну евалуацију пројеката и да суштинских помака напред у том смислу – неће бити.
Сејдиновић каже да су предложени механизми добри, у складу са оним што стручна јавност већ годинама предлаже, и да они могу омогућити неку врсту унапређења.
„Плашим се, међутим, да ће они у суштини само мало закомпликовати властима да наставе, помоћу механизма, да финансирају своје медије, а можда ће и која мрвица са стола припасти и независним медијима. Осим тога, не може се изменама закона омогућити да неко поштује закон“, сматра Сејдиновић.
Сејдиновић: Медији нису заплашени, него корумпирани
Такође, он је песимистичан и у вези с тим да изменама закона неће бити направљени помаци који ће онемогућити држави да на различите друге начине, не кроз конкурсно суфинансирање, издваја огроман новац за своје медије.
„Када говоримо о катастрофалној медијској сцени у Србији, никада не треба заборавити да медији нису овакви јер су заплашени, већ зато што су корумпирани. А од корупције медија ова власт неће никада одустати, јер на томе почива њена снага“, упозорава наш саговорник.
Да је постојећи законски оквир био довољан за квалитетну расподелу средстава ако има политичке воље, показује неколико конкурса Министарства културе и информисања спроведених на добар начин, закључује наш саговорник.
За Тању Максић, чланицу Радне групе за израду акционог плана, једна од занимљивијих мера тиче се успостављања платформе која треба да обједини све кораке у процедури, тако да и пријаве на конкурс, као и финансијски и наративни извештаји и медијски садржај буду доступни на тој платформи.
„То би требало да има утицаја и на транспарентност целог процеса, јер ће и свим заинтересованим странама – новинарима, истраживачима и другима – бити олакшан увид у документацију“, сматра Максић.
Од важнијих мера, истиче се и прописивање обавезујућег критеријума поштовања Кодекса новинара, у оквиру конкурса, а штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.
Значајно је и формирање регистра продукција, чиме би се обезбедила транспарентност података о средствима додељеним правним лицима, односно предузетницима који се баве производњом медијских садржаја. Механизам према којем на конкурсу десетине милиона добију продукције (често тек основане) које објављују медијске садржаје, често на прорежимским телевизијама, веома је раширен у Србији. Како је показала анализа Цензоловке, већи део добијеног новца завршава на рачунима прорежимских медија.
На питање да ли мисли да ће Влада Србије усвојити акциони план у облику у којем је предат или ће доћи до неких измена, Тања Максић каже да очекује да документ буде усвојен у изворном облику, и то у најкраћем року.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.