Вести
29. 11. 2020.
Панели о јутјуб каналу “Хиљаду зато“, али и о првој српској „Јутјуб школи“ одржани у оквиру Brave New Media Foruma
Зарада на Јутјубу није тако лака као што се мисли
Зарада на Јутјубу није тако лака као што се мисли, а одговорност расте са све већим бројем прегледа, оценили су данас учесници Браве Brave New Media Foruma.
Миља Здравковић из Кровне организације младих Србије (КОМС) навела је да је Јутјуб канал „Хиљаду зато“ ова организација покренула у сарадњи са јутјуберима како из наше, тако и из осталих земаља. Циљ је био допрети до што већег броја младих и научити их новим стварима.
„На овом каналу желимо да промовишемо медијску писменост, да постављамо видео матерјал који је квалитетан како бисмо едуковали младе људи који их гледају. Желимо да допремо до свих оних младих који нас не прате на Инстаграму и Фејсбуку, а то смо постигли отварањем овог канала.“, објаснила је Здравковић.
Немања Арсић, јутјубер који је укључен у овај пројекат, истакао је да Јутјуб непрестано расте. Како је додао, на овој платформи су најпопуларнији садржају који се тичу анимација, савета о лепоти, кувања, подкаста, фитнеса, моде, дизајна или тренутно популарних изазова.
За овај канал покушали су да изаберу оне садржаје који су најпопуларнији на Балкану.
„Заправо, садржај који се снима за Јутјуб може бити на било коју тему, све док имате публику која ће то да гледа. За наш канал, изабрали смо да радимо подкасте, смешне клипове, али и оне који служе за едукацију. За нас је битно да пошаљемо добре поруке младима из перспективе сваког од ових жанрова и мислим да смо то успели“, навео је Арсић.
Ипак, додаје он, пораст популарности доноси и већу одговорност.
„Када допреш до публике, тада имаш већу одговорност за све. Јако водим рачуна о томе шта ћу рећи или показати у неком видеу. Битно је знати када неке нове ствари показати својој публици, погоово ако је то нешто што они не смеју да питају родитеље или своје пријатеље, али такође и на који начин“, оценио је Арсић.
Јутјубер Александар Стојановић напоменуо је да су поред вируса корона лажне вести везане за 5Г мрежу изазвале највеће реакције у овој години. Сматра да су традиционални медији криви за овакве вести, јер подизањем прашине око ове мреже желе да се истакну.
„Ова мрежа представља пету генерацију интернета која је боља од претходне и обезбеђује бољу конекцију. Традиционални медији лажирају информације о овој мрежи како би добили што више прегледа и посета. То је последица чињенице да се људи све више информишу преко интернета, па медији морају да нађу начин да се истакну. 5Г мрежа заправо користи искте таласе као и наша микроталасна и сигурна је, али традиционални медији покушавају да убеде публику у супротно, управо због тога што људи се људи информишу преко погрешних извора или не проверавају изнешене чињенице“, закључио је Стојановић.
Виктор Михајловић један је од ретких јутјубера који своју публику упознаје са парфемима и мирисима. Рекао је да је овај канал авантура за њега, јер парфем није нешто без чега се не може, али опет свако од нас има бар један.
„Ја сам се заинтересовао за чуло мириса, јер је оно једино директно повезано са нашим мозгом и то ми је било фасцинантно. На интернету је било пуно клипова на ову тему, али су сви они били на енглеском. Зато сам пожелео да о томе причам на свом језику. Такође, својим примером показао сам да не мораш бити изузетно популаран јутјубер да би те неко спонзорисао, већ треба да будеш најбољи у тој теми којом се бавиш“, објаснио је Михајловић.
Други панел тицао се „Јутјуб школе“ која је одржана у јануару, а похађало ју је десет учесника и то сасвим бесплатно. У организацији је такође помогао КОМС, а неки од најпознатијих српских јутјубера преносили су своја знања младим, будућим јутјуберима.
Један од предавача био је јутјубер Душан Србљак. Прошле године са групом јутјубера направио је песме „Драма“ и „Кликбејт“, које су се тицале комуникације на друштвеним мрежама, понашања младих на њима и садржаја који се на истим дели. Како је истакао, изазвале су велике реакције.
„Деца чине највећи број публике свих познатих јутјубера и зато она не могу у потпуности да разликују етичко од неетичког понашања. Зато је циљ ових песама био да управо укажу на неетичко понашање и уместо њега покрену дијалог. Прва реакција публике на песму је била да је им се баш свидела, али након тога деца су почела да усвајају поруке и почела да разликују добро од лошег понашања“, напоменуо је Србљак.
Јелена Радовић, која је такође била предавач у оквиру „Јутјуб школе“, нагласила је да је изузетно важно да млади стекну овакву врсту образовања. У овој школи успели су да укомбинују знања и искутство са новим технолошким могућностима.
„Све то смо младим људима показали на конкретним примерима као би могли што боље да усвоје знања.. Млади људи желе да науче нешто ново у вези са интернетом и друштвеним мрежама јер је то оно што их интересује. Заправо, ова знања могу да вам помогну да остварите бољу комуникацију, да се саморазвијате, научите нове ствари, а не да верујете да ћете зарадити лак новац. Такође, доста младих људи користе друштвене мреже, али је питање да ли их користе на добар начин и са добрим намерама. Зато смо се трудили и да их образујемо, а не само да им покажемо потребне вештине за што бољи наступ на интернет“, закључује Радовић.
Предавања у овој школи држао је и Александар Ашковић, јутјубер познатији под именом Којот. Он је нагласио да се многи млади јутјубери угледају на друге популарне јутјубере и желећи да буду као они безуспешно их копирају. Резултат је или неуспех, или садржај који није добар за публику.
„Зато смо их ми учили како да унапреде своје клипове и канале, да изаберу одговарајуће наслове и описе како би јутјуб алгоритам управо њихов садржај понудио публици коју та тема интересује. Они тако добијају реакције публике у виду лајкова и коментара, тако да су млади јутјубери мотивисани да да наставе са прављењем таквих садржаја“, истакао је Ашковић.
Он се осврнуо и на начине како на Јутјубу зарадити новац. Како је рекао, први је рекламирање на Јутјубу, али напомиње да 45 одсто зараде иде креатору садржаја, а осататак Јутјубу.
„На нашем тржишту које је јако слабо, зарада на овај начин је јако мала. Зато већина људи покушава да нађе спонзоре или ради клипове у којима ће промовисати неки производ. Млади људи не обраћају пажњу на начин на који комуницирају са спонзорима. Зато смо их учили како да допру до спонзора, шта треба да им кажу и како да се представе као најбољи кандидат за тај посао“, навео је Ашковић.
„Brave New Media Forum” организовали су DW Academie и Организација за европску безбедност и сарадњу у Србији (OSCE).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.