Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медијске слободе – реално и могуће
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 11. 2020.

Аутор: Веран Матић Извор: javniservis.net

Медијске слободе – реално и могуће

Прекјуче је премијерка Брнабић, на састанку са амбасадорима Европске уније, изјавила да ће „ускоро бити усвојен Акциони план за Медијску стратегију и да Влада остаје посвећена унапређењу дијалога са медијским и новинарским удружењима“.

Надам се да ће се то коначно и догодити, али се плашим да ће до почетка примене Акционог плана бити начињено још корака који ће, на практичном плану, отежати побољшање и реформу постојећег стања.

Да кренемо од догађања везаних за РЕМ.

Мислим да је Савет Регулаторног тела за електронске медије погрешио што није покренуо поступак за изрицање мера против телевизије Пинк због увреда које су изречене у емисији „Хит твит“ на рачун Жаклине Таталовић, новинарке Н1.

Пре неколико недеља сам говорио да не треба губити време јер смо у великом закашњењу, али под тиме, свакако, нисам мислио да се ради на начин како то ових дана чини Одбор за културу и информисање Скупштине Републике Србије.

Поменути одбор је једногласно усвојио листу кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

Одбор је предложио Оливеру Зекић и Милоша Гајовића, док су педложени кандидати цркве и верских заједница: Александра Јанковић и Снежана Миљковић.

Право је одбора и скупштинске већине да предложе кога они желе, али није законито да надлежни одбор то чини супротно Закону о електронским медијима који у члану 7. предвиђа да  „Савет Регулатора (у даљем тексту: Савет) има девет чланова који се бирају из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора (медијски стручњаци, економисти, правници, инжењери телекомуникација, и слично)“.

Какве квалификације, по том питању, има Милош Гајевић, који има 24 године, нема дана радног искуства, јер је пре неколико месеци завршио Факултет за медије и културу на Мегатренд универзитету?

Не знам чиме се препоручио одбору, изузев да је син доскорашњег државног секретара Александра Гајовића који је, између осталог, остао упамћен по прозивкама новинара да „треба да читају законе“.

Атмосферу на јучерашњем састанку Одбора за културу и инфомисање најбоље одсликавају текстови Истиномера и Цензоловке.

Нисам сигуран да је европски комесар за проширење, Оливер Вархељи, баш овако нешто подразумевао када је недавно изјавио да „Влада Србије, захваљујући великој већини у парламенту, може врло брзо спровести реформе у области владавине права и медијских слобода“.

Или је, будући да потиче из Мађарске, подразумевао управо оно што се ових дана догађа у републичком Одбору за културу и информисање.

***

Ја мислим да није, и ако тако будемо схватали поруке, ми ћемо се, као друштво, перманентно удаљавати од европских интеграција, или било којег позитивног помака, демократизације, нормализације, пацификације екстремизама.

Потребна је перманентна еволуција, која ће превенирати насиље над новинарима, а претње и говор мржње учинити друштвено недопустивим, санкционисати.

Постоје подаци, увиди, организације, механизми… Само недостаје политичка воља, са свих страна, дијалог, и посвећеност ефикасним механизмима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси