Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  На 4. Европској конференцији посвећеној мањинским и локалним медијима и студија случаја “Storyteller”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 11. 2020.

Аутор: Владимíра Дорчовá Валтнеровá Извор: Storyteller

На 4. Европској конференцији посвећеној мањинским и локалним медијима и студија случаја “Storyteller”

Садржај 4. Европске конференције посвећене мањинским и локалним медијима пружа јасну слику шта се током године догађало у мањинским и локалним медијима у Србији и Европи, изјавила је Наташа Херор, директорка Херор Медиа Понт-а, главног организатора 4. Европске конференције посвећене мањинским и локалним медијима, која се ове године 26. и 27. новембра одржава online.

„Година 2020. је за медије изазовна: пуно даје, пуно и одузима. Наше је мишљење да када смо загледани у оно што живот даје, то може да нарасте, а уколико смо загледани у оно чега нема, то немање расте“, додала је Херор, отварајући овогодишње издање.

Већ први дан је донео прегршт информација о томе, како су мањински медији реаговали на пандемију корона вируса. Craig Willis, млађи научни сарадник у Европском центру за мањинска питања и Универзитета Европа у немачком Фленсбургу, представио је резултате студије „Медији на језицима мањина у Европи и пандемија Covid-19: Студија 10 језичких сфера“.

„У многим случајевима, бројност публике мањинских медија се повећала, често за значајан проценат. Посебни пораст се десио у вези са вестима, што вероватно одражава локалну природу пандемије. Мањине су желеле да добијају ажуриране информације на свом матерњем језику“, казао је Willis и додао:

„Међутим, истовремено је дошло до пада прихода од рекламирања, посебно у мањинским медијима који су у приватном сектору и оних који се делом финансирају из рекламирања. Сваки пут, када је ово током истраживања поменуто, то је било у контексту егзистенцијалне претње, ако се ствари не врате на редовни ниво прихода од рекламирања.“

С друге стране, мањински медији су изазовима, као што је смањење обима садржаја услед неодржавања разних културних и спортских догађаја, били иновативни у прилагођавању измењеним околностима и донели нове, свеже садржаје. „Многе мањинске заједнице су своје културне догађаје преселиле онлајн, тако да су медији искористиле прилику и понудиле нове, интерактивне садржаје и садржаје, које генеришу корисници, пре свега на друштвеним мрежама“, додао је Craig Willis.

О томе, како и зашто је настао словачко-српски портал „Storyteller“ из Србије, како се развија, како је реаговао на пандемију корона вирусу и какве иновације и експерименте је увео у свој садржај, представила је његова оснивачица и одговорна уредница Владимира Дорчова Валтнерова у својој студији случаја.

Инспирација и комуникација су биле теме првог конференцијског панела, који је модерирао Владимир Хуба Аради, ученик IV разреда Гимназије „Исидора Секулић“ из Новог Сада, чиме се практично конференција и званично отворила према младима. „Инспирација је неухватљива, док је мотивација процес у којем можемо имати повратну информацију која је на практичним основама“, изјавила је Јелена Кнежевић, професорка социологије поменуте гимназије и додала:

„Мотивација у контексту образовања и наставе може бити допринос младом човеку да га мотивише да креативно дела. С друге стране, не можемо бити сигурни да ли је он делао због тога што смо започели један мотивишући процес или је он желео да избегне санкцију или казну.“

Дамир Малешев, професор филозофије у новосадској гимназији „Исидора Секулић“ се надовезао на ову тему, наглашавајући улогу доколице у креативном деловању. „Западна цивилизација баштини свој духовни профил из грчке филозофије, односно античке духовности, паралелно из дуге и моћне традиције хришћанства. Управо овако конципирана доколица у полисима везана је за концепт елите. Оно што је заједнички именитељ кроз све векове је једна готово банална чињеница да је образовање привилегија, као што је и стање надахнућа и инспирације“, рекао је Малешев и додао:

„Проблем са деградацијом доколице видим као производ масовне културе и злоупотребе медија. Масовна култура је демократизовала културу и омогућила многим слојевима да партиципирају у светској духовној баштини. С друге стране, када се масовна култура у капитализму почела појављивати као извор профита, елитизам који вуче нит из античких полиса се деградирао у свакодневни производ за конзумацију. То је оно што називамо производњом кича и неукуса, што је тамна страна масовне културе. Као што је у информисању, које је један од стубова демократије, спиновање тамна страна и моћно оружје корупције.

Миа Недељковић, ученица IV разреда Гимназије „Исидора Секулић“, оценила је да је за медије најбитније да објективно пренесу све информације које имају. „Главни циљ је да та информација буде свима доступна и да свако може да је схвати на свој начин.“ Додала је и то да је у садашњости, када имамо велики проток информација, све једна велика медијска трка, у којој се сви такмиче ко ће први пренети информацију.

„Мислим да је у таквој ситуацији тешко користити инспирацију, већ медији више користе мотивацију зато што морају што брже да пласирају садржај и морају да се мотивишу да се изборе са рутинама. С друге стране, инспирација је веома важна идеја сваке медијске куће, јер она ствара приче. Без инспирације не би било поенте медија“, закључила је Недељковић.

У контексту комуникације, информације и медија, посебно у контексту младих, важну улогу играју грађанско васпитање и медијска писменост. „Грађанско васпитање постоји већ дужи низ година у нашем школском систему, али сада се појављују и неке нове теме. Једна од јачих тема управо је тема медијске писмености, зато смо јој поклонили један посебан предмет“, изјавила је Љиљана Николић, професорка грађанског васпитања поменуте гимназије.

„Важност медијске писмености је у томе што је информација тренутно доступна на сваком месту, у сваком моменту. Друга ствар је што су генерације наших ученика генерације које користе различите технологије и те информације су њима у сваком моменту стварно ту – кроз поруке, ставове и сл. Суштина медијске писмености је препознати шта ти је послато путем те информације и њихово критичко поимање. Током часова са учесницима потенцирамо управо критичко размишљање. Не можете бити медијски писмени ако немате критичко размишљање“, закључила је Николић.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси