Вести

24. 11. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Акциони план за Медијску стратегију предвиђа силне измене у медијским законима. Супер. Још само да све буду имплементиране

Предложеним акционим планом за спровођење Медијске стратегије, у чију је финалну верзију Цензоловка имала увид, новинари би требало да буду безбеднији, јавни медијски сервиси независнији, систем суфинансирања медијских садржаја унапређен, а локални и регионални медији одрживи. Саговорници Цензоловке сматрају, међутим, да нема гаранције да ће стање у медијској сфери бити значајније побољшано.

Израда акционог плана за спровођење Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020–2025. године (тзв. Медијска стратегија) коначно је завршена и питање је дана, како сазнаје Цензоловка, када ће представници радне групе за израду тог документа званично предати његову финалну верзију Влади Србије на усвајање.

Финална верзија акционог плана, у коју је Цензоловка имала увид, предвиђа измену 13 закона. Међу њима највише измена претрпеће Закон о јавном информисању и медијима, чак 31 (рок за измену је четврти квартал 2021), три мање Закон о електронским медијима (рок је други квартал 2022), а Закон о јавним сервисима чека 10 измена (рок је трећи квартал 2022). У Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђена је само једна измена, а термин за завршетак тог посла је четврти квартал 2021. године.

Није познато када ће Влада Србије усвојити акциони план, без којег није могућа примена Медијске стратегије, али ни то да ли ће бити усвојен у форми која је усаглашена на радној групи, или ће пак претрпети одређене измене.

Председница Владе Србије Ана Брнабић, тада још као мандатарка за састав нове владе, изјавила је 20. октобра да акциони план за Медијску стратегију „мора бити усвојен у првих сто дана рада нове владе“ (Влада Србије изабрана је 28. октобра, прим. а.).

Иначе, Медијска стратегија усвојена је још 30. јануара, а пратећи акциони план Влада Србије требало је да усвоји до 16. маја.

За разлику од Медијске стратегије која се односи на период 2020–2025, акциони план за спровођење тог стратешког документа важи само до 2022, наводи се у нацрту документа у који је Цензоловка имала увид.

Осим сета медијских закона, предвиђена је измена, између осталих, и закона о кривичном поступку, јавним набавкама и пореском систему.

У оквиру пет области дато је неколико десетина мера, које се односе, између осталог, на унапређење безбедности новинара и система медијског суфинансирања пројеката, на успостављање законске и институционалне заштите, професионалне аутономије новинара и уредника у односу на унутрашње притиске, на транспарентност података о медијима и критеријума за одређивање медијске концентрације, на побољшање положаја локалних и регионалних медија, као и на оснаживање институција надлежних за информисање и обезбеђивање независности јавних медијских сервиса и Регулаторног тела за електронске медије.

Обрадовић: Власт неће одустати од контроле јавних сервиса

За новинаре, представнике новинарских удружења, али и за опозицију, тема свих тема јесу промене у јавним медијским сервисима. Акционим планом предвиђено је обезбеђивање независности јавних сервиса, унапређење професионалности, остваривање програмских функција у јавном интересу, као и одговорност према јавности. То ће се постићи, како стоји у документу, изменама Закона о јавним медијским сервисима и успостављањем обавезе редовног и транспарентног извештавања јавности о трошењу средстава, прописивањем јасних критеријума и редефинисањем поступка за избор чланова Управног одбора, обезбеђивањем законских гаранција уређивачке аутономије, а посебно редакције информативног програма. Интересантне измене тичу се и Програмског савета и начина избора његових чланова, како би се омогућило да то тело буде екстерни контролор програмских садржаја јавних медијских сервиса, али и избора повереника за професионалне стандарде и односе са корисницима услуга, који би био обавезан да прати поштовање етичких и професионалних стандарда, те да комуницира са јавношћу.

Новинар Вукашин Обрадовић, који је прошлог септембра напустио Радну групу за израду Медијске стратегије, каже за Цензоловку да је потпуно сигуран да се суштински у функционисању јавних сервиса предвиђеним променама неће ништа изменити, чак и ако оне дословце буду преточене у законска решења.

„Реч је о наставку игроказа власти која почива на контроли медија и потпуно је нереално очекивати да ће се дозволити независна уређивачка политика РТС и РТВ. Јавни сервиси имају централну улогу у информативном систему сваке државе јер, осим што информишу грађане, они постављају стандарде у широј медијској заједници“, оцењује Обрадовић и наводи да уколико би се променила уређивачка политика јавних сервиса, емитери са националном покривеношћу морали би да свој, пре свега информативни програм, ускладе са стандардима јавних сервиса, јер би у супротном њихова пропаганда изгубила сваки смисао.

Због свега тога, закључује наш саговорник, власт држи под строгом контролом јавне сервисе и тако ће бити и убудуће, без обзира на предложене законске измене. Евентуалну добру вољу да крене у суштинске промене у раду јавних сервиса власт ће, према Обрадовићем мишљењу, моћи да покаже врло брзо јер је у току процес избора управних одбора јавних медијских сервиса.

„На основу тога, као и скорашњег избора два недостајућа члана Савета РЕМ-а, моћи ћемо много тога да закључимо о намерама власти и њеној вољи да имплементира решења из Медијске стратегије“, указује Обрадовић.

Изменама Закона о јавном информисању предвиђено је и да се медијима гарантује право новинара и уредника у односу на власника и пословодство медија, посебно у погледу могућности да уредник буде смењен ако одбије да изврши налог. Овај посао реализује Министарство културе и информисања, а рок је крај 2021. године.

Тај закон претрпеће промене и у области контроле медијске концентрације и спречавања монопола над медијима, тако што ће у постојећем регистру медија бити прецизно дефинисан обим података који се тичу самих медија, власничке структуре издавача медија, свих новчаних и других давања из јавних прихода из свих извора – подаци о донацијама, поклонима и спонзорствима. Такође, предвиђа се и увођење санкција за непоштовање нових законских одредаба и утврђивање критеријума за мерење прагова медијске концентрације.

Проблем на који медијски стручњаци и новинари и новинарке упозоравају већ годинама јесте излазак државе из медија, у АД Политика и новинској агенције Танјуг. Према предложеном акционом плану, то би требало да се догоди у првом кварталу 2021. године, али и да се оконча процес приватизације и других медија у јавном власништву.

Још једна од великих потешкоћа са којима се суочавају медијски радници јесте угрожавање безбедности, што су и ове године потврдиле домаће, али и стране организације. Мере из акционог плана, везане за безбедност новинара и новинарки, обухватају измене Кривичног законика и закона који уређује кривични поступак, за унапређење механизама кривичноправне заштите безбедности медијских радника, али и заштите тајности новинарских извора.

Реалне промене или представа власти за међународну заједницу

Да ли ће Медијска стратегија и акциони план заиста довести до решавања суштинских проблема са којима се новинари и новинарке годинама суочавају? Новинар недељника Време Недим Сејдиновић, који је у октобру 2017. године напустио Радну групу за израду Медијске стратегије, каже да ови документи нису обавезујући, те да само говоре о намери Владе да у одређену сферу унесе неке промене.

„Од обећања до реализације дуг је и неизвестан пут, поготово у Србији. Видимо то, на крају, по изради Медијске стратегије која касни безмало пет година“, објашњава Сејдиновић за Цензоловку и додаје да га обесхрабрује чињеница да саме промене законе, чак и ако буду савршене, неће бити гаранција да ће стање у медијској сфери бити значајније побољшано.

У прилог својој тврдњи Сејдиновић наводи да су чланови садашњег закона и његов дух у доброј мери у пракси изиграни.

„Оно што је требало да буде поштена и транспарентна приватизација, која би делом омогућила новинарима да постану власници својих медија, претворило се у своју супротност – уместо државе, власник великог броја медија постала је владајућа странка. Конкурсно суфинансирање је требало да  унапреди квалитет извештавања у складу са интересима грађана, а претворило се у ‘исплату’ новца медијима блиским властима“, подсећа наш саговорник и додаје да не потцењује труд представника медијских и новинарских удружења да се дође до бољих закона, који ће нам, како наводи, бити потребни за неко будуће време, када моћ у овој држави не буде у рукама једног човека, већ у институцијама.

Сејдиновић закључује да је власт ушла у израду Медијске стратегије како би на неки начин апсорбовала притисак међународне заједнице због катастрофалног стања у сфери медијских слобода. Власт је, наводи, научила много из 2014. године, када је Србија доживела раст на листама које мере ниво медијских слобода у свету, само због усвојеног новог сета медијских закона. Али ти закони, према Сејдиновићевој оцени, у пракси су доживели фијаско и разорили медијску сцену Србије због катастрофалне примене.

Наш саговорник сматра и да ће проћи још много времена док наведене промене закона не дођу на дневни ред Народне скупштине, а не искључује ни могућност да доживе значајне корекције које неће бити у складу са стратешким документом и пратећим акционим планом. Подсетимо, претходну Медијску стратегију до 2016. године Влада Србије усвојила је у септембру 2011. године, а три нова закона која регулишу медијску сферу (Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и Закон о јавним медијским сервисима) усвојена су тек у августу 2014.