Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Комитет за заштиту новинара: Убили, а прошли некажњено
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 10. 2020.

Аутор: Елана Беисер (уредница у Комитету за заштиту новинара) Извор: Цензоловка

Комитет за заштиту новинара: Убили, а прошли некажњено

Глобални индекс некажњивости 2020. Комитета за заштиту новинара истиче земље у којима су новинари убијени, док су њихове убице на слободи. У њега је ове године укључен и случај Славка Ћурувије, који пред судовима није окончан ни 21 годину после убиства овог новинара. Гулноза Саид из Комитета каже за Цензоловку да је овај случај за њих веома важан

Иако је број убистава новинара широм света делимично смањен, у питању је минимални напредак, који је на стакленим ногама и који може бити осујећен жалбама и недостатком политичке воље, истиче Комитет за заштиту новинара (Committee to Protect journalists) у најновијем извештају о некажњивости убистава медијских радника, који је данас објављен.

Годишњи Глобални индекс некажњивости 2020. Комитета за заштиту новинара (КЗЗН) који истиче земље у којима су новинари убијени, док су њихове убице на слободи, мења се помало из године у годину. Сомалија, Сирија, Ирак и Јужни Судан налазе се на четири последња места листе. У њима рат и политичка нестабилност унедоглед продужавају периоде насиља и безакоња.

Ипак, сваке године у Индексу се нађу и стабилније државе, у којима криминалне и политичке групе, политичари, бизнисмени и други моћници посежу за насиљем да би утишали критички настројене и истраживачке новинаре. Истраживање КЗЗН-а показало је да су корупција, слабе институције, као и недостатак политичке воље и одлучан приступ истрагама, разлози који доводе до некажњивости у овим земљама, у које спадају Пакистан, Мексико и Филипини.

У Пакистану је ове године дошло до неочекиваног развоја, који није директно утицао на Индекс некажњивости 2020, али је показао да чак и случајеви убистава за које се дуго мислило да су решени могу да буду поново отворени.

Виши суд у Синду је 2. априла поништио осуђујућу пресуду четворици мушкараца оптуженим за убиство новинара Волстрит џорнала (Wall Street Journal) Данијела Перла (Daniel Pearl) 2002. године. Виши суд је пресудио да је Ахмед Омар Саид Шеик, који је раније био осуђен на смрт, крив само за отмицу Перла и казна му је смањена на седам година затвора које је већ одслужио. Породица Перл и влада провинције Синд уложили су жалбу. Према новинским извештајима, од краја септембра четворица оптужених су и даље у затвору.

Према тексту извршног директора КЗЗН Џоела Сајмона (Joel Simon), објављеног у часопису Колумбија журнализм ривју (Columbia Journalism Review), ослобађање овог човека би представљало „погубну препреку у достизању правде и истовремено би послало опасну поруку милитантним џихадистима у Пакистану и широм света, који су систематски таргетирали новинаре последњих 18 година, откако је Перл убијен“.

Пакистан и Филипини су стално присутни у Индексу некажњивости, од када је он успостављен 2008. године. Филипини су, такође, направили највећи скок набоље, померивши се са петог на седмо место најгорих земља на свету.

До ове промене је дошло због тога што масакр у Ампатуану, Магуидано, у новембру 2009. године, у коме је животе изгубило 58 људи, укључујући 30 новинара и два медијска радника, више не спада у десетогодишњи временски оквир који се примењује у Индексу. (Прочитај више о методологији Индекса.)

Историјска пресуда крајем прошле године довела је до тога да КЗЗН промени статус маскара у Ампатуану из „потпуне некажњивости“ у „делимичну некажњивост“, због чега се више неће узимати у обзир у Индексу, без обзира на временски оквир.

Регионални суд је 19. децембра 2019. осудио налогодавца, његовог брата и 26 саучесника на казне затвора у трајању и до 40 година. На Филипинима тренутно постоји 11 нерешених убистава у последњих 10 година, којима се бави Индекс. Прошле године је у Индексу забележено 41 убиство.

Ипак, била је потребна пуна деценија да би случај из Ампатуана завршио на суду. Главни осумњичени, налогодавац Андал Ампатуан млађи и Залди Ампатуан, уложили су жалбе на осуђујућу пресуду. Будући да је правни систем Филипина компликован и исполитизован, овај процес може трајати и неколико година, тако да је могуће и да окривљени буду ослобођени. Бројни осумњичени су и даље на слободи, укључујући припаднике клана Ампатуан, због чега је могуће и да они који су тражили правду за убијене новинаре буду изложени освети. У међувремену, број нерешених убистава се умножава – најмање двоје филипинских новинара је убијено због оног што су радили током 2020. године.

Делимично због скока Филипина на листи Индекса, најсмртоноснија држава западне хемисфере – Мексико –померила се са седмог на шесто место најгоре рангираних земаља кад је у питању некажњивост злочина над новинарима. У последњих 10 година у Мексику је било 26 нерешених убистава, док их је прошле године било 30.

Прошле године су мексичке власти осудиле поједине извршиоце убиства Мирославе Брич Велдуцее и Хавијера Валдеза Карденаса, добитника Међународне награде ЦПЈ-а за слободу медија. Међутим, налогодавац је у оба случаја у бекству.

Изгледи да ће правда бити задовољена у овом случају, као и у случају осталих мексичких новинара, додатно су помућени чињеницом да је федерално специјално тужилаштво, које је у великој мери одговорно за напредак у случајевима Брич и Валдез, мање ажурно у покретању нових случајева, од када је Андрес Мануел Лопез Обрадор преузео председничку функцију. До сада су у Мексику током 2020. године најмање четири новинара убијена у знак одмазде због свог рада.

На глобалном нивоу, број новинара који су убијени у знак освете због свог рада био је најмањи у 2019. години, посматрано од 1992. године, када је КЗЗН први пут објавио Индекс. Разлог је тешко прецизно одредити, мада цензура и друге врсте притисака на новинаре, као и велика пажња коју су добили неки од недавних случајева потенцијално играју улогу.

Број убистава у 2020. години већ је прешао број убијених у 2019. години, али није на путу да се драстично повећа. У међувремену, неколико судских случајева који су још увек у току, не указују на то да ће се циклус насиља и неправде зауставити.

САИД: СЛУЧАЈ СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ ЈЕ ВЕОМА ВАЖАН ЗА КОМИТЕТ ЗА ЗАШТИТУ НОВИНАРА

„Последњих неколико година нисмо ништа преводили на српскохрватски језик, али овог пута смо се на то одлучили јер наш Индекс некажњивости наводи и Славка Ћурувију. Као што вам је већ познато, у питању је случај који је веома важан за Комитет за заштиту новинара“, каже за Цензоловку координаторка КЗЗН за Европу и Централну Азију Гулноза Саид.

„Забринути смо због препрека насталих 2020. године, током суђења онима који су извршили убиство Славка Ћурувије, посебно имајући у виду напредак који је направљен 2019. године. Надали смо се да ће у случају ’Ћурувија’ доћи до правде, јер би то послужило као путоказ у достизању правде и у другим случајевима убистава новинара, нарочито ако се узме у обзир јединственост српског искуства, о чему сам за Цензоловку већ говорила. И даље се надамо да ће у случају ’Ћурувија’ правда бити у потпуности задовољена. Такође се надамо да ће превод Индекса некажњивости на српски језик омогућити да већи број људи обрати пажњу на овај важан случај.“

(За Цензоловку: Марија Шајкаш, Њујорк)

Апелациони суд у Београду је 7. септембра објавио да је поништио осуђујућу пресуду четворици бивших службеника Ресора државне безбедности Србије, умешаних у убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године. Према извештајима из медија, очекује се понављање поступка.

ЦПЈ је претходно подржао истрагу о убиству Ћурувије коју је водила комисија састављена од новинара и владиних званичника, наводећи је као један од модела за борбу против некажњивости злочина над новинарима, истичући њену транспарентност, комбиновани истражни тим и спремности да следи нове трагове.

А у Словачкој је 3. септембра кривични суд ослободио тајкуна осумњиченог да је налогодавац убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове веренице 2018. године. Према извештајима медија, Куцијакова породица је најавила да ће уложити жалбу. Куцијак је био један од двоје новинара који су извештавали о корупцији унутар Европске уније и који су убијени у размаку од шест месеци; друга је била новинарка Дафне Каруана Галиција са Малте, због чијег убиства из 2017. године нико није осуђен.

Током десетогодишњег периода који посматра најновији Индекс, а који се завршио 31. августа 2020. године, 277 новинара је убијено због свог посла широм света, а у 83 одсто случајева ниједан починилац није успешно процесуиран. Током прошлогодишњег периода, КЗЗН је забележио потпуну некажњивост у 86 одсто случајева.

Стопа потпуне некажњивости мало је нижа последњих година. У „Путу ка правди“, студији из 2014. која испитује узроке некажњивости убистава новинара и нуди могућа решења, ЦПЈ је установио да су убице ослобођене у девет од 10 случајева од 2004. до 2013. године.

Колико је некажњивости злочина над новинарима укорењена можда најбоље илуструје податак да је у 12 земаља из Индекса забележено 80 одсто нерешених случајева убистава новинара у последњих 10 година. Свих 12 држава се помиње по више пута у Индексу од 2008. године, када је КЗЗН први пут објавио овај извештај, а седам их је на листи сваке године.

Нигерија је једина земља које се ове године не помиње у Индексу. Једно убиство, оно из 2009. године, више није обухваћено десетогодишњим извештајем.

Методологија

Глобални индекс некажњивости 2020. ЦПЈ-а израчунат је на основу броја нерешених случајева убистава новинара у односу на проценат популације сваке земље. Актуелни Индекс се односи на убиства новинара која су се десила од 1. септембра 2010. године до 31. августа 2020. и која још увек нису решена.

Само државе које имају пет или више нерешених случајева укључене су у Индекс. 

ЦПЈ дефинише убиство као намерно одузимање живота новинара које се догодило у знак одмазде због њиховог рада. Индекс не узима у обзир новинаре који су погинули у борбеним дејствима или док су били на опасном задатку, као што су, на пример, протести током којих је дошло до насиља.

Случај се сматра нерешеним све док пресуда не постоји, чак и ако су осумњичени идентификовани и лишени слободе. Случајеви у којима су поједини, али не и сви починиоци осуђени сматрају се „делимично некажњеним“.

Случајеви у којима су осумњичени починиоци убијени током привођења такође се сматрају „делимично некажњеним“. Индекс искључиво бележи случајеве у којима су убиства у потпуности некажњена и не бави се онима у којима је правда делимично задовољена.

За потребе рачунања Индекса коришћени су подаци о броју становника дати у оквиру Светских индикатора развоја за 2019. Светске банке, какви су били у септембру 2020. и који се могу видети овде.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси