Вести
27. 10. 2020.
ЈЕЛЕНА ЗОРИЋ: Да су новинари сложнији и политичари би схватили да нису толико моћни
Овогодишња повеља Српског филантропског форума за изузетно професионално извештавање, као и награда за храброст у извештавању, припали су репортерки телевизије Н1 Јелени Зорић.
Новинарством се бави дуже од две деценије, а веома често извештава из различитих кризних ситуација као што су елементарне непогоде и демонстрације. За телевизију Н1 ради од 2014. године, а претходно се као новинарка телевизије Студио Б истакла радом у црној хроници. Ове године посебну пажњу привукла је извештавањем за време грађанских протеста у Београду током јула, који су обележени огромним количинама сузавца, али и сценама насиља. Такође извештавала је и из такозване црвене зоне у ковид болници Бежанијска коса, у време када је био највећи број оболелих од вируса корона од почетка епидемије, што је обједињено у емисији „Глад за ваздухом“. Ауторка је и других специјалних емисија као што су „Хеликоптер“, „Јовањица“ и „Крушик“, у којима се говори о различитим аферама из нашег друштва.
У разговору за наш портал Јелена Зорић, између осталог, говори о потешкоћама и притисцима којима су новинари свакодневно изложени и о свом искуству када је реч о извештавању у кризним ситуацијама. На почетку разговора истиче да су јој повеља Српског филантропског форума и награда за храброст веома важне, јер су јој то уједно и прва признања, будући да никада није конкурисала ни за једну награду, иако су јој, како каже, колеге често предлагале да то учини.
– Желела сам ако икада добијем неко признање за свој рад да се то деси управо овако, то јесте да неки људи сами осете потребу и да ми дају до знања да су нешто посебно запазили у мом извештавању, и да је то такав утисак оставило на њих да сматрају да баш ја заслужујем признање.
Када извештавате са различитих догађаја веома се често деси неки инцидент. Да ли је то случајност или ипак ви више од осталих волите да извештавате с таквих дешавања?
– Извештавам углавном са ванредних догађаја, о криминалу, са елементарних непогода, демонстрација, па је у тим ситуацијама и логичније да дође до непредвиђених догађаја. Иако волим да радим у динамичним ситуацијама, с пођеднаком страшћу сам као млада новинарка извештавала и са културних догађаја. Просто волим новинарство. Најбоље су оне приче које се саме десе, а ја их само пренесем. Никада не јурим причу, нити је представљам динамичнијом него што јесте. Пошто ми се најбоље приче, да тако кажем, саме десе, изгледа да постоји и неки сплет околности који награђује оне који настоје да буду искрени у овом послу.
У центру пажње посебно сте били у јулу за време грађанских протеста у Београду. Колико је било тешко и захтевно извештавати у тој ситуацији с обзиром на то да је полиција испалила велику количину сузавца?
– Сузавац није необичност на већим протестима. И сниматељ и ја смо то прихватили као околност у којој није бас најлакше снимати и говорити, али то прихватите као тако и трудите се да се прилагодите колико год можете, да на најбољи могући начин испуните очекивања гледалаца. Рецимо, имам врло јаку алергију на сунце, па опет свако лето извештавам. Посао новинара захтева да себе никада не ставља у први план, пошто је гледаоцима или читаоцима на услузи. Тако сам себи одавно рекла и онда лакше прихватам било какву ситуацију.
Током протеста могле су се видети сцене насиља, као и друге ситуације које изазивају емпатију и буде различите емоције. Колико је тешко у таквим случајевима одвојити тај емотивни део од професионалног и остати доследан новинарском кодексу, то јест извештавати објективно?
– Само објективно и истинито новинарство је новинарство. Емоције не сузбијам већ их исказујем. Сматрам да је најискреније исказивање емоција односно емпатије када преносите истинито шта се дешава, а закључке доносе гледаоци.
Будући да радите за телевизију Н1 често сте и ви и ваше колеге на удару владајуће структуре. Како се носите с тим притиском и да ли имате осећај да вам је можда угрожена безбедност?
– Однос политичара према новинарима у великој мери отежава рад, међутим и они су само једна од околности. Моје је да истрајем и да наставим да трагам за одговорима колико год да ми неко отежава долазак до њих. Обраћам пажњу, али не придајем велики значај том односу политичара према мојим колегама и мени. Ми питамо и радимо приче, а гледаоци све сами схвате како се ко од политичара понаша – да ли избегава одговор или после питања прибегава чак и вређању новинара. Гледаоци, то јесте грађани сами ће одлучити шта ће гледати, а напослетку ће морати и сами да одлуче за кога ће гласати, то јесте каква им политичка опција одговара за живот, па и за однос према медијима у њиховој земљи. Када је реч о безбедности, могу да кажем да сам решила да будем новинарка која извештава истинито и непристрасно, тако да је то одавно ствар одлуке, а о осећајима на ту тему престала сам да размишљам.
У току протеста могло се видети и да су поједини грађани упућивали ружне речи на рачун телевизије Н1. Да ли сте тада осећали страх, с обзиром на то да су неки новинари били изложени и физичком насиљу?
– Увреде ме нису омеле, заиста нису пријатне, али вербални деликт не постоји. Често сам се трудила да чак дам прилику да у живом програму кажу шта мисле и они који су нас вређали, јер ме веома интересује и њихово мишљење. Лако је рећи да је Н1 телевизија на којој нема забрањених саговорника, али сте обавезни да то прикажете и у пракси. Физичких напада на медијске екипе је нажалост било и то је један од одраза у ком смо стању као друштво. Није да нисам очекивала да сниматеља и мене може и то да снађе, али то није био разлог да прекинемо с послом.
Шта вас је мотивисало да одете у такозвану црвену зону и извештавате директно из ковид болнице, иако сте били изложени опасности од заразе?
– Мотив је била обавеза и одговорност према гледаоцима који су изабрали да гледају Н1 и захваљујући њима примам плату, јер како да покажете колико је вирус корона опасан ако не уђете у црвену зону? О ризику од заразе нисам толико размишљала, новинарство јесте ризична професија, али сама сам је бирала.
Колико је било захтевно снимити материјал у ковид болници Бежанијска коса, с обзиром на то да сте и ви и сниматељ били у скафандерима и под пуном заштитном опремом?
– Бринули смо о томе да не нарушимо етику, да снимањем не узнемиримо ни пацијенте ни лекаре. Носити скафандере није пријатно, али и то је једна од околности у епидемијској ситуацији. Будете ознојени, вруће вам је, тешко дишете, пада концентрација, али прилагодите се и урадите посао најбоље што можете.
Сведоци смо сталних притисака на новинаре код нас и у окружењу. Како коментаришете тренутно стање у новинарској професији у Србији и региону?
– Ситуација за новинаре веома је неповољна, изложени су притисцима, претњама, бризи о егзистенцији. То се неће променити преко ноћи. Нажалост, мањка и солидарности међу новинарима, када би били сложнији били би и моћнији. Овако су се медији свели на моћно оружје политичара. Да смо сложнији и да не одустајемо као еснаф од слободног новинарства, мислим да би политичари схватили да нису толико моћни, те би се честитије борили за гласове грађана. Нажалост, моћ професије бројне колеге предале су без борбе. Док не постану храбрији неће постати ни слободнији.
Шта саветујете младим новинарима и онима који се упркос свему ипак определе за овај посао?
– Будите часни и извештавајте истинито и објективно. Не морате бити посебно креативни, само радите по правилима и будите јако вредни. Не срљајте, али и не одустајте! Будите колегијални како бисте очували професију и увек служите читаоцима, слушаоцима и гледаоцима, јер они су ваши једини шефови. Цените их, дајте им само истину, а они ће сами донети закључке. Не заборавите, будите увек пристојни! Некада ће бити изузетно тешко, бићете некада и усамљени, али правићете сјајне приче и бићете новинари. Никада било ко не може да вас заплаши колико ви за истину можете да истрајете.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.