Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Одговор адвоката Виктора Гостиљца на текст Зборно место
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 10. 2020.

Извор: javniservis.net

Одговор адвоката Виктора Гостиљца на текст Зборно место

У складу са Закон о јавном информисању и медијима, достављам одговор поводом ауторског текста г. Верана Матића "Зборно место", који је пренет на порталу Н1, адв. Виктор Гостиљац, даје следећи одговор који је потребно објавити у најкраћем року на порталу "Javniservis.com"

А П О С Т О Л    Р Е В О Л У Ц И О Н А Р Н Е    П Р А В Д Е

–  Зато бих волео да је председник Александар Вучић као грађанин био данас са нама у судници. Верујем да би као дипломирани правник много боље разумео и од мене колико је све данас у Плати правде било погрешно“ –  каже г. Веран Матић, специјални изасланик Председника Републике и стални посетилац српских судница.

У једној од тих судница, у поступку против Драгољуба Симоновића, који остављам по страни  јер му овде није место, одбрана је реаговала на текст г. Верана Матића „ Зашто сте имали више завеса од прозора“, у коме се инплицира недостатак „моралних и људских постулата“ адвоката, јер се одбрана, ето, усудила да обавља свој посао у судници постављањем „срамних“ питања, иако су „доказане кривице кроз истражни поступак, својевољно, законито датим признањима и пресудом(!)“. Реаговао сам као бранилац окривљеног наравно, а не као председник АКС-а, како то мисли г. Матић, јасна ствар, јер се комора не бави конкретним судским поступцима а још мање аутором текста.

У протекле три године, много пута сам говорио и писао да код нас постоји једно неразумевање улоге адвоката у кривичном поступку које адвокате смешта у саучеснике окривљеног. Наша лаичка јавност, у том смислу, не показује могућност да схвати важност права на одбрану, и најбољем и најгорем члану друштва. Међутим, када овако неразумевање и незнање покажу и они који су интелектуално спремнији, који су позната новинарска имена, онда то мора да нас забрине.

Негујући највеће традиције совјетског модела права, пред нас је, ођедном,  изронио лик политичког комесара из 45- те године, који ведри и облачи српским правосуђем, који шамара и лево и десно, који оцењује и пресуђује. Г-дин Матић апсолутно стоји на позицијама совјетског тужиоца Андреја Вишинског, или српског  војног тужиоца Милоша Минића. Обојица су прижељкивали адвоката – сарадника, браниоца који не брани клијента већ опште,  више државне интересе, браниоца који, заправо, не брани закон. Зато г. Матић и замера браниоцима што „релативизују кривицу својих клијената (!), позивањем на накарадне законе“! Зато изговара реченицу која је за сваког правника нонсенс – да је кривица окривљених доказана у истражном поступку! Ко ово напише, тај не разуме не само адвокатуру, већ и основе било ког правног поступка и поретка. Тај неће суђење, тај тражи брзо извршење народне правде, јер је по њему ,увек, све јасно, све познато, и нема потребе да се безпотребно губи време на правне смицалице и адвокатске маневре. Значај тих правних смицалица г. Матић би схватио за час, када би и се и сам нашао на удару кривичног поступка и целе јавности – тада би схватио значај и важност свих оних начела које стоје у нашим законима, о правима окривљеног, о презумцији невиности, о једнакости оружја, о терету доказивања, о правичном суђењу.

Зашто сам као бранилац окривљеног био дужан да реагујем и скренем пажњу Суду на наступ г. Матића?

Зато што се ради о формалном представнику власти који отворено признаје да представља вансудски фактор у поступцима, што значи да он то може бити и у поступку у коме ја браним окривљеног. Г-дин. Матић је у свом тексту поносно изнео тврдњу да би докази тужилаштва у једном другом предмету, били елиминисани из судског поступка „да није било његове интервенције“. Каква је то интервенција? Како је то могуће? Ако се мисли на директну интервенцију, она је кажњива. Ако се мисли на посредну интервенцију путем креирања  јавног притиска на Суд, то је такође недозвољено. Када оваква признања изговара, не таблоидни новинар, него специјални изасланик Председника Републике и када и сам позива председника у судницу, то има посебну тежину, и тада одбрана мора да реагује ако је одбрана. У супротном, окривљени не би у судници имао свог браниоца него адвоката – сарадника, „пријатеља суда“.

Суштина је неухватљива за г.Матића, а она је у следецем: У Републици Србији ни један грађанин, било који, и било када, не би смео бити осуђен само зато што сви мисле да је крив! Нико не би смео бити осуђен а да му се кривица  не докаже у законитом судском поступку! И то важи за све, у свим поступцима, без изузетака!

Верујем да код г. Матића нема зле намере. Он искрено верује у своју револуционарну правду.

Верујем да су новинарство и адвокатура два стуба слободе у једном друштву. Адвокатура је данас слободна и независна. За новинарство – не бих ставио руку у ватру.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси