Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Анализа ефеката рада РЕМ-а од 2017. до 2020: У надзору над радом емитера Регулатор се најмање бави заштитом интереса гледалаца и слушалаца
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 10. 2020.

Извор: Славко Ћурувија фондација

Анализа ефеката рада РЕМ-а од 2017. до 2020: У надзору над радом емитера Регулатор се најмање бави заштитом интереса гледалаца и слушалаца

Циљ анализе Славко Ћурувија фондације био је да установи правилности у (не)поступању Регулатора, као и да, кроз анализу доступних предузетих мера и прекршајних пријава које је Регулатор подносио против пружалаца медијских услуга, укаже на број, природу и ефекте предузетих мера, односно покренутих судских поступака.

Према свим релевантним истраживањима, електронски медији, а пре свега телевизије са националном покривеношћу, за већину грађана Србије представљају основни извор информисања о политичким и друштвеним питањима. Одсуство плурализма медијског садржаја, дискриминација, говор мржње и грубо кршење Закона о електронским медијима и подзаконских аката обележили су програме телевизија са националном покривеношћу од самог усвајања сета медијских закона 2014. године до данас.

У овом контексту, у фокусу јавности налази се Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), као независно тело које треба да обезбеди доследну примену закона и да штити интересе грађана у области јавног информисања. Рад Регулатора од самог оснивања оптерећен је бројним проблемима и контроверзама.

У оквиру напора да допринесе унапређењу квалитета информисања у јавном интересу, као једном од суштинских предуслова за демократске процесе у друштву, Славко Ћурувија фондација је анализирала ефекте рада РЕМ-а у периоду од 2017. до септембра 2020. године.

Намера Фондације била је да установи правилности у (не)поступању Регулатора, као и да, кроз анализу доступних предузетих мера и прекршајних пријава које је Регулатор подносио против пружалаца медијских услуга (ПМУ), укаже на број, природу и ефекте предузетих мера, односно покренутих судских поступака.

За праћење и анализу изабране су надлежности рада Регулатора прописане чланом 22 Закона о електронским медијима, које се нарочито односе на:

  • контролу рада пружалаца медијских услуга (ПМУ) и старање о доследној примени одредаба ЗЕМ-а;
  • изрицање мера пружаоцима медијских услуга у складу са ЗЕМ-ом;
  • одлучивање о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга;
  • правила која се односе на програмске садржаје а у вези са заштитом достојанства личности и других личних права, заштитом права малолетника, забраном говора мржње и др.;
  • истраживање потреба корисника медијских услуга и заштиту њихових интереса.

У посебном делу обрађено је поступање Регулатора у изборним процесима од 2016. до избора одржаних у јуну 2020. године.

Према расположивим подацима, од свог оснивања 2014. године до данас, РЕМ је изрекао свега 67 мера различитим пружаоцима медијских услуга. Истовремено, грађани и организације су, само у последње три године, РЕМ-у упутили укупно 1.030 пријава против различитих садржаја емитованих у електронским медијима.

Све до септембра 2020. Регулатор није поднео ниједну кривичну пријаву против пружалаца медијских услуга због дискриминаторног говора, заштите малолетника и говора мржње у електронским медијима, иако то спада у делокруг његових надлежности и уз евидентно свакодневно емитовање таквих садржаја у различитим програмима.

Регулатор је до сада изрекао само једну меру упозорења због непоштовања програмског елабората, који представља основ за доделу дозвола за емитовање, и то Радију НС плус из Новог Сада, иако сам у својим извештајима из године у годину констатује драматично одступање од елабората код сва четири пружаоца медијских услуга са националном фреквенцијом.

Према закључцима Службе за надзор Регулатора, телевизије Пинк и Happy нису емитовале чак четири од пет законом предвиђених обавезних програмских жанрова у својим програмима. Поред тога, TV Happy је и шампион у изреченим мерама у последњих шест година – 20 од укупно 67 изречених, па се поставља оправдано питање због чега та телевизија и даље има дозволу за емитовање.

За разлику од Телевизије Пинк, која је у последње три године платила више милиона динара на име судских пресуда за кршење Закона о оглашавању, TV Happy је успела да избегне одговорност и за кршење тог закона. Судски поступци против те телевизије, који се односе на Закон о оглашавању, по правилу застаревају због непојављивања одговорних лица на рочиштима, након чега адвокати уредно наплаћују судске трошкове на терет буџета Републике Србије.

Треба напоменути и да је после избора нових чланова Савета РЕМ-а почетком 2020. године, а нарочито након јуна, приметан напредак у транспарентности рада тог тела и покушајима да се уреди рад пружалаца медијских услуга.

Казнена политика је упадљиво строжа: док је од 2014. до јуна 2020. Регулатор изрекао само једну меру привремене обуставе програма, од јуна до септембра 2020. изречене су чак три такве мере. У том периоду Регулатор је најавио и судске поступке против појединих ПМУ, као и усвајање правилника који треба да регулише емитовање ријалити програма.

Када је реч о поступању у предизборним процесима, Регулатор је током 2017. и 2018. године фактички препустио мониторинг гледаоцима, које је позвао да пријављују уочене неправилности, да би потом утврдио да ни у једном од 68 пријављених случајева није дошло до повреде јавног интереса која би довела до покретања поступака изрицања мера.

Комплетну анализу преузмите ОВДЕ.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси