Вести

26. 10. 2020.

Аутор: Денис Колунџија и Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Председничке дебате у САД: Гашење микрофона је из раја изашло

И Бајден и Трамп успели су синоћ да искажу довољну дозу респекта и за правила председничке дебате – коју су претходно бацили у блато и изгазили – и за модераторку Кристен Велкер. У својим првим реакцијама амерички новинари су истакли да је она обавила одличан посао, а неки су је чак прогласили победницом дебате

Као потпуни контраст у односу на прву дебату, друго и уједно последње сучељавање председничких кандидата републиканаца Доналда Трампа и демократа Џозефа Бајдена можда би најбоље илустровала сцена у којој Бајден, негде при крају 90-минутне дебате, пред камерама гледа у свој ручни часовник.

Дебата одржана у Нешвилу у четвртак увече по локалном времену сигурно је разочарала све оне који су, уз кокице и пиво, сели пред ТВ екране у жељи да добију наставак хаотичног и само рејтинга вредног првог сучељавања председничких кандидата у Кливленду крајем септембра.

Вероватно је доста њих и пре Бајдена погледало у часовник, запитавши се кад ће више крај, или су још и пре тога, видевши да спектакл овај пут није у најави, променили канал.

Вест од ноћас могла би да буде и: Победили су дебата и модераторка Кристен Велкер! Звучи доста јадно за резиме једне дебате с толико огромним улозима, али каква је била претходна – „добро смо се удали“.

Изостало је у дворани нешвилског универзитета Белмонт, наиме, потпуно изигравање правила дебате какво је царовало пре месец дана, попут целовечерњег упадања саговорнику у реч и међусобног чашћавања и добацивања, због чега је модерација новинарског ветерана Криса Воласа (Фокс њуз) све време јецала од немоћи да двојицу кандидата који претендују на највишу функцију у САД упристоји и натера да се држе правила, али и тема.

Модератор на жртвеном олтару

Пристајање на модерацију дебате, али и на правила дебате коју утврђује нестраначка Комисија за председничке дебате, и најврснијег новинара неминовно своди само на улогу модератора.

Модерација није вођење интервјуа, у чему је Волас прилично јак, већ умешност да се од кандидата у предвиђених 90 минута извуче што је више могуће одговора о темама које су важне грађанима.

Волас уме да постави добра питања и заиста је имао солидан списак таквих на првој дебати, али све је то отишло доврага већ у првим минутима када су, по годинама, двојица сениора готово регресирала у тинејџере који не бирају ни место ни време да се лише вишка адреналина, једино успешно одолевајући могућности да несугласице реше шакама.

Кад су се сви боговетни амерички, али и светски медији већ наредног јутра очито уморили од низања етикета за оно у шта се ионако 70 и кусур милиона људи (само у САД) уверило претходне ноћи – „нецивилизовано“, „ужас“, „тотални хаос“, „срамота“, „национално понижење“, „епски тренутак националне срамоте“ и томе слично – на жртвеном олтару нашао се и сам Волас.

Тек ретки су се усудили да стану у његову одбрану указујући да би слично прошао сваки други модератор, осим оног који би прихватио ад хоц неконвенционалност на бини у мери да је кадар да устане и оде до двојице свађалица – а то су заправо и били – и прописно их „дисциплинује“.

Док су утисци о тој дебати још били свежи, одржана је 7. октобра једина планиран дебата потпредседничких кандидата, између актуелног другог човека САД Мајка Пенса и Бајденовог адута за то место сенаторке Камале Харис.

На очити контраст понашања Пенса и Харис у односу на кливлендску дебату – била је без прекомерне дозе децибела и далеко учтивија – пала је ипак сенка, будући да су, иако све тако фини и умивени, потпредседнички кандидати одлучно игнорисали готово свако питање модераторке Сузан Пејџ (шефица дописништва Ју-Ес-Еј тудеј у Вашингтону).

Иако се атмосфера умногоме разликовала у односу на председничку дебату, па самим тим модераторка није прошла голготу попут колеге Воласа, постојећа правила свакако су је омела у настојању да учеснике примора да јој одговарају на питања.

Због Трамповог заражавања коронавирусом, за дебату планирану за 15. октобар напрасно је одређен виртуелни формат, који је актуелни председник САД одбио. Уместо друге дебате, обојица кандидата су у истом термину, на две различите националне телевизије, имали тзв. тоњн халл формат, односно „један на један“ с новинаром/новинарком, и уз питања грађана.

Промене су ипак неизбежне

Било би крајње нетачно закључити да је нешто ново у чињеници да је Волас испао жртва околности у којој су један или обојица учесника дебате одлучили да игноришу правила игре. Трамп је то, што су многи заборавили, радио и пре четири године у дуелима с тадашњом кандидаткињом демократа Хилари Клинтон.

Комисија за председничке дебате, међутим, наивно је, као и многи други, помислила да ће се Трамп у међувремену нормализовати, те да, и поред искуства из 2016, стара правила којима су се у највећој мери сви претходни председнички кандидати повиновали, могу да опстану. Било им је, испада, довољно обећање из оба изборна штаба да са поштовањем правила неће бити проблема.

Измене правила у овогодишњем изборном циклусу најављена су одмах после прве дебате, без конкретних предлога, а обелодањена су тек уочи последње дебате: на почетку сваког од шест дебатних сегмената, људи из саме Комисије, дакле не модераторка, држаће микрофон укључен оном учеснику дебате којем је модераторка дала два минута за одговор, док ће другом учеснику микрофон бити искључен; кад он заврши, микрофон му се искључује, а укључује се опет на два минута за одговор другом учеснику.

У наставку, микрофони, све до почетка наредног сегмента, остају обојици укључени с идејом да, без упадања један другом у реч, одговарају на модераторкине „фалауапове“ (follow-up), односно додатна питања.

И све је тако у највећој мери функционисало, упркос црним предвиђањима да ће ново правило изиграти тако што ће учесник с угашеним микрофоном довољно гласно говорити, макар да деконцентрише саговорника, а, што да не, од дебате поново направи циркус.

Дванаест дана до изборног дана, 3. новембра, када се заправо завршава више недеља дуг изборни процес у САД, обојица кандидата као да су прелажење свих граница цивилизованог понашања одбацили као непотребан, а можда и контрапродуктиван луксуз, барем за ону веома малу порцију и даље неодлучних за кога ће гласати.

Уз чињеницу да је до почетка дебате гласало, показују званични подаци које прикупља и на Твитеру објављује професор Мајкл Мекдоналд, запањујућих преко 48 милиона Американаца, и на које, самим тим, исход јучерашње дебате, па и напрасна уљуђеност двојице ривала, није могла да утиче – а научници са Харварда су закључили да председничке дебате ионако имају „шокантно мало ефекта“ на исход избора – намеће се питање зашто је обојици било у интересу да једну од цењених политичких традиција баце у блато и изгазе је. И да тиме дају сигнал другима да то ураде и са несрећним модератором.

Модераторка – победница дебате

Било како било, и Бајден и Трамп успели су синоћ да искажу довољну дозу респекта и за правила, али и за модераторку Кристен Велкер, новинарку Ен-Би-Сија и дугогодишњу извештачицу из Беле куће.

У првим реакцијама на њено модерирања, америчке колеге сматрају да је обавила одличан посао, а неки чак иду дотле да је заправо она победница дебате.

Уз пажљиво изабрана питања, Велкер је умела да се носи са повременим али минималним одступањем  учесника од времена предвиђеног за одговор, доводећи их у ред само својим смиреним гласом.

Ипак, оно што је претходило дебати указивало је на то да Кристен Велкер, која има афроамеричко порекло и прва је црна жена од 1992. која модерира председничку дебату, неће имати лак посао.

Последњих недељу дана Трампова кампања нападала ју је да неће бити објективна, што је иначе Трампов уобичајен начин понашања – ако би у дебати оставио лош утисак, могао би да каже „рекао сам вам да неће бити на мојој страни“.

Трамп је и током претходних председничких избора унапред тврдио како ће га модератори третирати „нефер“, па је чак предлагао да његове дебате са Хилари буду без модератора. То је, иначе, класичан Трамп – унапред тврди да ће бити лоше третиран од медија, покушавајући тиме да унапред утиче на јавно мњење.

У причу око наводне пристрасности модераторке укључио се Трампу иначе наклоњени таблоид Њујорк пост који је објавио фотографију Кристен Велкер са бившим председником Бараком Обамом са једне од божићних прослава. Кампања је заустављена тако што се на друштвеним мрежама појавила фотографија власника таблоида Руперта Мердока управо са Обамом.

Политичка процена учесника дебате и/или сужавање слободе за „преслободне стилске вежбе“, шта год да је посреди, за синоћну дебату може се рећи да је по свему личила на право сучељавање кандидата за председничку функцију, а да притом модератора није гурала у беспотребно понижење и немоћ.

На Комисији за председничке дебате је сад да након овог изборног циклуса у разматрање евентуално стави још неке измене и да их држи „у резерви“, злу не требало, а на јавности – медијској, политичкој и академској – да процени да ли су дебате, у околностима када гласање у САД почиње већ крајем септембра, али и узимајући у обзир и њене минорне ефекте на бираче, уопште неопходне.

Засад сигурно јесу само телевизијама да би се разметале рејтинзима. Као и оним председничким кандидатима који су зависници од телевизије, а високи рејтинзи им служе као доказ колико су атрактивни и популарни.

ЦЕНЗОЛОВКИНА ТВИТЕР ДЕБАТА О ДЕБАТИ

Цензоловка је током трајања дебате покренула на Твитеру, под #Debate, расправу о самој дебати. Новинари из Србије и САД коментарисали су, између осталог, и медијски аспект дебате. Преносимо вам најзанимљивије коментаре.