Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Роџер Вотерс, Пинк Флојд: Борба за слободу Асанжа је борба за слободу свих нас
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

21. 10. 2020.

Аутор: Марија Шајкаш (Њујорк) Извор: Цензоловка

Роџер Вотерс, Пинк Флојд: Борба за слободу Асанжа је борба за слободу свих нас

Светски интелектуалци, активисти, политичари, уметници на „суђењу“ које има за циљ да упозори јавност на једно од најфлагрантнијих кршења људских права у новијој историји – процес поводом захтева за изручење Џулијана Асанжа САД, где би се први пут једном узбуњивачу, који је објавио поверљива документа о злочинима, судило по закону о шпијунажи

Познати светски интелектуалци, уметници, активисти, политичари, правници окупили су се недавно на првом суђењу Трибунала Белмарш, који се наслања на традицију „суђења“ у организацији познатих интелектуалаца и бораца за људска права, одржаваних деценијама поводом ратова, диктатура, угрожавања демократских слобода (види оквир).

Такво „протестно рочиште“ одржано је недавно у организацији Прогресивне интернационале поводом суђења узбуњивачу из Аустралије Џулијану Асанжу. Њему се истовремено заиста, под околностима које драстично нарушавају и његова права и његово здравље, у Лондону (Велика Британија) суди због захтева Сједињених Америчких Држава да им буде изручен.

Била је то прва од неколико јавних сесија алтернативног трибунала, пре него што онај прави суд у Лондону 4. јануара наредне године донесе одлуку о захтеву САД.

Трибунал Белмарш (назван по затвору у Лондону, у коме се Асанж налази откако је био приморан да напусти своје претходно уточиште – амбасаду Еквадора) жели да испита оптужбе против Асанжа и скрене пажњу јавности на овај случај. Узбуњивач се оптужује зато што је његова платформа Викиликс 2010. године објавила око пола милиона поверљивих докумената о ратовима које су САД водиле у Ираку и Авганистану.

С друге страни, Асанж и они који га подржавају указују на то да је он открио документа о прикриваним злочинима о којима је јавност морала бити обавештена. Међу Викиликсовим документима био је, рецимо, и снимак хеликоптерског напада у Багдаду, када је 11 људи убијено, међу којима и два новинара агенције Ројтерс.

У недавно објављеном писму, чији су потписници, између осталих, и најцитиранији амерички интелектуалац Ноам Чомски, индијска књижевница Арундати Рој, бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, Прогресивна интернационала је упозорила да суђење аустралијском узбуњивачу представља флагрантно кршење људских права усред Европе и да успоставља „правни преседан“ по коме било који дисидент после тога може бити изручен Сједињеним Америчким Државама.

Уз то, први пут у историји би се неком ко је објавио информације у САД судило према закону о шпијунажи. Мноштво чињеница у овом случају белодано указује на то да се ради о озбиљном кршењу међународног права, што за последицу, према појединим правницима, може да има чак и доживотни затвор или смртну казну за Асанжа, упозорава се у писму Прогресивне интернационале.

Вотерс тражи од Џонсона да ослободи Асанжа

Првом онлајн сесијом алтернативног Трибунала Белмарш председавао је хрватски филозоф и активиста Срећко Хорват.

Током нешто више од два сата смењивали су се наступи интелектуалаца, активиста, политичара и уметника, међу којима су били и рок музичар Роџер Вотерс („Пинк Флојд“), словеначки филозоф Славој Жижек, донедавни председник британске Лабуристичке партије Џереми Корбин, Асанжова адвокатица Џенифер Робинсон, бивши председник Еквадора Рафаел Кореа, модел и глумица Памела Андерсон, поменути економиста Јанис Варуфакис, смењен у време када се са места министра финансија Грчке борио са строгим правилима Европске уније током велике кризе у тој земљи, и други.

Трибунал је отворио Роџер Вотерс, један од оснивача „Пинк Флојда“ и пријатељ Џулијана Асанжа. Вотерс је прочитао подугачку изјаву припремљену претходне вечери, у којој је позвао на солидарност са „браћом и сестрама широм света“ који протестују, рекавши да је борба за ослобођење Асанжа „борба за слободу свих нас“.

Говорио је о важности емпатије као о „најдрагоценијем дару који имамо“. Рекао је да је такву особину наследио од родитеља, од оца који је  погинуо 1944. у Италији борећи се против нациста, и од мајке која је била учитељица у Лондону и која га је учила да увек уради исправну ствар.

Потом се обратио директно британском премијеру  Борису Џонсону позвавши га да „једном у животу уради исправну ствар и ослободи Асанжа“.

Надовезао се Јанис Варуфакис, бивши министар економије Грчке, рекавши како је време да „прозовемо све Борисе света“ и да „променимо стратегију“. До сада је потрошено много времена за одбрану невиног човека, који се „усудио да открије тајне наших влада које су кршиле људска права, у наше име, иза наших леђа“, и сада је време, према Варуфакису, да се јавност фокусира на оне који су одговорни за Асанжову ситуацију, укључујући „апаратчике“ који су све то омогућили.

Народни трибунали Сартра и Расела

У јеку Вијетнамског рата, током 1966. и 1967. године, британски филозоф Бертранд Расел и француски Жан-Пол Сартр, са неколико истомишљеника, одржали су Народни трибунал у оквиру кога су испитивали одговорност спољне политике и војне интервенције Сједињених Америчких Држава у Вијетнаму.

„Наша је позиција снажна јер не желимо да пошаљемо неколико појединаца у затвор, већ да у јавном мњењу у злослутном тренутку наше историје поново пробудимо идеју да могу постојати политике које су објективно и правно криминалне“, написао је Сартр 1966.

У наредним деценијама, слични трибунали су одржани још неколико пута, па се тако онај из 1973. бавио диктатурама у Аргентини и Бразилу, 1978. године се бавио повредом људских права у Немачкој, 2004. тема је била Ирак, док се суђење одржано од 2009. до 2012. бавило ситуацијом у Палестини.

То је традиција која је надахнула и Трибунал Белмарш.

Бившем председнику Еквадора нуђен новац за Асанжа

Рафаел Кореа, бивши председник Еквадора, који је својевремено дозволио Асанжу да борави у амбасади у Лондону, детаљно је описао како је дошло до тога да аустралијском узбуњивачу одобри политички азил. Потом су се, међутим, догодиле политичке промене у Еквадору, које су довеле до тога да Асанж буде избачен из зграде амбасаде и предат британској полицији.

Кореа је рекао да му је нуђен новац да преда Асанжа у време док је он боравио у амбасади. Осудио је и поједине велике светске медије који су, како је рекао, радо објављивали документа која им је обезбеђивао Асанж, али су се утишали када је требало писати о његовој ситуацији.

Жижек: Опасно је пити кафу са Асанжом

Светска филозофска звезда из Словеније Славој Жижек описао је недавну посету Асанжу у затвору, када му чувари нису дозволили да на сто испред себе стави шољу кафе без поклопца. Када је питао због чега шоља мора бити поклопљена, стражар му је одговорио да је то за његово добро – да седи са опасним криминалцем, потенцијално склоном насиљу, који би могао да искористи ту прилику и да му врућу кафу проспе у лице.

Жижек се даље запитао због чега су људи на власти склони паници кад је у питању Асанж. Ситуација данас у свету га подсећа на стари виц о томе како су, током Првог светског рата, Берлин и Беч размењивали телеграме.

„Код нас је на фронту ситуација озбиљна, али не и катастрофална“, јавио је Берлин.

„Код нас је ситуација катастрофална, али не и озбиљна“, узвратио је Беч.

По Жижековом мишљењу, свет данас реагује на кризе као што је описано у телеграму из Беча. Од односа према пандемији короне до великих пожара. Знамо да смо глобално у великом проблему, али те потенцијално катастрофалне проблеме не узимамо озбиљно.

Асанжова адвокатица Џен Робинсон рекла је да би евентуална осуђујућа пресуда Асанжу лако могла да доведе до преседана који ће се негативно одразити на слободу говора у свету, тиме што ће криминализовати не само објављивање већ и поседовање поверљивих информација.

То даље значи да новинари који извештавају о државној безбедности више неће бити заштићени, као ни узбуњивачи који документа достављају медијима. Према њеном мишљењу, управо из ова два разлога Обамина администрација није желела да активно суди Асанжу, због бојазни да би пресуда генерално негативно утицала на медије.

„Трампова администрација користи овај случај да од њега направи преседан након кога би се лакше обрачунавала са медијима“, закључила је Џен Робинсон.

Џереми Корбин, недавни кандидат лабуриста за премијера Велике Британије, подсетио је на то како у законима Велике Британије који регулишу изручење Сједињеним Државама, и који се односе на Асанжа, нема реципроцитета.

„Они ће изручити Џулијана. Да је обрнута ситуација, Америка не би имала обавезу да поступи на исти начин“, рекао је Корбин, мислећи на то да САД не би изручиле Асанжа Великој Британији. Запањен је чињеницом да британски медији посвећују мало пажње самом току суђења.

Андерсон: Нису хтели да раде са мном због Асанжа

Међу последњима се у расправу укључила америчка глумица и модел Памела Андерсон, која је говорила о Џулијану Асанжу – свом пријатељу.

Рекла је да јој тешко пада то што га поједини медији блате, будући да је, како она преноси, у питању веома драг, тих, духовит и изванредан човек.

Додала је и да се помало осећа као да не припада овом скупу, да можда није „образована и паметна као остали говорници“, али да се дружећи се са Џулијаном увек осећала прихваћено.

„Себе доживљавам као романтичну активисткињу“, рекла је Памела Андерсон и додала да је била у ситуацијама у којима су јој људи претили да са њом неће радити због подршке коју даје Асанжу, али да она не може да ћути и да истина не сме да буде кажњавана.

Прва сесија Трибунала Белмарш завршена је једном од омиљених Асанжових песама „Узбуњивач“ у извођењу словеначке групе „Лајбах“.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси