Вести
21. 10. 2020.
Конференција „Од кога зависе независни медији“
Кампања „Подржи медије“: Није срамота тражити новац за посао који квалитетно радите
Да је у будућности неопходно наставити интензивнији рад на остваривању комуникације са читаоцима, али и да није срамота тражити од публике да финансијски подржи рад медија за који сматра да нуди квалитетан садржај, закључили су говорници на данашњој конференцији одржаној у оквиру кампање „Подржи медије – Независни медији зависе од тебе“.
Кампања „Подржи медије – Независни медији зависе од тебе“ покренута је пре два месеца са циљем да ојача сарадњу независних медија и грађана.
Фокусирана на важност улоге независних медија у Србији, као и неопходност пружања снажније финансијске подршке тим медијима, кампања је покренула многа важна питања.
Учесници конференције били су Лана Авакумовић испред портала Талас.рс, Јелена Васић испред КРИК-а, Наталија Јаковљевић испред портала Маглочистач и Норберт Шинковић испред Независног друштва новинара Војводине, а своје ставове у приређеним видео обраћањима изнели су и Слободан Георгиев (директор Newsmax Adria),Љубица Гојгић (новинарка Радио телевизије Војводине), Душан Машић (Business Development Manager, BBC MENA&West Asia), Дашко Милиновић и Младен Урдаревић, аутори подкаста „Аларм“.
Да подршка публике постоји, истакли су Дашко Милиновић и Младен Урдаревић, аутори подкаста „Аларм” који су као главна два метода финансирања истакли платформу „Патреон” и уплате на жиро рачун. Новац се користи за трошкове изнајмљивање студија, трошкове емитовања, плате, додатне трошкове, али и за случај непредвиђених околности.
„Суштина ове приче је да смо ми бесплатни. Ми не коштамо да би нас слушали. Нас може свако биле где и кад да слуша ко има интернет, а произвољно плаћа. Занимљиво је да и кроз то произвољно плаћање нама људи ипак плате довољно.”
Јелена Васић истакла је да није сигурна у којој мери су читаоци свесни висине трошкова који стоје иза сваке истраживачке приче, будући да неке од њих захтевају и путовања у друге земље, трошкове прибављања информација из катастра, фотокопије из АПР-а, безбедносне трошкове, промоцију садржаја и многе друге.
„Ми бесплатно дајемо свој садржај. Свако може да оде на КРИК.рс и прочита сва наша истраживања бесплатно, а онда да нас финансијски подржи”, нагласила је она.
Она је такође објаснила да би било пожељно више причати о пројектном финансирању, те да медији који обезбеђују део средстава на тај начин нису нужно независни.
„То је такође независан рад. Институције желе да уложе у независно новинарство, у развој демократије, у вредности које су важне и то раде кроз вас”, додала је она.
Као будућност овог медија, Васић је истакла да је неопходно наставити интензиван рад на остваривању контакта са људима којима је садржај намењен, те да поред пројектног финансирања и донација, удео у финансијској слици КРИК-а има и комерцијална делатност у виду пружања различитих услуга, пре свега у виду тренинга за друге медијске куће.
„Оно што ви можете је да се трудите максимално, управо то, диверзификовано комуникацијом са грађанима да бисте обезбедили оно због чега сте ту, а то је да константно имате могућност да објављујете истраживања и да постојите независно од свих извора финансирања. ”
Проблем који уме да се јави код медија јесте да „није срамота тражити новац за посао који квалитетно радите”, али и да је потребно успостављање добре комуникације са читаоцима и постепена промена њиховог приступа да су „медији садржаји бесплатни” наглашава Норберт Шинковић.
„Прво морате да изградите заједницу. То не значи да имате сто педесет хиљада фоловера, него значи да имате заједницу која комуницира са вама”, додао је он.
У контексту будућности, Шинковић је истакао потребу за радом на оснаживању комуникације са грађанима, али и неопходност фактора времена.
„Све ово о чему говоримо јесте један дугорочни процес који може да буде врло фрустрирајућ” нагласио је он и додао да о ком год медију је реч, нарочито када су у питању мањи медији, „њима треба више времена, да се константно враћају на кампању, подсећају грађане”, те да то није једноставно и да је поред тога неопходно радити врло квалитетан посао јер се свака грешка „скупо плаћа”.
Наталија Јаковљевић испред редакције портала „Маглочистач”, истакла је потребу медија за бољим упознавањем своје заједнице, те да читаоци и публика често неће реаговати на обичну рекламу или видео снимак, те да је потребно остварити директан контакт са сваким појединцем.
„Грађани немају довољно развијену свест о томе да информација има своју цену и вредност. Нас не треба да буде срамота да тражимо подршку од наше заједнице, јер управо постојимо због наше заједнице. Ако неко треба да нам помогне у томе да опстанемо и истрајемо је управо наша заједница”, рекла је Јаковљевић.
Као кључан фактор издвојила је управо посвећеност и преданост новинара послу, те да из тога природно произилази и очекивање подршке од људи који прате рад и садржај.
„Мислим да је свакако све на новинарима. Заједница сама по себи неће долазити и бити са нама и уз нас, ако ми не будемо имали довољно квалитетног садржаја,” истакла је Јаковљевић.
Лана Авакумовић је нагласила да медијски портал „Talas.rs” иако не преноси вести на дневном нивоу, да портал има своју публику која прати њихов садржај који се базира на дубљој анализи и практичним препорукама редакције.
„Будућност је управо у томе, у изградњи чвршћих веза и у обезбеђивању тога да се ваши читалаоци и ваша публика вежу за вас, да знају шта могу да очекују и да то и добијају”, закључила је она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.