Вести
27. 09. 2020.
Повереник за РТС: Година специфична због пандемије, 101 жалба из те области
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић каже за РТС да је због пандемије ова година специфична и да је канцеларији Повереника до сада стигла 101 жалба из те области, као и да су у више од 80 одсто случајева оне биле основане. Наглашава да је неопходна промена закона, јер је постојећи превазиђен. Открива и на шта су се грађани највише жалили.
Милан Мариновић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је од 2004. године, од када имамо закон и институцију Повереника у Србији, велика борба да се напредује на том пољу.
"Сваке године статистика говори да смо негде на истом нивоу. Има ту више фактора, један од њих је да ни грађани нису баш најбоље информисани, иако је толико времена прошло, о томе шта значи право да се зна, право на слободан приступ информацијама од јавног значаја", каже Мариновић.
Када је у питању заштита података о личности ту је већ мало боља ситуација, додаје Мариновић.
Закон који је то уредио у Србији донет је 2004. године, а на питање колико људи у Србији заиста знају да имају право да од јавних институција могу да затраже било коју информацију од јавног значаја, Мариновић каже да грађани нису довољно информисани.
"Једна од мањкавости тог закона, који је у то време када је донет био један од прогресивнијих закона који се односио на слободу приступа информацијама у свету, међутим он је сада превазиђен и требао би да се мења драстично, јер је показао одређене мањкавости које отежавају не само рад Повереника, него и приступ информацијама о јавног значаја грађанима", наводи Матиновић.
"Грађани нису добро информисани, посебно грађани у локалним заједницама ван Београда и треба стално радити на њиховој едукацији. Грађани не знају пре свега да имају то право ни како да га остваре", истиче Мариновић.
Ми смо се трудили и преко нашег сајта и преко разних едукација и гостовања да укажемо на то право, али и даље оно некако апстрактно лебди у ваздуху, додаје Маринович.
Указао је да има грађана који то право користе, али да је идеја да што већи број људи буде упознат са тим правом.
На питање да ли се нешто ради на тој промени закона, Мариновић каже да је Министарство државне управе то почело прошле године, а да се сада очекује ново формирање Владе.
"Ја се надам да чим се формира Влада и буде се знало ко је министар државне управе и локалне самоуправе да ћемо одржати састанак и да ће се интезивирати рад на измени закона", наглашава Мариновић.
На шта се грађани највише жале
На која питања јавност најчешће тражи одговоре, а на која добија? Мариновић каже да је једна од мањкавости закона што у служби Повереника не располажу информацијама колико се тражи информација и из којих области.
"Органи који добијају захтеве, који би требало једном годишње нама да достављају извештаје о томе колико су имали захтева и како је поступано, то не чине баш редовно, неки достављају неки не. Тако да ми немамо релевантне податке о броју поднетних захтева и удовољених захтева", каже Мариновић.
Навео је да само располажу информацијама колико захтева није удовољено, а где су се тражиоци захтева жалили канцерији Повереника – било због непоступања органа власти или зато што нису били задовољни одговором.
"У том смислу, преко 60 одсто подносилаца жалби су грађани, појединци, око 20 одсто су невладине организације и негде преко 10 одсто су представници медија", рекао је Мариновић.
Истакао је да се највише жале на недоступност информацијама о раду органа и обављању њихових основних послова – значи оно што је делатност неког органа управе, дома здравља, школе...
"Велики број жалби је поднет и на буџет, на трошење средстава из буџета и располагање јавним новцем, затим на јавне набавке и на функционисање тужилаштва и правосуђа", додаје Мариновић.
"Ова година специфична због пандемије"
Указао је да је ова година специфична због пандемије коронавируса, а до јуче се појавила 101 жалба која се тицала управо те обасти.
"Ми смо већ реаговали на те жалбе и у преко 80 случајева смо решили жалбе, а у односу на те поднете жалбе између 80 и 85 одсто су основане жалбе, што значи да смо наредили органима власти да поступе и дају информације", рекао је Мариновић.
Подсетио је да информације о стању здравља и угрожавању здравља, као и о заштити животне средине, спадају у посебне информације за које је јавност посебно заинтересована и по захтевима за слободан приступ тим информацијама су прописани много краћи рокови – 48 часова од добијања захтева.
"И законодавац је препознао да ту треба брзо одговарати управо због значаја тих информација", поручује Мариновић.
Нагласио је да је похвалио када се кренуло са праксом свакодневних конференција за медије Кризног штаба, али да се заложио да то буде и на нижем нивоу на нивоу локалних самоуправа.
"Грађане примера ради Краљева највише интересује каква је здравствена ситуација у Краљеву, не толико у осталим градовима, јер се он у тој средини креће и треба да се понаша", обајснио је Мариновић.
Најавио је да ће Канцеларија Повереника у понедељак, 28. септембра, обележити Међународни дан права јавности да зна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.