Вести
25. 09. 2020.
Новинарство 21. века: ера масовних промена и прилагођавања (ВИДЕО)
Ко се све сматра новинаром, како су се медији прилагодили у онлајн свету, ко се све бори за медијски простор, те да ли је медијима потреба регулација или саморегулација, нека су од питања покренутих на трећем по реду округлом столу који је организовао Медија центар Београд. Теме панела биле су (дез)информисање јавности, слобода говора на друштвеним мрежама и регулација онлајн простора.
Једна од учесница панела, продуценткиња и теоретичарка медија Ана Мартиноли, истиче да је појава интернета техничко-технолошка револуција која изазива толико брзе и радикалне промене да мења саме основе нашег друштва, а самим тим и медије: начин на који они производе информације, како их достављају публици, па чак и сам појам медија. Невена Кривокапић Мартиновић, адвокатица и координаторка за слободу изражавања и онлајн медије SHARE Fondacije, такође сматра да промена коју је донела појава интернета није само технолошка, већ да је променила све.
Ана Мартиноли додала је да је притисак на новинаре много већи, али да сама техничко-технолошка промена неће избрисати медије, већ ће се они прилагодити и на нов начин испуњавати своју функцију у друштву. Вести, као продукт медија, надмећу се за ограничену пажњу са садржајима који су публици много атрактивнији и у том смислу је притисак на новинаре већи. “Треба да престанемо да преговарамо о томе шта је чињеница. Чињеница је да ми данас живимо у земљи у којој онај ко гледа Н1 и онај ко гледа Пинк вести живе у две различите земље – у једној је благостање и биће све боље, а у другој је колапс система и нема дијалога међу људима јер не живе у истим реалностима”, каже Мартиноли.
Владимир Костић, уредник на сајту ЦИНС-а, као такође сматра да, суштински новинарство није да се буде бржи него да се буде тачан, те да је главна улога новинара верификација садржаја и информација.
Ко све у данашње време може да се сматра новинаром, панелисти су имали донеке подељена мишљења. Тако Невена Кривокапић Мартиновић каже да су основни постулати новинарства остали исти као пре, али данас свако може бити медиј. Особа која објави одређену информацију од јавног значаја, макар она потпуно била несвесна да то ради, мора имати новинарску заштиту уколико информација испуњава основне постулате новинарства. “Више пута сведочили смо колико су такве информације значајне, не само за грађане него и за државе, оне мењају читаве екосистеме”, каже Кривокапић Мартиновић.
Са друге стране, Јелена Клеут истиче да је свако ко објави неку информацију са лица места јесте нам понудио информацију, али није новинар. “Новинарство као друштвену институцију морамо мало и да бранимо. Пажња је важан ресурс, конкуренција за минут или сат гледаности је јако велика, јер постоји низ других садржаја: грађански садржаји, инфлуенсери, јутјубери, бинџовање серија, новинарство се сада са свиме тиме такмичи и утолико је у незавидном положају и незавидној економској ситуацији. То сад све одвлачи оглашиваче, одвлачи и грађане који би дали средства”, рекла је она.
Око питања да ли је регулација или саморегулација боље решење за медије, Кривокапић Мартиновић одговара да су регулативе дигиталног окружења врло опасне. Саморегулација треба да постоји за све што је могуће, а ако нешто не може, онда да то иде у закон. Владимир Костић је такође против сваке регулације. Он као позитиван пример истиче удруживање Фејсбука са организацијама за проверу чињеница у покушају да се спрече лажне вести, те да је нека врста сарадње добро решење.
Циљ укупно четири дебате, доступне на Јутјуб каналу Медија центра, јесте унапређење јавне дискусије о регулацији информација у онлајн простору и борбе против лажних вести са акцентом на унапређењу слободе говора и изражавања и вештина медијских радника о друштвеним мрежама као алтернативном медију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.