Вести
13. 02. 2012.
Утицај страног фактора на наше медије
Без слободе медија нема напретка и развоја државе. Све друго је душегупка, ширење мреже лажи и неподношљиве и понижавајуће пропаганде.
Шта је то што бисте волели да млади људи увек запамте у политици?
– Мислим да је јако важно да запамте да се нису венчали са влашћу и да би увек када се опстанак на власти коси са њиховим политичким уверењима и идејама требало одмах да пређу у опозицију. То чува преко потребно здравље у политици и самосвест да власт није циљ сам по себи, него се политичар бори за власт да би остварио политику у коју верује и за коју се обавезао народу.
Имам пуно право да ово кажем јер сам три пута прихватао да преузмем власт и два пута добровољно одлазио са власти онда када више није било услова да водим политику за коју се залажем.
Зашто је то важно?
Ако заборавимо да је власт сменљива и почнемо да се за опстанак на власти боримо свим средствима и претворимо питање власти у борбу на живот и смрт, онда од идеја и уверења у политици не преостаје више ништа. А када нестану идеје и уверења и све се сведе на голу власт, онда ни од будућности и развоја земље нема ништа.
Нажалост, то би требало отворено рећи, у нашој историји борба за голу власт неретко је била правило. То је подједнако скупо коштало земљу као и оне који су се упустили у такву борбу.
Уверен сам да политичке разлике, ма колике биле, никада не би требало да пређу у огорчено непријатељство. Народ нека по својој вољи смењује власт, а на политичарима је да граде друштво у којем је смена власти најнормалнија могућа ствар. У супротном ништа добро не можемо очекивати у будућности.
Најзад, мислим да би млади људи пре свега требало много да науче о политици. А када науче све што би требало о теоријским основама политике, да би уопште разумели земљу којом хоће да управљају, млади људи морају знати и много о тој земљи. Јер политика не започиње са нама, већ она многе своје праве тајне и сазнања крије у прошлим збивањима и деловању као и у списима наших претходника, политичара и научника, који су добро разумели народ и земљу којој припадају.
Да поменем, примера ради, као највеће узоре двојицу људи који су, када је то дужност налагала, спојили позив научника и политичара. Реч је наравно о Стојану Новаковићу и Слободану Јовановићу.
Може се чути приговор или, боље рећи, жал међу Вашим симпатизерима, што сте били и сувише либерални према медијима док сте били премијер?
– Медији не могу бити мало слободни. Или јесу или нису слободни. Зато сам без двоумљења поносан на слободу медија која је била у Србији у периоду од 2004. до 2008. године.
Када бих могао да вратим време и бирам, не да бих у том периоду смањивао слободу медија, него бих, напротив, још више урадио да се у Србији слободно дише, слободно пише и слободно говори. Слобода је живот, без слободе медија нема напретка и развоја држава. Све друго је душегупка, ширење мреже лажи и неподношљиве и понижавајуће пропаганде.
То што слобода медија не повлачи за собом и одговорност медија, не може бити разлог да се ограничава сама слобода. И у периоду од 2004. до 2008. године написана је о мени гомила бесмислица и чистих лажи, али то никада није био мотив да будем против слободе и ограничавам слободу медија.
Да би медији били не само слободни него и одговорни, морају најпре бити слободни, а онда је потребно и време да дође до изражаја и њихова одговорност.
Уверен сам да ће се сваком обити о главу контрола медија, а иако казна не стигне брзо, људи који дубље промишљају политику и којима власт није лагодан живот него тешка обавеза, такви људи увек поштују и држе до слободе медија.
Има нешто друго што мене посебно брине када је реч о медијима у Србији, а то је утицај страног фактора на наше медије. То је оно што забрињава и свако ко жели непристрасно да размишља и говори о медијима у Србији, видеће да се простор и контрола медија од страних власника шири.
Многи важни уредници који данас уређују најважније медије повезују се са Вама док сте били на власти.
– Немам личан однос према људима који обављају јавни посао. Никоме не судим, нити морално карактеришем поступке других у јавном животу. У јавном животу битна су дела и шта је ко од нас урадио за добро Србије на послу којим се бавио.
Малопре сам рекао да сам задовољан и поносан, а уверен сам с пуним правом, на слободу медија када је Демократска странка Србије управљала Србијом. И то је моја одговорност, и о томе може и треба да се расправља.
За садашње стање у медијима не прихватам никакву одговорност, нити сматрам да људи који су руководили медијима у време док смо били на власти имају било какву обавезу према мени.
Сви смо слободни да радимо онако како мислимо да је најбоље.
Војислав Коштуница
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.