Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како се друштвене мреже боре против неистина о климатским променама?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 09. 2020.

Аутор: Klima101 Извор: Н1

Како се друштвене мреже боре против неистина о климатским променама?

У различитим друштвима и различитим историјским периодима, различити су били и извори моћи. У неким друштвима моћ је имао онај ко је поседовао више земљишта и стоке, у другим је то био онај ко поседује више новца и материјалних средстава, па ипак, у данашње време, сматра се да моћ поседује онај ко има – информације, пише портал Klima101.

Развијањем средстава за комуницирање и масовних медија информације постају све више доступне, а експанзија друштвених мрежа је све подигла на још виши ниво. Данас, када су људи запљуснути таласом информација којих је више него икада, постаје све теже разлучити шта је истина, пише портал Klima101.

Крајем августа Netflix је објавио документарни филм The Social Dilemma, који је скренуо пажњу јавности на бројне негативне последице коришћења друштвених мрежа.

Након гледања многи су почели да разматрају своје коришћење паметног телефона и апликација у њему, а посебну пажњу су изазвали интервјуи са људима који су помогли да се направе различите друштвене мреже, као што су Facebook, Twitter и Pinterest.

Од почетка пандемије коронавируса ширење лажних вести и теорија завере постало је једна од очигледнијих негативних страна друштвених мрежа, међутим, стручњаци за климатске промене се са овим проблемом суочавају већ годинама.

Шта су дезинформације о климатским променама?

Када говоримо о погрешним информацијама у сфери климатских промена, оне изазивају сумњу у научне теорије или покушавају да дискредитују науку о климатским променама. Дезинформације о климатским променама уско су повезане са скептицизмом, порицањем и противречењем, а ту се може сврстати чак и климатски алармизам, тј. сензационалистичко писање о последицама климатских промена које нису научно доказане.

Погрешне информације о климатским променама су веома често део организованих кампања одређених корпорација, на пример нафтних компанија, ради стицања материјалне користи и даљег развијања пословања.

Овакве информације служе како би створиле сумњу у климатске промене и њихове последице у главама великог броја људи, а сумња може бити усмерена и на тврдњу да су за климатске промене одговорни људи, као и у неопходност хитног деловања како би се оне ублажиле, а може се стварати и сумња у веродостојност научника који се баве истраживањима о климатским променама.

На то колико ће успешно бити ширење климатског скептицизма утичу бројни друштвени чиниоци попут традиције, образовања, плурализма медија и технолошког развоја.

Како се све већи број људи информише на друштвеним мрежама, оне су постале погодно тле за ширење оваквих информација, а једно истраживање је показало и да се лажне вести на интернету шире 6 пута брже од истинитих информација. Због тога је било важно да и друштвене мреже покушају да реше овај проблем.

На који начин се проверавају информације на друштвеним мрежама?

С обзиром на опасности које дезинформације и лажне вести могу да изазову, друштвене мреже су почеле да на различите начине проверавају истинитост онога што је преко њихових платформи објављено.

Конкретно, Facebook има неколико стратегија за спречавања ширења лажних вести, а то су првенствено строга правила која треба да поштују они који објављују садржај, ослањање на независне организације које се баве провером истинитости изнетих информација и финансијска дестимулација за пласирање лажних вести.

Провера изнетих информација (factchecking) функционише тако што корисници могу да пријаве сумњив садржај који након тога бива послат на проверу независној организацији која поседује експертизу у датој области, а коју је Facebook унајмио како би анализирала садржај. Уколико одређена информација не прође проверу, на њу се поставља ознака лажне вести и смањује се њен досег међу корисницима.

За питање климатских промена задужена је организација Climate Feedback, на чијем сајту можете да видите анализе разних чланака и вести повезаних са климатским променама.

Чињенице или мишљење аутора?

Међутим, иако добро замишљен, овај метод има један недостатак, а то је да се поједине дезинформације о климатским променама могу ширити кроз Facebook као слободно мишљење аутора.

Управо то се догодило са чланком о неуспешности климатских модела који је иницијално објављен на сајту Washington Examiner.Овај текст је након провере означен као лажна вест, међутим, Facebook је након жалбе уклонио ту ознаку зато што је у питању било изношење личног става аутора о датој теми.

Иако је Facebook показао намеру да се избори са директним пласирањем дезинформација, на овај начин је остављена "рупа у закону" која дозвољава да текстови који се заснивају на полуинформацијама и чији је циљ довођење читалаца у заблуду ипак прођу кроз филтере.

Посебно забрињава и чињеница да је 2016. најпопуларнији пост о климатским променама на овој друштвеној мрежи представио глобално загревање као превару, а да је 2018. један видео који пориче улогу људи у загревању погледан преко 5 милиона пута.

Конкретни кораци које су друштвене мреже предузеле

Када је проглашена пандемија коронавируса, створио се велики број лажних вести и теорија завере на ову тему, а Facebook је одмах реаговао како би се тај садржај уклонио тако што је направио информативни центар за ковид-19.

Када се то десило, многи су приметили да би сличан третман требало да имају и климатске промене, те је тако Facebook, 15. септембра, покренуо Climate Science Information Center, где се објављују искључиво проверене и тачне информације и вести из читавог света које су у вези са климатским променама.

Facebook, међутим, није једина друштвена мрежа на којој може доћи до ширења дезинформација о климатским променама.

Према истраживању које је спроведено на Универзитету Браун, утврђено је да велику количину информација о климатским променама на Twitteru пласирају ботови – чак 25 % укупног броја твитова о клими и 38 одсто о климатским променама као лажној науци. Неке од објава ботова на Тwitteru које су садржале дезинформације су биле и промовисане, тако да су стизале до већег броја корисника. Међутим, Twitter је у том периоду уклонио само два налога која су ширила дезинформације о климатским променама.

Постоји ли решење?

Због свега наведеног, можемо закључити да друштвене мреже данас представљају ринг у чијем се једном углу налазе проверене и тачне информације, а насупрот њима су лажне вести о климатским променама.

Иако постоје тенденције да се снага ширења дезинформација о овом озбиљном проблему сузбије, као и конкретни кораци који су предузети поводом тога, постоје и многе рупе кроз које се такве дезинформације и даље "провлаче" као својеврсна пропаганда која људима скреће мисли од озбиљности последица климатских промена.

Због велике важности које друштвене мреже данас имају, делује као да ће битка на том пољу можда бити кључна и за крајњи исход борбе да се загревање Земље заустави пре него што пређе опасну границу.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси