Вести
19. 09. 2020.
Издвојено више новца за медије, највећи део иде таблоидима - за куповину ћутње
Кроз јавне конкурсе за суфинансирање медијских садржаја, држава је ове године издвојила 77 милиона динара више него претходне. Процењује се да се кроз такав механизам финансирања медија, годишње потроши више од милијарду и по динара јавног новца. Помоћ државе најважнији је механизам финансирања медија, посебно оних на локалу, али и таблоида блиских власти. Новинари који то прате сматрају да се тиме купује ћутање.
Мала држава, а много медија. У Србији је регистровано више од две хиљаде јавних гласила. Већина њих једва саставља крај са крајем. Помоћ коју добијају од државе у виду суфинансирања њихових медијских садржаја је мала, али добро дође.
Ове године држава је била знатно издашнија - 77 милиона динара више него лане је издвојила, али то није једина новина.
"Оно што смо ми уочили је да је већина конкурса расписана у јануару што је право чудо у односу на претходне године. Међутим, то је јасан показатељ да је пред изборе новац требало да буде расподељен оним медијима који повољно извештавају о локалној власти", каже Јована Пешић из Удружења новинара Србије.
Кључни проблем оваквог финансирања медија је што највећи део колача одлази таблоидима и то онима који годинама крше кодекс новинара. Шампиони у кршењу, али и новцу који кроз пројекте добијају су Ало, Курир, Информер и Српски телеграф.
Према подацима из УНС-ове базе у последњих пет година ова четири таблоида су укупно инкасирала више од 119,5 милиона динара, а само у другој половини прошле године прекршила су кодекс новинара 3.903 пута.
Такође, у првој половини ове године компанија која издаје таблоид Курир добила је чак 3 пута више новца него прошле.
"Не само да пишу лажне вести, не извештавају у јавном интересу, апсолутно учествују у пропагандној машинери Српске напредне странке и то ево већ годинама. И тај систем упумпавања новца у такве медије сада постаје толико очигледан, али ево већ пет година колико причамо о томе ниједно тужилаштво се није усудило да пита - хајде да видимо да ли је овај новац који се троши сврсисходан или није", оцењује новинарка КРИК-а Весна Радојевић.
Таква врста помоћи за локалне медије који су на ивици егзистенције је разумљива. Била би и оправдана, када би медији заиста и објављивали оригиналан садржај. Али, на локалу нема више извештавања, нема приче о човеку али ни критичког разматрања, каже новинарка КРИК-а.
"Немогуће је да је све у реду у овој земљи, да је све у најбољем реду. Да нема баш једне ствари коју неки национални таблоиди, односно таблоиди који се продају на територији целе земље или неки локални медиј не може да покрије. Дакле јесте и то један од циљева и Александра Вучића и Српске напредне странке, да заправо тим новцем купе ћутњу тих медија", наводи Радојевић.
У ланцу расподеле новца важна карика су комисије за суфинансирање медијских пројеката. Њихови чланови одлучују ко ће и за шта добити новац. Од када БИРН прати ову тему њихови истраживачи уочили су да се све своди на добро организовану малу групу људи који средства додељују "пријатељским" медијима блиским власти.
"Тако се дешава да пет - шест удружења која су слабо позната и јавности и стручној јавности дају чланове у 20 и више комисија годишње. Занимљиво је да се њихов рад иначе не види када су у питању медијске слободе, када је у питању цензура, када су у питању напади на медије и друга важна питања, али се увек и редовно појављују у тренутку када треба дати неког од чланова за конкурсну комисију", истиче новинарка БИРН-а Тања Максић.
Објављивање истине и поштовање Кодекса новинара је обавеза, али и култура медија. Министарство културе и информисања, чији је буџет за суфинансирање медија највећи, очигледно не поставља то питање, јер из године у годину новац додељује медијима које и Савет за штампу, али и суд означавају да крше Кодекс.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.