Вести
19. 09. 2020.
Друштвене мреже могу да помогну у информисању
Друштвене мреже могу много да помогну у информисању јер је медијска сцена у Србији централизована, изјавила је уредница Раскринкавања Весна Радојевић на другом округлом столу Медија центра Београд о теми (Дез)информисање јавности.
Радојевић је рекла да су неки људи „убачени“ у систем лажних вести и да им верују, док су твитераши, на пример, искористили све могућности не би ли објавили информације из локалних заједница и на тај начин помогли новинарима у истраживању.
Она је навела и да је Раскрикавање за време ванредног стања врло често контарктирало твиетраше из градова да помогну у проверавању информација.
„Новинари који су оријентисани само на интернет“, рекла је Радојевић, „имају мање теренског посла, али им интернет омогућава да претражују све базе података у света из своје дневне собе“.
Радојевић је истакла како је најбољи начин за избегавање лажних вести тај да се не читају вести медија које обајвљују „вриштеће наслове“ и рекла да би људи требало да пронађу „оазе“ у којима могу да нађу проверене информације.
Откривање лажних вести, објаснила је, није компликовано, „треба само имати у глави ко је шта рекао и има ли здравог разума и логике у томе што је речено“.
Она је указала и да у медијима не постоји дебата, већ да се говори само о ономе што Српска напредна странка дозвољава, а да су друштвене мреже начин да се од тога побегне и да се на њима одржава стварна дебата.
„Да друштвене мреже нису толико значајне“, истакла је Радојевић, „не би Александар Вучић улагао толико пара у машинерију и ботове“.
С друге стране, подсетила је, да није било друштвених мрежа и да је онлајн заједница остала нема, узбуњивач Александар Обрадовић био би осуђен.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић оценио је да грађанско новинарство има и добрих и лоших страна, наводећи како има доста примера грешака.
Те грешке су, како је рекао, настале због потребе да се вест што брже објави, без провере, а таблоиди су много пута насели на лажне или преувеличане информације.
Бодрожић је оценио да редакције дневних листова имају проблем са „журбом и стресом“ у објављивању вести и због тога што власници медија траже од тих редакција одређен број наслова и кликова током дана.
У недељницима, приметио је, ситуација другачија јер се информације добро порверавају.
Он је рекао како је очекиван губитак поверења у мејнстрим медије и да се због тога развило поверење у друштвене мреже, али и да се „балон“ грађанског новинарства „издувао“, подсетивши да је девет година након Арапског пролећа, у коме је то новинарство играло значајну улогу, дошло до тога да се грађанско новинарство бави причама о Земљи као о равној плочи.
Уредница рубрика друштво и економија на порталу Нова.рс Јована Шестериков истакла је да је проблем хиперпродукција вести на друштвеним мрежам јер је тешко изабрати шта је релевантан садржај и да ли га објавити одмах или сачекати на проверу.
Она је рекла да се, у односу на светске трендове, у Србији друштвене мреже знатно мање користе за озбиљну полтичку дебату, и да је у тој сфери потребна регулација, али да ће се дуго чекати на то јер не постоји политичка воља.
Социлог Далибор Петровић оценио је да се интернет претвара у пуку инфраструктуру за приступ информацијама, и да се поставља питање да ли су искоришћени сви његови потенцијали или су људи пристали на ону врсту дефинисаних информација које интернет нуди.
Петровић је подсетио да је на платформама попут Фејсбука и Твитера одгворност да елиминишу говор мржње и позиве на насиље, али да постоји отпор према другим врстама цензуре.
Он је истакао да су државе нарочито заинтересоване да поседују контролу над интернетом, пре свега политичких разлога.
Контролу над интернетом, рекао је, желе и мејнстрим медији како би очували примат који имају, али и јавна сфера, односно грађанско друштво, како би задржало простор у коме може да комуницира без интервенција.
Петровић је рекао да је друштво дошло до тога да се расправља о Земљи као о равној плочи и о томе да ли су вакцине корисне због тога што су људи изгубили поверење у медије, „па лутају од извора до извора и не знају шта је истина“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.