Вести
18. 09. 2020.
Таблоидима који су најчешће кршили кодекс највише пара из буџета
У првих пет месеци ове године издавачима листова „Ало“, „Курир“, „Српски телеграф“ и „Информер“ на медијским конкурсима за пројектно суфинансирање додељено 220.000 евра, иако је у текстовима тих медија у другој половини прошле године, по Савету за штампу, било 3.900 прекршаја Кодекса новинара Србије, показало је истраживање УНС-а.
Колико је ово апсурдно показује и одредба Правилника о суфинансирању медијских пројеката, којој је прописано да конкурсне комисије приликом доделе новца морају да воде рачуна да ли су у претходној години медији који конкуришу, кршили закон и новинарски кодекс.
Саговорници Данаса нису изненађени овом информацијом, јер, како наводе, годинама највише средстава државног или новца са локала добијају режимски подобни медији, а то колико се њихово извештавање коси са професионалним и етичким стандардима, потпуно је небитно.
Бранко Чечен, директор ЦИНС-а, оцењује за Данас да осим што је углавном узалудно, постаће и срамота за пристојне медије да учествују на овим конкурсима јер, „ако добијеш неки новац, испашће да си у друштву са најгорима“.
– Сада већ као да се тражи да колико медиј крши кодекс, толико су веће шансе да добије новац. Мислим да су и у тужилаштвима већ отпали сви обзири према законима, не видим зашто би суфинансирање медија било изузетак. Живимо у јако густом мраку и ту не мислим само на медијски мрак – истиче Чечен.
Уредник Цензоловке Перица Гуњић каже за наш лист да то скандалозно кршење конкурсних правила траје годинама и да је то само део приче о једној од најкоруптивнијих шема коју је напредњачки режим развио, трошећи наше паре, паре грађана, на сопствену пропаганду и сипајући новац у џепове иначе пребогатих тајкуна који стоје иза таблоида.
– Дакле, разни Вучићевићи, који и иначе не знају шта ће с парама, троше буџетски новац, док се професионални локални медији гасе или грцају на ивици опстанка. Комисије јесу најодговорније за такве одлуке. Зашто комисија у Панчеву упорно додељује новац Информеру, рецимо, а не појединим панчевачким медијима? Милиони одлазе таблоидима у Београду, а да градови по унутрашњости имају било какве користи од тога, док локални медији пропадају. Ти таблоиди чак и не ураде оно на шта су се обавезали на конкурсу, али то комисијама не смета да им поново дају новац – наглашава Гуњић. Према његовим речима, те корумпиране комисије најчешће чине чланови нових новинарских удружења које власт оснива, али се дешава да такве одлуке потписују и поједини чланови највећих удружења „који нису у стању да се одупру вољи локалних моћника“.
Новинар Времена Недим Сејдиновић истиче за Данас да су напредњаци добру идеју конкурсног суфинансирања претворили у криминогену работу, односно плаћање послушних медија који су срамота професије.
– То што раде режимски медији у Србији сигурно ће се изучавати на факултетима широм света. Саставни део конкурсног злочиначког удруживања су чланови комисија, који ту служе само да би спровели претходне политичке одлуке. Њих треба ставити на стуб срама, а за правнике је питање да ли ту има места и за кривичну одговорност. Све у свему, држава по разним основама новац грађана прелива у медијску сферу. Једноставан одговор на питање зашто су наши медији такви какви јесу гласи – зато што су корумпирани. Због новаца, насе „колеге“ уништавају ово друштво и његову будућност – закључује Сејдиновић.
За медијске пројекте 1,7 милијарди
За суфинансирање пројеката у области јавног информисања за девет месеци ове године је за 144 конкурса на државном, покрајинском и локалном нивоу било намењено укупно 1,7 милијарди динара, показало је истраживање Удружења новинара Србије (УНС). То је за 77 милиона динара више у односу на прошлу годину.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.