Вести
18. 09. 2020.
Интерни етички медијски кодекс спречава сукоб интереса између националног савета, странака и новинара
Директор Новинско-издавачке установе „Руско слово” из Новог Сада Др Борис Варга рекао је за портал Слободна реч да Интерни етички медијски кодекс обавезује „Руске слово” да професионално, новинарски извршава, а Национални савет русинске националне мањине да се не меша у уређивачку политику медија чији је оснивач.
“Интерни етички медијски кодекс НИУ „Руске слово” није само документ лепих жеља и намера. Његова основа настала је још пре избора за националне савете националних мањина 2014. године, када је недељник „Руске слово” донео свој унутрашњи кодекс праћења избора, пре свега како би спречио сукобе интереса између националног савета, странака и новинара”, каже Варга.
Он подсећа да је израду таквог саморегулаторног документа предвиђао и нацрт нове Медијске стратегије Србије, међутим све је то “завршило у магли, па у – запећку”.
Варга наводи да је страначка активност прилично заступљена код новинара „Руске слово”, а из тога интересовање да се уђе у Национални савет русинске нациоанлне мањине.
“Довољно је само рећи гротескно-бизарну чињеницу да је сада већ бивша председница Новинарске асоцијације Русина, која је такође основана уз помоћ Националног савета Русина, чланица националног савета, заменица председнице Скупштине општине Врбас и активни партијски кадар која је из Демократске странке прелетела у Српску напредну странку”, каже Варга.
Борис Варга је за директора НИУ „Руске слово” изабран 2018. године као нестраначка личност.
“Можда то данас чудно звучи, али и то постоји у Србији. Зато је било простора и воље да се у НИУ „Руско слово” покрене једна оваква иницијатива. Интерни етички медијски кодекс би требао да буде основа уређења међусобних односа између оснивача-власника и самог медија. Људи који нису из новинарске струке често не знају шта је то слобода говора и информисања, иако је та категорија постала један од ‘десет заповести’ цивилизованог света још од Другог светског рата и доношења Основне повеље о људским правима Уједињених нација. Међутим, сваки Интерни етички медијски кодекс је мртво слово на папиру уколико се не примењује и то не само у јавним, него и у приватним медијима”, објашњава Варга.
Како каже, три млада новинарска кадра је изашло из чланства владајуће странке или се одрекло места у националном савету како би могли да раде за новине и сајт “Руског слова”.
“Као директор који на ову функцију није дошао партијским путем, свестан сам да такав приступ може имати сирови одговор партократије, али за разлику од политичара, новинари би требали да верују у професионалне врлине”, сматра Варга.
Интерни етички медијски кодекс настао је пре свега као пилот пројекат у 2019. години, на ком су Новинско-издавачка установа „Руске слово” и Национални савет русинске националне мањине у посредништву Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) израдили саморегулаторни механизам решења који ће обезбедити интерне процедуре, правила и кодекс за унапређење уређивачке независности и медијског професионализма у НИУ „Руске слово”.
Интерни етички медијски кодекс НИУ „Руске слово” односи се на недељне новине „Руске слово” и новинску агенцију „Рутенпрес” која извештава на дневном нивоу на сајту и у саставу је НИУ „Руске слово”. Интерни етички медијски кодекс има неколико поглавља. Прво – дефинише недељне новине „Руске слово” и новинску агенцију „Рутенпрес” као јавни сервис на русинком језику, те се преузимају обавезе које произилазе из тога. Друго – дефинише однос Националног савета Русина према НИУ „Руске слово”. Треће је – кадровска политика. Новина у кодексу је да се уводи анкетно изјашњавање колектива и редакације у вези избора главног и одговорног уредника и директора, које у ствари бира Управни одбор (већину којих именује Национални савет Русина), као и три члана које по Статуту именује директор. Четврто поглавље је спречавање сукоба интереса које је извучено из Кодекса новинара Србије. Посебно је регулисана ситуација у којој новинари и уредници који су чланови националног савета, могу да утичу на рад НИУ „Руске слово”, што се у пракси често дешава. Пето и последње поглавље је надзор, односно контрола спровођења за које је задужено четворочлано тело: из колектива НИУ „Руске слово”, Националог савета Русина, Новинарске асоцијације Русина и Независног друштва новинара Војводине. Сва документа су стављена на сајт НИУ „Руске слово”, на русинском и српском.
Према његовим речима, Национални савети се мање директно интересују за овај кодекс, јер пре свега они треба да се одрекну полуге моћи зарад неких виших интереса, а то тешко иде без неке јаче иницијативе – или од стране новинара или споља, односно “од горе”.
“Новинари у сваком медију чији је оснивач национални савет треба сами да се изборе за ту иницијативу, а не да чекају да им се ОЕБС или НДНВ изборе за тај кодекс. Истовремено то мора бити узајамна реакција у Србији међународних инсититуција, новинарских удружења и самих новинара”, сматра Варга.
Како каже, новинари у медијима треба сами да покрену иницијативу пред националним саветима за потписивањем овакве саморегулације.
“Ако су новинари довољно јаки, одлучни и истрајни да се изборе за слободу говора у свом медију, а национални савет покаже демократску вољу и цивилизацијско дугорочно разумевање своје улоге у друштву и слободу медија за своју заједницу. Ако су у националном савету искључиво партијски кадрови, сеоске баје и локални џамбаси – од тога неће бити ништа. Слобода никада не долази сама, мора се за њу борити сваки дан”, подсећа Варга.
Он наводи да су Национални савет русинске националне мањине, односно чланови њиховог Одбора за информисање, а који су новинари, имали довољно свести, храбрости и демократског потенцијала да учине да “Руске слово” постане истински јавни сервис на русинском језику.
“Аутоцензуре има и увек ће је бити, посебно у партократским државама каква је Србија, у медијима који зависе од државне помоћи. Посебно у околности економске кризе и неизвесности која нас убрзо чека као последица ковид пандемије”, сматра Варга.
Додаје да је у плану да се у пролеће 2021. године овај модел Интерног етичког медијског кодекса понуди и другим медијима и националним саветима у Србији, како на северу у Војводини, тако и на југу – у Санџаку и Прешевској долини.
“Судећи по ранијим разговорима и ОЕБС је заинтересован за примену тог модела, а “Руске слово”, НДНВ и независни експерти су спремни да своје знање и искуство поделе и са другим мањинским заједницама”, наводи Варга.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.