Вести
16. 09. 2020.
Више тужилаштво у Сремској Митровици потврдило: Верици Маринчић није била угрожена сигурност!
Више тужилаштво у Сремској Митровици одбило је приговор новинарке Верице Маринчић на одлуку Основног тужилаштва у Старој Пазови којом је одбачена њена кривична пријава против особе која ју је дуже време застрашивала и пратила. „Не могу више да пријављујем све случајеве застрашивања док гледам како од жртве праве будалу“, каже новинарка Инђија кафеа за Цензоловку
Новинарка Верица Маринчић, која је праћена и застрашивана на послу и испред своје куће, ни после више од годину дана подношења пријава и жалби надлежним органима није успела да убеди институције да реагују.
Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици одбило је као неосноване приговоре новинарке локалног портала Инђија кафе на одлуку Основног јавног тужилаштва у Старој Пазови (из новембра прошле године) којом се одбацује кривична пријава против осумњиченог Ненада М.
У решењу, у које је Цензоловка имала увид, наводи се да не постоје основи сумње да је учињено кривично дело угрожавања сигурности. „Увидом у предметни спис, ово тужилаштво утврдило је да је Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови у потпуности и правилно утврдило чињенично стање“, пише у документу који потписује заменица јавног тужиоца Борка Јовановић.
„Правног лека више нема. То је то. Све што сам рекла, по њима, нисам могла да докажем“, истиче у разговору за Цензоловку Верица Маринчић.
„Прогони и даље трају, али све сам то пустила, једноставно – навикла сам се. Не могу више дозволити да ми све ово у толикој мери утиче на живот. Не могу више да пријављујем све случајеве застрашивања док гледам како од жртве праве будалу.“
„Све је то исти образац“
Новинарка из Инђије каже да није ни очекивала другачији епилог, посебно у контексту у којем је Апелациони суд укинуо пресуду за убиство Славка Ћурувије и предмет вратио на поновно суђење, а пријаве за нападе на друге новинаре по правилу падају у воду.
Као и у случају новинарке истраживачке мреже КРИК Бојане Павловић, овде је преовладао став тужилаштва да нема доказа о конкретним претњама. „Анализирајући све прикупљене податке, налазимо да нема доказа да је осумњичени у конкретном случају упутио претње оштећеној да ће напасти на њен живот или тело“, стоји у првостепеном образложењу заменице јавног тужиоца у Старој Пазови Александре Молнар.
Њен београдски колега Војкан Илић пак није прихватио пријаву КРИК-а и Бојане Павловић, уз оцену да претња „објективно мора бити озбиљна и конкретна“, те да није било физичког насиља и увреда, „осим контакта којом приликом јој је одузет телефон“.
Верица Маринчић се надала да би нови увид у догађаје могле пружити сигурносне камере, међутим, из полиције је стигао извештај у којем пише да тако нешто није могуће.
Наводно, они су обавили разговор с особом из кабинета председника општине, која је задужена за мониторинг камера, и закључили да је видео-надзор само „делимично у функцији, јер сервисирање није вршено редовно“. Жељене локације, како тврде, нису покривене системом, те „практично није могуће да су такви снимци постојали“.
У случају Бојане Павловић, тужилаштво је у својој одбијеници такође констатовало да су полицајци на терену установили да нема сигурносних камера. Обиласком локације, новинари КРИК-а утврдили су да се у делу Улице Светозара Марковића, где је група мушкараца пресрела њихову новинарку, налазе најмање четири камере, од којих две покривају место догађаја.
„Пратила сам шта се догађа с новинарком КРИК-а“, каже Верица Маринчић. „Све је то исти образац. Прво покушају да те дискредитују као особу. По онда твоју породицу, твој посао. На крају желе да те откупе. Засад, нажалост, нема валидне борбе која даје резултате. И много веће приче од моје доживеле су фијаско. Искрено, нисам ни очекивала да ће се у мом случају одједном догодити нешто позитивно.“
Претње, хакерски напади… и Маријан Ристичевић
Застрашивање новинарке из Инђије почело је прошлог јуна по објављивању фото-вести на Фејсбук страници локалног портала Инђија кафе (бахато паркиран аутомобила испред једне пекаре). Она је у више наврата застрашивана и праћена на послу и испред куће у којој живи.
У међувремену, народни посланик Маријан Ристичевић на свом Твитер налогу оспорио је статус новинара Верици Маринчић и запитао се из ког разлога је она представљена као жртва прогона. Тврдње да „она и није новинарка“ могле су се чути чак и из тужилаштва. Вређана је као жена, називана продавачицом и касирком.
Њена правна заступница Милена Васић из Комитета правника за људска права – YUCOM тврдила је да се од почетка радило о погрешној квалификацији дела. Другим речима, да се овде радило о прогањању, а не о угрожавању сигурности.
Према писању Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (VOICE), осумњичени за претње новинарки члан је мото-клуба „Ноћни вукови“ и честа је званица на прославама општинских власти.
У мају ове и јуну прошле године забележени су хакерски напади на сајт Инђија кафе. У овом тренутку, каже Верица Маринчић, иста новинарска екипа покреће нову причу, на новом серверу и с новим називом – InMedia.
„Сајт је попуњен и сређен, а на јесен нас чека лансирање. Основаћемо и школицу новинарства у оквиру које ће се млади људи бавити локалним темама. Борићемо се на овај начин, јер не вреди више трошити енергију на нешто што је унапред решено. То ће нам од сада бити у фокусу.“
Подсећамо, ово није први пут да је новинарка локалног портала због свог професионалног деловања трпела вербално насиље. О страху који новинари доживљавају у оваквим и сличним ситуацијама Верица Маринчић је говорила и прошлог марта у кратком филму у продукцији Славко Ћурувија фондације.
Застрашивање Верице Маринчић осудио је ОЕБС, као и Репортери без граница. Они су позвали власти у Србији, укључујући председника Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић, да заштите новинарку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.