Вести

16. 09. 2020.

Аутор: Бранко Вучковић Извор: Радио Слободна Европа

Медији мањина ‘оруђе’ партија у Србији

Медији на језицима националних мањина у Србији суочавају се са бројним проблемима међу којима су најизраженији они који се односе на финансирање, политичке притиске и утицаје Савета националних мањина на њихову уређивачку политику.

То показује истраживање које је представила Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији.

Према истраживању под називом „Медији на језицима националних мањина – истраживање и анализа“, политичке партије националних мањина још увек не схватају медије као средство информисања грађана мањинских заједница, већ као оруђе за сопствену пропаганду.

Аутор те анализе, новинар недељника „Време“ Недим Сејдиновић, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да у пракси постоји велики број случајева који показују да су медији чији су оснивачи национални савети, веома често изложени политичким притисцима.

Сејдиновић додаје да је током истраживања јасно уочено да медији на језицима мањина имају и заједничке проблеме својствене свим медијима у Србији.

„Медији, нажалост, нису средство које треба да допринесе бољитку друштва, бољем информисању грађана, него су се претворили у оружје у рукама политичких и економских елита. То је тренд који у доброј мери осликава нашу медијску сцену, па чак и медијску сцену у региону“, каже Сејдиновић и додаје да су ти проблеми још израженији у медијима мањинских заједница.

Без новца, кадрова и програма

На југу Србије, у општинама са већинским албанским становништвом, економски и политички притисци довели су до гашења готово свих независних медија, а приватизација обављена пре пет година, није дала очекиване резултате у погледу економске и политичке независности, рекао је Рагми Мустафа, председник Националног савета Албанаца (НСА).

Он је оценио да су медији на албанском језику у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа у изузетно тешкој финансијској, кадровској и програмској ситуацији.

„Процес приватизације који је обећавао да ће поправити медијску слику и програмске садржаје у медијима на албанском језику, није донео никакво побољшање. Данас је теже и горе него тада, а програмски садржаји су у минусу и квантитативно и квалитативно“, каже Мустафа.

Неџат Бељуљи, власник приватне телевизије „Спектри“ из Бујановца која емитује програм на албанском језику каже за РСЕ да су у општинама Бујановац и Прешево сви медији приватизовани, али да се однос медија и власти није променио.

„Њихове уређивачке политике директно зависе од општине, Координационог тела за југ Србије или неког министарства. Овдашње портале углавном држе људи који су блиски са локалним властима. На пример, у општини Бујановац имамо пет портала чији су власници људи из локалне самоуправе“, каже Бељуљи.

Јетон Исмаили, власник портала Фолонлине из Прешева у први план истиче проблем дискриминације медија на албанском језику на конкурсима Министарства за културу и информисање, као и дискриминацију на конкурсима за медије које расписује локална самоуправа.

„Мислим да у позадини тога стоји политика или неко политичко или страначко лобирање у тим комисијама у Београду. Такође, независни албански медији се и на локалу суочавају са истим проблемима. На пример, у Бујановцу је након локалних избора нова власт поништила одлуке претходне власти о пројектном финансирању медија“, каже Исмаили за РСЕ.

Министарство: Препознајемо значај медија

Славица Трифуновић, помоћница министра за културу и информисање рекла је на онлајн конференцији ОЕБС организованој поводом представљања анализе, да је држава уложила додатне напоре, пре свега на уређењу законодавног оквира и процеса имплементације одредби за мањинске медије.

Она је навела да су „многи од ових медија били искључени из процеса приватизације управо због тога што је држава препознала њихов значај за политичку и друштвену стабилност“.

„Република Србија континуирано обезбеђује стабилан извор финансирања мањинских медија“, изјавила је Трифуновић.

Конкурсом за 2020. годину министарство је доделило 40 милиона динара (више од 340 хиљада евра) за 80 медијских пројеката на мањинским језицима.

Ипак, да медији на албанском језику тешко долазе до новца који држава по разним основама издваја за информисање националних мањина, каже и Неџат Бељуљи.

„По правилу, тај новац одлази на рачуне подобних и лојалних медија које контролише локална власт, што ионако тежак положај медија на албанском језику чини још горим“, каже Бељуљи.

Од укупно 80 пројеката, колико их је прошло на конкурсу министарства за медије на мањинским језицима, на албанском језику их је шест.

Учесници пројекта, једна организација из Медвеђе, четири из Бујановца и једна из Београда, добили су укупно три милиона и 300 хиљада динара (око 28 хиљада евра).

По мишљењу Јетона Исмаилија, део одговорности за стање у медијима на албанском језику пада и на НСА у чијим одборима за информисање, како каже, нема медијских професионалаца.

„Ти одбори нису професионални и у њима нема људи који се озбиљно баве медијима, него су у њима људи које предложе и изаберу партије на власти. И НСА на неки начин политизује медије, јер је и његов одбор за информисање политичко и страначко тело, формирано од чланова партија које су на власти“, рекао је Исмаили.

Рагми Мустафа, председник НСА пак наводи да то тело нема финансијске могућности за помоћ медијима.

„Због тога, чак и да желимо, не би били у могућности да на било који начин, позитивно или негативно, утичемо на уређивачку политику медија“, каже Мустафа.

Висока цена независности

Због политичких подела и партијског сврставања, у Новом Пазару је остало веома мало независних медија, каже Исках Слезовић, директор „Сто плус“.

Он у изјави за РСЕ истиче да је цена њихове независности изражена кроз ниске плате запослених, константан економски и политички притисак, као и судске процесе који се воде против њих.

Слезовић је рекао да је маркетиншко тржиште изузетно слабо и да се на њему не може озбиљно приходовати.

„Ако замислите да у граду са око 100.000 становника егзистирају три телевизије и неколико локалних радио станица, плус национални медији, онда ће вам бити јасно да из тог тржишта не можете да извучете довољно новца за функционисање радија. Наш једини излаз је у пројектима и донацијама иностраних донатора који подржавају медије као што је наш“, рекао је Слезовић.

Према његовим речима страних донатора је све мање, јер су се протеклих година повукли из Србије.

Он је оценио да је медијска ситуација стабилизована, али да је за медије који теже ка независности она много тежа него раније.

„Последње две године Министарство културе и информисања нашем радију није доделило ниједан динар. На конкурсу града Новог Пазара прошле године смо добили 10.100 евра, а ове године 8.500 евра. Међутим, ако имате у виду да вам за функционисање радија, који има пет стално и неколико хонорарно запослених, месечно треба минимум око 25.500 евра, онда је јасно у каквој смо ситуацији“, рекао је Слезовић.

Да радија Сто плус нема међу овогодишњим добитницима новца из републичке касе види се и у документацији конкурса министарства. Пројектима на босанском језику додељено је 2 милиона и 900 хиљада динара (нешто мање од 25 хиљада евра). Четири добитника конкурса су из Новог Пазара, уз две организације из Пријепоља и Прибоја.

„Санџак телевизија“ из Новог Пазара емитује комплетан програм на босанском језику. Она је део је „Санџак медиа групе“ коју чине још „Реф реф радио“, „Глас ислама“ и информативна агенција „Сана“.

Оснивач свих ових медија је председник Странке правде и помирења, бивши муфтија Исламске заједнице у Србији, Муамер Зукорлић.

Салахудин Фетић, директор „Санџак телевизије“ у први план, поред финансијске ситуације, истиче проблем изостанка сарадње са Националним саветом.

„Да би неки медиј на језику националне мањине могао нормално да функционише мора имати јако добру кореспонденцију са националним саветима, што у нашем случају није случај“, тврди Фетић.

Он оцењује да су законска решења за медије на језицима националних мањина изузетно добра, али додаје да је њихова примена у пракси лоша.

„Због тога често не можемо да остваримо нека своја права, посебно када су у питању финансијска средства за пројектно финансирање медија на централном нивоу, али ништа бољи статус немамо ни приликом аплицирања за субвенционисање наших производа на локалном нивоу“, додаје Фетић.

Без критике власти

У Војводини је нешто другачија слика у односима медија на мањинским језицима и националних савета, а како они функционишу илуструје однос Националног савета Мађара (НСМ) према медијима на мађарском језику.

Чаба Пресбургер, главни и одговорни уредник портала „Аутономија“ на мађарском језику каже за РСЕ да већина медија чији је оснивач НСМ не прати сва дешавања у мађарској заједници и немају критички приступ темама, зато што се налазе под политичким притисцима који долазе из неформалних политичких кругова на власти.

„Ти захтеви и налози неких политичких кругова у власти су свакодневни. Онај ко прати те медије може да се увери да се не баве неким деликатним темама, нема критичких опозиционих саговорника, односно мишљења“, каже Пресбургер и додаје да је пре четири године редакцијама на мађарском језику укинуто право да дају своје мишљење о програму кандидата за новог и одговорног уредника.

„Након тога многи новинари су отишли из редакција или самовољно или су, као неподобни, уклоњени из редакција. Остали су само они који су прихватили да раде у тим медијима као пропагандне машинерије“, рекао је Пресбургер.

Председник Националног савета мађарске националне мањине Јене Хајнал одговара да се у последње време национални савети оптужују за све проблеме медија на језицима мањинских заједница.

„Иако је неспорно да политичке странке учествују у изборној борби за представничка места у националним саветима, то не значи да их треба демонизовати. Национални савети су представљени као велико зло у овој држави, што не може имати дугорочне позитивне ефекте на заштиту права припадника националних мањина“, рекао Хајнал за РСЕ.

Он наглашава да се слобода штампе и слобода изражавања подразумевају, и да на томе треба инсистирати, као што се мора водити рачуна да мањинско извештавање не дође у ситуацију у којој је било приликом приватизације мањинских медија.

„Можемо прихватити став да су потребне измене закона које ће предвидети начине заштите уређивачке политике тих медија, али не од мањинских политичких елита, већ уз уважавање индивидуалних и колективних права припадника националних мањина“, истиче Хајнал.

Без примене закона у пракси

Сафета Бишевац, новинарка листа „Данас“ која прати локалне и мањинске медије каже за РСЕ да је информисање на језицима мањина хронични проблем Србије која, по њеној оцени, има пристојне законе и правне прописе, али је њихово поштовање и спровођење у пракси више него проблематично.

„Разлози су економске и политичке природе. У медијима у Србији нема новца, а поготову у медијима националних мањина. Додатни проблем је то што ове године истиче пет година од приватизације значајног броја медија, чиме ће престати да важи обавеза континуитета програмских садржаја што ће довести до даљег смањивања броја медија који имају садржаје на језицима мањина“, каже Бишевац.

Она наводи да је у првом таласу приватизације угашена четвртина таквих медија.

„Подједнако су тешки и политички проблеми изазвани давањем широких овлашћења Националним саветима, који су медије на језицима мањина ставили под своју контролу и претворили их у своје сервисе“, каже Бишевац.

Шта каже Закон?

Чланом 19 Закона о локалној самоуправи предвиђено је да Национални савет може да оснује установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине.

Тим чланом, националним саветима је омогућено право предлагања члана Савета регулаторног тела за електронске медије.

У Члану 21 истог закона се наводи да Национални савет доноси стратегију развоја информисања на језику националне мањине, у складу са стратегијом у области јавног информисања Србије.

Савет даје предлог за расподелу средстава за пројекте, као и предлоге и препоруке управним одборима и програмским саветима јавних медијских сервиса у вези са програмима на језицима националних мањина.

Савет даје и мишљење о кандидатима за одговорне уреднике програма на језицима мањина у јавним медијским сервисима.