Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Принцип некажњивости мора се укинути
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 09. 2020.

Аутор: Веран Матић Извор: javniservis.net

Принцип некажњивости мора се укинути

Тешка недеља је за нама. У пар дана концентрисале су се обесхрабрујуће вести које озбиљно доводе у питање темељне принципе који су предуслови за несметан, безбедан и професионалан рад новинара и новинарки у Србији. Свакако највећу пажњу је привукла одлука Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду за убиство Славка Ћурувије и предмет вратио на поновно суђење.

О овој одлуци сам доста говорио у јавности и сада могу све то да сублимирам у пар реченица:

Поштујући независност судског већа, уверен сам да су могли да донесу другачију одлуку.

Свестан сам различитих школа мишљења које, у зависности од сопствених интереса, заступају дијаметрално супротне ставове тим поводом.

Извесно је само да је ова одлука изазвала неверицу и разочарање како овде тако и у међународној заједници и због тога не треба да чуде овакве реакције које су поново послале обесхрабрујуће сигнале о овдашњој слободи медија и правосуђу, који су део шире слике који нашу државу константно срозавају у бројним рангирањима и категоризацијама.

Такви трендови једино могу бити избегнути храбрим искорацима који показују промену досадашње праксе и политике.

Због тога што патимо од заборава и због релативизација којима смо изложени, важно је још једном подсетити:

– Убиства су се догађала по истој матрици – у годину и по дана крајем деведесетих догодили су се атентати на Ибарској, у Будви, на Ћурувију, нешто касније на Ивана Стамболића.

– Иста је шема – жртве су се замериле Милошевићу, РДБ их после тога прати, неко из ЈСО убија… исти људи, исти делови Службе учествују у акцијама.

– Славка је нон-стоп пратило комплетно тзв. Пратеће одељење Београдског центра РДБ (пратило га у три смене 27 оперативаца, све детаљно забележено у Досијеу Ћуран).

– Праћењем руководио директно начелник Београдског центра РДБ-а Милан Радоњић, што су сведоци из Службе на суђењу означили као веома необично – начелник никада не руководи оперативним акцијама.

– Посебно је био необичан Радоњићев захтев да га са терена на сам дан убиства, 11. априла, извештавају о праћењу из минута у минут. Претходни дан, 10. априла, Радоњић је викао на начелника Пратећег одељења Павића зато што му тог дана није јављено када се Славко упутио кући (очигледно зато што је било планирано да га убију дан раније).

– Сведоци из Службе, који су учествовали у праћењу, одреда су пред судом рекли да је овакав захтев начелника Београдског центра РДБ-а веома необичан, пошто никад раније у акцијама нису извештавали на тај начин, већ само кад дође до неке промене у кретању оног ко се прати.

– У Дневнику дежурства начелника РДБ на дан убиства забележено да је Радоњић лично наложио прекидање праћења и да је дежурном начелнику пренео да ће бити предузете „неке друге мере“ – тај дневник је приложен као доказ.

– Подаци са базних станица показују да су Ромић и Курак били у близини места убиства у време злочина, као и комуникацију коју су имали међусобно, као и са Миланом Радоњићем и Радетом Марковићем.

– Ромић је током изношења одбране слагао да је у време убиства био у Борчи на прослави, пошто није знао за доказе са базних станица. Касније је мењао свој исказ и говорио како је само прошао колима у близини места злочина, иако је то кретање било нелогично (ишао из Борче ка Душановцу, скретање ка Таковској продужује тај пут за неколико километара)

– Радоњић је лагао да не познаје Курака и да са њим није разговарао телефоном – материјални докази са базних станица говоре да су имали интензивну телефонску комуникацију на дан убиства.

– Истрага је доказала да је исказ Бранке Прпе непоуздан и да она није препознала правог убицу.

– Суђење се одвија предуго, читаве 4 године пред тзв. Специјалним судом, завршава се 20 година после злочина, истраге су опструиране, истражитељима прећено убиством (Кецмана планирали да убију, што је објавио НИН), многи се сведоци позивају на то да се више ничег не сећају, неки мењају исказе током сведочења…

Знам да смо у 6 година нас неколицина који смо „гурали“ ову причу постигли неупоредиво више него у дотадашњих 15 година. Зато ћу се потрудити да ову причу доведемо до логичног краја у којој ће кривци бити правноснажно осуђени а принцип кажњавања за оваква злодела спроведен у пракси.

***

За таква настојања обесхрабрујући звучи одлука тужилаштва да одбаци кривичну пријаву новинарке КРИК-а Бојане Павловић. Тужилац је нетачно навео да место догађаја није „покривено“ камерама, а није саслушао појединце које је новинарка именовала у полицији.

Одговор војске је значајан јер тужилац није прибавио податак да ли се ради о њиховом службенику и у решењу се бавио искључиво кривичним делима: угрожавање сигурности и лажно представљање.

Овде имамо податак о томе да Бојану јесте зауставио припадник Војне полиције, али и даље немамо одговор на питања ко су остала лица.

О овом случају сам детаљно већ писао у Дневнику пре три месеца.

Зато мислим да је добро што се Бојана не предаје и што ће се жалити на решење тужиоца. И да је њен субјективни осећај угрожености релевантан аргумент баш као што новинар Мирослав Милетић на твитеру саркастично пише да „исто тако и Ћурувија, Пантић и Стамболић нису убијени – они само имају субјективни осећај да су убијени.“

Због оваквих одлука не чуди да се према УНС-овој евиденцији број претњи према новинарима повећао у последње време и да због тога стижу реакције из иностранства.

Томе доприноси и све оно што се догађа на суђењу због паљења куће Милана Јовановића, где у ширу јавност спорадично допиру сведочења које људски искрено исказује Јела Дељанин, супруга Милана Јовановића.

Госпођа Јела је рекла оно што осећају многи од нас, због чега би већ давно одустали и дигли руке од свега јер нема смисла борити се са ветрењачама и „дубоком државом“ у годинама и деценијама опасног живљења у Србији.

Али нам то не би опростиле жртве за које тражимо правду као предуслов будуће нормалности живота на овим просторима.

И зато не одустајемо.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси