Вести
04. 08. 2020.
Ројтерсов институт о добром новинарству у време короне: Више публике, мање пара
Ројтерсов Институт за проучавање новинарства објавио је нови годишњи извештај непосредно пре појаве коронавируса, због чега је поновио део посла након прва два месеца пандемије. Резултати су, као и наши животи – нагло измењени и незабележени
Као и сви други, тим Ројтерсовог института за проучавање новинарства имао је ту несрећу да практично доврши овогодишњи Digital News Report (ДНР – Извештај о информисању путем дигиталних медија) непосредно пред пандемију и гледа како га болест чини нерелевантним.
Као и сви други, Институт је морао да се прилагоди у ходу, па су у шест најдоступнијих и репрезентативнијих држава, од 40 колико је пре пандемије испитано, поновили главни део истраживања и тако “спасли” раније објављене податке од нерелевантности.
Уз масу изузетно релевантних података о развоју сектора пре пандемије, извештају, који за узорак из године у годину има све више земаља и корисника медија (овог пута 80.000 из 40 земаља), догодило се исто што и медијима – одједном је постао још важнији и кориснији него “пре короне”.
Како се извештај иначе у великој мери бави и исплативошћу дитигалног информисања, поновљено истраживање због пандемије је, до сада не претерано уносну, али врло обећавајућу наплату професионално произведеног информисања показало у новој “кваки 22”: добро новинарсво се у кризи показало витално важним и изузетно је тражено, али ово ново интересовање доноси још мање зараде, како се оглашивачи спремају за сигурну рецесију.
Редакције разбијају главе како да наставе да сервисирају грађане када нестане новца, а бесплатне теорије завере запљускују интернет и анксиозне кориснике још учесталијим таласима једноставних објашњења за трагедију која је захватила свет.
У пословном смислу, импликације пандемије за професионалне медије су лако предвидиве – мноштво квалитетних информација и важних чињеница нестаће иза формулара за наплату коришћења сајтова и осталих дигиталних платформи, у покушају преживљавања.
Друштвене последице нестанка велике количине кредибилних вести из бесплатног јавног простора, у условима штедње, незапослености и снижене платежне способности грађана, тек треба да сазнамо, па су истраживачи далековидо питали испитанике и шта о томе мисле.
Још важније, и поузданије, подаци показују колико су медији интегрално испреплетани са друштвом, колико зависе од њега и у којој мери, шта год руководства медија предузимала, крупне промене у друштву мењају и медије.
Штампа на коленима
Није било изненађење што је и тако посрнула штампа доживела страховит ударац ограничењем кретања због епидемије, јер то значи и ограничење приступа физичким примерцима новина, баш као и тешко ометање свих видова дистрибуције.
Тешка борба за бар успоравање пада тиража, од којих штампа превасходно зарађује, овим је за много штампаних издања постала изгубљена.
У Шпанији, на пример, у прва два месеца ванредних мера, штампа је пала за шест процентних поена, по заступљености у изворима информисања грађана, јер су издавачи имали много мука да је дотуре читаоцима.
Када погледамо свих шест земаља са упоредивим подацима од пре и за време почетка епидемиолошке кризе, док све остале врсте медија (ТВ, радио и интернетски медији) видимо да је егзистенцијална несигурност подигла конзумацију свих медија за једноцифрене процентне поене, док је само штампа доживела пад од два процентна поена.
То је губитак корисника који се тешко надокнађује – чак и особе које су се примарно ослањале на штампу као извор информисања, сада су развиле нове навике и откриле нове изворе вести.
Како се не би помислило да епидемија није много утицала на и тако стабилан пад броја корисника штампе, узмимо само пример Немачке, где су новине од 2013. до почетка епидемије са 63% пале на 33%, што представља медијану од 1,5%. У прва два месеца епидемије, изгубила је целих 7%.
То су ударци који ће штампу оставити без финансијске снаге за обнову и чак и да се свет сутра вакцинише и почне да функционише релативно нормално, штампа ће у конкуренцију ући без икаквог инвестиционог капитала, новца за амортизацију и новинарског талента који ће отићи негде где се деле плате. Укратко, имаће много мање да понуди корисницима, него што је имала раније.
Шта ћемо сутра са свим овим корисницима
Остале врсте медија у већ поменутој помало шизофреној ситуацији повећане публике и рањених прихода учиниле су једино што им је преостало. Бациле су се на формирање приснијих и чвршћих односа са постојећом и новом публиком, у нади да ће задржати што већи број корисника уз себе до “зелене траве”, односно времена када ће на свету поново бити довољно новца и за професионално информисање.
У потрази за начинима на које би се то могло извести, путокази су били изузетно видљиви. У неким земљама, на пример, WhatsApp је скочио и за 10%, затворене и отворене групе у програмима за размену порука су обухватиле у просеку преко половине корисника информисања на шест испитаних тржишта и онлајн медији и друштвене мреже су доживеле драстичан скок броја корисника.
Уз много других алтернативних начина дистрибуције вести, од којих су неки стари и запостављени доживели ренесансу, као на пример њузелтери у Сједињеним Америчким Државама, постали су алати за формирање заједнице корисника која се тако и доживљава – као група сродних особа.
Оптимизма, међутим, има врло мало, упркос чињеници да телевизија први пут од 2013. године не само да не бележи пад корисника, већ и расте. Чак је информисање путем телевизије као примарног извора информисања по први пут у порасту. Одсуство тријумфализма је сасвим логично – ако ико има информације на овом свету, поред обавештајних служби, то су медији и нико није толико блесав да поверује у економски оптимизам неодговорних политичара и умирујуће тонове које се владе разумније од српске, на пример, труде да емитују ка грађанима.
Спрема се светска рецесија која ће, по стручњацима, бити врло сурова. Напетост већ расте, избијају немири и демонстрације, УН чак упозорава на талас миграција ка развијеним деловима света који већ у најави дубоко забрињава, посебно у светлу неспособности развијеног света да изађе на крај са феноменом старим колико и човечанство.
Медији у тој игри, имају невероватно важну улогу, коју ће бити све мање у стању да обаве. И док владе пумпају новац којег ускоро неће бити, или неће много вредети, у здравства, војске и привреде, медије ван пословног контекста нико и не помиње.
Тако ће и иначе апсурдно преширок простор за дезинформације, теорије завере и друге деструктивне медијске феномене постати још шири, дубљи и штетнији.
У следећих неколико текстова, заснованих на пребогатом ДНР, покушаћемо да најважније налазе извештаја, а посебно оне релевантне за Србију, уврстимо у све што знамо о будућности медија, новинарства и генералној информисаности грађана света.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.