Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  ЕУ и Амнестy траже детаље о провери финансија новинара и НВО у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

30. 07. 2020.

Аутор: Огњен Зорић, Радио Слободна Европа Извор: Радио Слободна Европа

ЕУ и Амнестy траже детаље о провери финансија новинара и НВО у Србији

Након што је у јавност процурео документ из којег се види да држава тражи увид у финансијске трансакције новинара и НВО у Србији, стигле су оштре реакције из међународне заједнице

"Таргетирање новинара и невладиних организација (НВО) апсурдним оптужбама за прање новца и финансирање тероризма, несумњив је чин застрашивања и последње је у актуелној у кампањи гушења критике од стране власти Србије", изјавио је директор међународна организација за заштиту људских права Амнестy Интернатионал (АИ) за Европу, Нилс Муижниекс (Nils Muiznieks).

У писаној изјави, Муижниекс је навео да таква врста истраге, за коју је рекао да је усмерена искључиво на оне који имају критички однос према власти, "умањује право на слободу изражавања и угрожава слободу медија".

"Ова истрага мора бити прекинута", навео је Муизниекс.

Управа за спречавање прања новца при Министарству финансија Србије од банака је затражила увид у финансијске трансакције дела медијских радника, невладиних организација и удружења грађана из Србије од 1. јануара 2019. године.

На списку, који је 27. јула објавио информативни програм Неwсмаx Адриа (чији се директор Слободан Георгијев такође налази на њему) укупно је 37 организација или удружења и 20 појединаца који су предмет интересовања Управе. Већина њих се - како су поједини и сами истакли у првим реакцијама - финансира путем аплицирања за пројекте, махом од институција или држава - чланица Европске уније.

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је 29. јула да "Управа за прање новца ради свој посао" и да је невероватно, како се изразио, "политичко дивљање" појединих невладиних организација и политичара, након што је од банака затражен увид у све њихове трансакције.

"Не видим зашто би увид у трансакције појединаца или невладиних организација био проблем, уколико се нешто не крије", изјавио је Мали за ТВ Пинк.

Синиша Мали: Управа за прање новца ради свој посао ЕУ очекује детаљне информације

"Европска комисија (ЕК) прати са посебном пажњом информације о списку медијских радника, невладиних организација и удружења грађана од стране Управе за спречавање прања новца при Министарству финансија Србије", рекла је у среду Ана Писонеро, портпаролка ЕК која је потврдила да су институције у Бриселу затражиле додатне информације око овог питања од надлежних органа.

"Борба против прања новца важан је стуб интеграције Србије у ЕУ, а истовремено, јасно је да је оснажено цивилно друштво пресудна компонента сваког демократског система што као такво мора да буде препознато и поштовано од стране државних институција", поручила је Писонеро. Потврдила је да се од надлежних у Београду тражи и да објасне критеријуме за селекцију.

"Организације цивилног друштва и борци за људска права имају кључну улогу у подизању свести о грађанским и политичким правима и мора им се омогућити да слободно раде", подвукла је портпаролка ЕК Ана Писонеро.

Док званичници Србије уверавају да је захтев за увид у финансијске трансакције појединаца и невладиних организација део редовних активности државе, документи говоре о томе да невладин сектор није ризична категорија.

У копији захтева упућеном банкама, а у који је јавност имала увид, Управа се позива на члан 73 Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, у коме се наводи да податке о трансакцијама или новцу могу да захтевају уколико "оцене да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма".

Управо та формулација била је повод за забринутост већине оних који су се на списку нашли.

Директор Управе за прање новца Жељко Радовановић је за информативни програм Неwсмаx Адриа у понедељак међутим навео да се ради о "редовним активностима", објаснивши да је "циљ процена ризика од финансирања тероризма, а не спровођење било какве истраге или сврставање организација у ред криминалних група".

Израда процене ризика од финансирања тероризма (коју директор Управе истиче као циљ захтева упућеног банкама), један је од захтева међународне Радне групе за финансијске мере против прања новца и финансирања тероризма (ФАТФ) према Србији.

"На основу такве процене, држава треба да примени приступ заснован на процени ризика како би обезбедила да су мере за спречавање или ублажавање прања новца и финансирања тероризма сразмерне идентификованим ризицима", стоји у објашњењу на сајту Управе.

Ко је све на листи Управе за спречавање прања новца?

Последњи доступан извештај је из јула 2018. године. У том документу, објављеном на интернет страници Управе, наводи се да су претњи од прања новца најизложенији сектори некретнина, организовања игара на срећу и банкарски сектор, а да их следе сектор мењача, казина и рачуновођа. Невладин сектор се у извештају не наводи као претња.

Такође, у извештају Управе из 2018. године пише и да је, на основу анализираних података из процесуираних предмета, према облику организовања највише "прљавог новца" прошло преко "привредних субјеката у форми друштва са ограниченом одговорношћу".

"Анализа процесуираних предмета, указује да су најугроженија мала привредна друштва и да је претња од прања новца по њих далеко већа него код других облика организовања", наводе из Управе у поменутом извештају.

Када је у питању ранији период (од 2013. до 2017. године), Управа је навела да су 24,61 одсто од укупног броја процесуираних због извршења предикатних и кривичног дела прања новца били припадници организованих криминалних група.

"Имајући у виду бројност радњи које се предузимају у оквиру организованих криминалних група, тежину кривичних дела која врше, укључујући и кривична дела процењена високим степеном претње од прања новца, као и висину противправне имовинске користи коју организоване криминалне групе прибављају, сматрамо да кривична дела организованог криминала представљају кривична дела високог степена претње за прање новца", пише у закључку Управе.

Бурне реакције

У заједничком саопштењу које потписује више од 140 појединаца и представника организација цивилног сектора и медија у Србији, поставља се питање зашто се директор Управе позвао управо на члан закона који налаже да се "оваква провера врши за организације за које постоје основи сумње да су умешане у финансирање тероризма".

"Пошто су на списку бројне организације и појединци који се баве истраживачким новинарством, заштитом људских права, транспарентношћу, филмском продукцијом, развојем демократије, владавине права и доброчинства, намеће се закључак да је у питању политичка злоупотреба институција и опасан покушај даљег урушавања владавине права у Србији", упозорава се у саопштењу које заједно потписују. "Цивилно друштво и медији неће одустати од борбе за демократску и слободну Србију", наглашава се у овом саопштењу објављеном 29. јула.

И сва већа новинарска удружења - Независно удружење новинара Србије, Удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација независних електронских медија тражила су да се "објасни основ" за такво поступање Управе.

Критике да се ради о "покушају дискредитације" и "одмазде", изнело је и више опозиционих политичких партија, које су затражиле да се јавности доставе докази за сумњу на основу које је поднет захтев за проверу рачуна уз позивање на Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

'Проверавани су и министри'

Министар финансија Републике Србије Синиша Мали, одбацује критике. "То је нормална активност без икакве политичке позадине", рекао је Мали додавши да се на исти начин прате токови новца и у Француској и Немачкој.

Говорећи за приватну ТВ Пинк, министар Синиша Мали је рекао и да је Србија пре неколико година била на сивој листи ФАТФ-а и да је тада било питање зашто је Србија на тој листи. "У међувремену, у протекле две године, много тога смо урадили у спречавању прања новца и борби против тероризма", рекао је министар.

Он је навео да Србија ради све што раде развијене земље света како би се спречило прање новца, како би се контролисали токове новца и спречило финансирање тероризма.

Потпредседник Скупштине Србије у досадашњем сазиву, посланик Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић, навео је 28. јула у писаној изјави коју је пренела агенција Тањуг, да је Управа за спречавање прања новца контролисала финансијске трансакције и министре у влади, што је, како је рекао, било нормално.

"Пред законом су сви једнаки, а институције система су устројене на основу закона", навео је Милићевић у писаној изјави.

Подсетимо и да је један од медија који се нашао на списку Управе, портал КРИК, у више наврата писао да су Агенција за борбу против корупције и Управа за спречавање прања новца раније указивале на "више проблематичних новчаних трансакција актуелног министра финансија Синише Малог".

Сви поступци који су били покренути против министра Малог, који је раније био и градоначелник Београда, у међувремену су обустављени и против њега се не води ниједна истрага.

Омбудсман контролише поступак Управе

Омбдусман за заштиту грађана Србије Зоран Пашалић најавио је 29. јула да ће извршити контролу поводом информације да је Управа за спречавање прања новца направила списак новинара и удружења и од банака тражила увид у њихове трансакције и да ће јавности саопштити да ли је контрола урађена на основу закона.

"Заштитник грађана није упознат са разлогом због којих је Управа за спречавање прања новца изабрала баш наведене медијске раднике, невладине организације и удружења грађана али ће у оквиру својих надлежности пратити цео поступак", навео је омбудсман у саопштењу.

Заштитник грађана је рекао да последице које могу да имају контролисани зависе од тога шта ће Управа за спречавање прања новца приликом контроле утврдити.

Питања без одговора

Радио Слободна Европа је Управи и Министарству у уторак 28. јула упутио питања шта је био повод да се банкама упути захтев за увид у трансакције више организација и појединаца, као и да ли је ово први пут да се проверавају људи и организације који су наведени у захтеву.

Новинари РСЕ су такође питали на основу чега се бирају субјекти тих провера и како надлежни у тим институцијама коментаришу критике које су изнете о мотивима за слање захтева. Одговор до тренутка објављивања овог текста није стигао.  

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси