Вести
30. 06. 2020.
Медији на Косову у доба короне: Више публике - мање прихода
Недоступност саговорника из здравствених установа, проблем са преводом на српски језик и недостатак фондова за пројектно финансирање, главни су проблеми многих српских медија на Косову, током кризе изазване пандемијом коронавируса. Како се медији суочавају са овим, али и осталим проблемима и која је улога и значај медија током пандемије, истраживале су колеге из Медија центра у Чаглавици.
Пандемија коронавируса већ месецима је главна тема готово свих светских медија, па је тако и на Косову. На РТВ КИМ у Чаглавици коронавирус је приоритет у информативним емисијама, али је незаобилазна тема и кад су други програмски садржаји у питању.
“Све наше вести у оном периоду када је пандемија била у јеку су биле везане управо за извештавање о вирусу, о последицама вируса... Било да се ради о последицама по здравље људи, економским последицама, онима које се односе на приведни развој, на образовање, дакле на све сегменте живота”, каже новинарка РТВ Ким Зорица Воргучић.
Као и многе организације, институције, привредни субјекти, и медији су свој рад прилагодили у складу са епидемиолошким мерама.
“Уместо гостију у студију, углавном смо се фокусирали или на телефонске изјаве или на ове нове технологије, попут апликације “Zoom” која је постала врло популарна, а користили смо врло често и Скајп. Дакле, ја сам за неке своје емисије користила Скајп”, додаје Воргучићева која је и ауторка емисије “Договор”.
Коронавирус променио је приоритете кад је извештавање у питању и Радио Гораждевца. Овај једини српски информативни медиј у пећком региону, имао је у јеку корона кризе кључну улогу у пружању тачних и правовремених информација, али и помоћи појединим грађанима.
„Ја ћу да подсетим само на пар паримера. У селу Велико Крушево имали смо ситуацију да је један старији брачни пар остао без лекова и без кисеоника и пумпица, иако се ради о астматичарима и све институције су на њих заборавиле - и косовске и српске. Онда смо ми, као медији, преузели улогу да подсетимо те надлежне који су задужени да воде рачуна о таквим људима, да тамо постоји проблем. Након тога су они реаговали и заиста је то основни смисао постојања медија у оваквим условима, да подсећају институције шта је њихова обавеза, шта би требало по закону да раде, али и да буду корективни фактор и да критикују онда када институције или појединци закажу“, рекао је главни и одговорни уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић.
Кад је информисање, пре свега Срба на Косову, у питању у времену “корона” кризе, уредник РТВ Ким Горан Аврамовић истиче значај локалних медија.
„Људи су углавном упућени на београдске медије, а београдски медији се, наравно, пре свега баве ситуацијом и проблемима у Београду и у централној Србији, тако да је нашим гледаоцима, читаоцима, слушаоцима заправо остало једино да прате локалне медије где најпре могу добити информације о томе шта се дешава у њиховом селу јужно од Ибра“, каже Аврамовић.
Један од главних проблема у раду медија и новинара, посебно на централном Косову је, према речима наших саговорника, недоступност представника здравствених установа, који би грађанима путем медија требало да пруже релевантне информације.
“Ту пре свега мислим на надлежне у Клиничко-болничком центру Грачаница. Дакле, директор те установе је потпуно затворен за изјаве кад је у питању наш, али други независни медији. Он има и потпуну контролу над лекарима и запосленима у КБЦ-у Грачаница. Дакле, инфектолози не могу или не смеју да дају изјаве без његовог одобрења, а он је скоро увек недоступан за било какав коментар, његов телефон је недоступан за нас, човек се не јавља”, рекла је Зорица Воргучић.
„Ако упоредимо посећеност сајта у фебруару и посећеност нашег сајта, рецимо, у априлу месецу, подаци који се односе на број посета су утростручени. То само говори да је људима изузетно битно да знају шта се дешава са вирусом око њих. Тим пре ме више изненађује неодговорна, и рекао бих врло опасна, реакција од стране одговорних на централном Косову за здравствену ситуацију. Ми, као медиј, јако тешко заправо долазимо до информација везаних за ковид-19 у нашем окружењу“, казао је Аврамовић.
Да директор КБЦ-а у Грачаници Братислав Лазић није благовремено доступан за све, већ само за поједине медије, показује искуство и Медија центра у Чаглавици. Протеклих месеци новинари ове медијске куће неколико пута су контактирали господина Лазића, али одговор нису добили. Иста ситуација поновила се и пре неколико дана, када су га колеге из Медија центра писаним путем замолиле да прокоментарише тврдње појединих новинара у вези његове „затворености“ и (не)пружања информација медијима.
Поред овог, као и вишегодишњег проблема са преводом у косовским институцијама, а који је присутан и током корона кризе, већина српских медија суочава се у овом периоду и са озбиљним финансијским проблемима, јер углавном опстају кроз пројектно финансирање.
„Ако вам кажем да смо изгубили два радна места током те пандемије, онда то најбоље осликава колико се то пројектно финансирање смањило у време пандемије коронавирса. Генерално, српски медији на Косову и поред тога имају велики проблем са пројектним финансирањем, јер имамо нетранспарентан рад косовских институција. Радио Гораждевац, на пример, већ пет година нема буквално никакав пројекат, било да се ради о Канцеларији за заједнице, било да је неко министарство, сви се ти конкурси углавном објављују у неком затвореном кругу или се чак додељују средства без икаког конкурса. То даје простор оним појединцима, који воде те институције, да манипулишу тим средствима“, рекао је Дарко Димитријевић.
„Ситуација је таква, да је изненадила све нас. Дакле, једнако нас, као произвођаче вести, и наше донаторе. Надам се да ће у наредном периоду и донатори који обично помажу наш рад, препознати ову ситуацију и омогућити нам приступ некаквим фондовима који су због пандемије коронавируса били блокирани“, казао је Аврамовић.
Један од ретких донатора који подржава рад медија током корона кризе је Косовска фондација за отворено друштво (КФОС). Ова фондација је протеклих месеци подржала 15 медија, од који четири извештавају на српском језику.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.