Поштовани уредници Радија Слободна Европа,

у вашем тексту под насловом „Влада Србије се не изјашњава о наводном ангажовању Cherie Blair“ нетачно и непотпуно пренета је моја изјава о односу власти према новинарима, због чега тражим да објавите исправку.

Ваша новинарка, са којом сам разговарао десетак минута, тражила је мој коментар о аранжману Шери Блер са Владом Србије и обећала да ће га објавити. У објављеном чланку тог цитата нема. Подсетићу вас, он гласи: „Много је боље да Шери Блер заступа Владу Србије него ратне злочинце с Косова. Надам се да ће тако и остати“.

Чињеница је да је адвокатска фирма коју је основала Шери Блер заступала Рамуша Харадинаја на суђењу за ратне злочине у Хагу и да је њена нова фирма саветовала владу Косова у вези са поступцима за ратне злочине пред новим судом у Хагу. Као што сам изјавио, а ви избегли да објавите, на Косову постоје неки ратни злочинци. Са њима је пословала супруга бившег британског премијера, који је био један од инспиратора агресије НАТО-а на СР Југославију, а не само премијер који је „донео одлуку да се Велика Британија прикључи НАТО снагама“, како сте ви формулисали.

У изјави сам говорио и о нападима власти на новинаре, укључујући и претње које добија Пиштаљка чији сам главни и одговорни уредник, али ни то нисте пренели. 

Није тачно да нисам желео да коментаришем однос власти према телевизији Н1. Уосталом, више пута сам јавно осуђивао притиске на новинаре те куће, а Удружење новинара Србије је за последње четири године највише саопштења издало управо бранећи колеге са Н1 од претњи и напада.  

Такође сматрам да је важно да новинари буду заштићени и од притисака својих власника, без обзира на то да ли је реч о приватнику (као што је Јунајтед група) или држави (Србији или САД, свеједно). Верујем да би онда било могуће да Радио Слободна Европа, у власништву владе Сједињених Држава, објави да нелегални и нелегитимни напад на Србију 1999. није био „НАТО интервенција“, да престане да шири одавно разоткривену лаж да је агресија последица „злочина које су починиле српска војска и полиција“. И да саговорнику дозволи да каже да на Косову има ратних злочинаца.

Ако то није могуће објавити, барем као мишљење саговорника из Србије, онда је јасно шта се овде десило: државни медиј ме је цензурисао у страху да се моје критичко мишљење не би допало газди.

Звучи познато, зар не? 

Зато у наставку објављујемо питања новинарке Нова.рс и одговоре које јој је председник УНС-а Владимир Радомировић послао.

Нова.рс: На основу којих аргумената заступате тезу да Јунајтед група и Окружни суд у Цириху крију пресуду против појединих српских медија? Подсећамо да се у поменутом случају ради о грађанском спору и достављање пресуде би значило кршење заштите података о личности.

УНС: На основу тога што Јунајтед група тврди да има ту пресуду а не дозвољава да је јавност види, без објашњења зашто то чини. О овом "грађанском спору" известили су медији у власништву Јунајтед групе као да су имали увид у пресуду а нису. То је супротно основним правилима новинарства. Аргумент суда да би објављивањем пресуде били угрожени лични подаци страна у поступку не стоји, јер такви подаци могу бити заштићени и посао је суда да их заштити али не тако да одбије увид у целу пресуду. Нас не занимају лични подаци Драгана Шолака и других у спору, већ пресуда о којој су медији у власништву Јунајтед групе известили а да је нису видели.

Нова.рс: С обзиром да друга страна у поступку, такође, добија образложење пресуде, да ли је УНС покушао да ступи у контакт са медијима који су изгубили спор и затражи целу пресуду на увид?

УНС: Ако сте прочитали наш текст, онда знате да је УНС ступио у контакт са две тужене стране, док трећа није одговарала на позиве. Две које су одговориле, рекле су да нису биле обавештене о суђењу, док са трећом нисмо имали никакав контакт. Ни за једну страну ништа нисмо тврдили нити заузимали ставове већ смо само пренели оно што смо успели да сазнамо, како од њих, тако и од Јунајтед групе. Јунајтед група је једина која, уз циришки суд, тврди да има пресуду али из неког разлога онемогућава да је јавност види. О разлозима због којих Јунајтед група не дозвољава увид у пресуду за коју тврди да је у њену корист, у тексту нисмо спекулисали.

Нова.рс: С обзиром на то да сте као удружење обавештени о чињеници да је адвокат једног од тужених присуствовао суђењу, као и да сте од Министарства правде обавештени да је Првом основном суду наложено да им проследи замолнице, због чега и даље подржавате тезу да тужени нису обавештени о процесу?

УНС: УНС не заступа никакве тезе, већ тражи чињенице. На основу чега ви тврдите да су тужени били обавештени? Једини начин да разјаснимо све недоумице јесте да видимо пресуду. Медији у власништву Јунајтед групе су о пресуди писали а да је нису видели. УНС није обавештен да је "адвокат једног од тужених присуствовао суђењу". На наше питање да ли су медији против којих је наводно донета пресуда учествовали у овом поступку, правни тим Јунајтед групе је 29. септембра одговорио да је "један од тужених ангажовао адвоката", што опет не доказује да је исти адвокат учествовао у процесу. То, опет, не можемо са сигурношћу да тврдимо уколико немамо увид у пресуду.

Нова.рс: Који су разлози да УНС пре проверавања чињеница унапред стане на страну медија који су изгубили спор, директно оптужујући Јунајтед групу да крије пресуду?

УНС: Ниједном речју у тексту УНС није заузео страну ни Јунајтед групе ни тужених, нити је наш посао да заузимамо страну. Посао УНС-а је да тачно извести о медијски релевантним догађајима који су самим тим од значаја и за јавност у Србији. Од Јунајтед групе смо тражили пресуду, а она је одбила да нам је достави. Питање је зашто Јунајтед група не дозвољава јавности да има увид у пресуду. 

Нова.рс: Будући да је УНС удружење које се залаже за професионализам у медијима, да ли сте се на било који начин бавили садржајем писања медија о Драгану Шолаку, и ако јесте, можете ли да нам доставите линкове текстова или саопштења на УНС-овом сајту који се тиме баве?

УНС: УНС штити новинаре и медијске раднике од притисака, напада и других околности које их спречавају да свој посао обављају у пуном капацитету, слободно и професионално. Драган Шолак није ни једно од та два, напротив, он је власник медија и по Кодексу новинара, уредници не смеју да дозволе да се он меша у уређивачку политику медија. Нарочито не би смео да злоупотребљава медиј за своју личну добит и промоцију, на пример тражећи од вас да постављате овакво питање. Није посао УНС-а да брани интересе власника медија а није ни ваш.

Подсећам вас да је Удружење новинара Србије један од оснивача Савета за штампу, коме се Драган Шолак, као и сви грађани ове земље, може обратити ако сматра да је неки медиј прекршио етичке норме.

Линкове ка нашим саопштењима у којима се критикује извештавање медија и кршење Кодекса новинара лако ћете наћи.

- Како објаснити да новинари РТС-а не смеју да кажу да је НАТО убио њихове колеге 1999. године? Како објаснити да се у програму замагљује натпис „Косово је Србија”? Да се праве документарни филмови о Јосипу Брозу, а ниједан о Драгољубу Михаиловићу? Да ли ове чињенице говоре да је РТС „режимска телевизија”, како му се често спочитава, или да ту има и неких других утицаја о којима се не говори у јавности?

обраћам вам се поводом вашег чланка под насловом: "ЦЕНЗУРА У МЕДИЈИМА СВАКОДНЕВНА Председник УНС: Не знам ништа о томе".

Начин на који сте моју изјаву извукли из контекста представља класичан пример манипулације. Вашој новинарки сам рекао да не знам да је Блиц "цензурисао" интервју епископа Григорија, а "Спутњик" разговор са певачем Владом Георгиевим и да би требало да позове ове редакције и сазна шта се десило. Нисам, као што сугеришете, рекао да "не видим очигледну цензуру у медијима".

Подсетићу вас да сам због противљења цензури и одбијања да по налогу кабинета Бориса Тадића избацим кључне делове интервјуа са тадашњим председником добио отказ и да је Пиштаљка, чији сам оснивач, настала због опште цензуре која је у нашим медијима владала пре десет година. У ових десет година, објавили смо на стотине прича које други медији нису хтели или нису смели да објаве, као на пример да су Драган Ђилас и Мирослав Мишковић били сувласници дневног листа "Пресс", како је тадашња власт отпустила на стотине судија и хапсила оне који су се противили том политичком прогону, да је у центру Београда пре истека јавне набавка постављена најскупља пластична јелка на свету и да Синиши Малом непознати "пријатељи" плаћају 60.000 евра годишње за школовање деце.

Свим овим причама претходило је озбиљно истраживање. А шта сте ви урадили? Уместо да истражите шта се заиста десило и да о томе обавестите јавност, лажно сте представили моју изјаву, ставили је у наслов уз нешто што нисам рекао и додали коментар да вас та изјава не изненађује. То није новинарство и никада неће бити.

Очекујем да објавите ову реакцију, у складу са Кодексом новинара Србије.

Председник УНС-а Владимир Радомировић

Одговор Владимира Радомировића „Српском телеграфу“:                                          

- Подсетићу Вас да је Удружење новинара Србије осудило објављивање порнографског садржаја на насловним странама дневних новина и да је подржало Министарство културе и информисања кад је против одговорних уредника тих медија поднело прекршајне пријаве. Објављивање експлицитних фотографија било је драстично кршење Кодекса новинара Србије, а о кршењу закона одлучиће суд. Сви грађани, посебно учесници у јавном животу, треба да поштују ауторитет суда и да рочишта не одлажу због "раније заказаних пословних обавеза". Ово правило мора да важи и за нас новинаре а и за министре у влади који туже медије а онда не долазе на суђење. Позивам колегу Вуковића да се јави поступајућем судији, а суд да укине наредбу за његово привођење.

Одговор објављен у онлајн и штампаном издању „Српског телеграфа“:

- Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић одговорио нам је да у оваквом поступку не види ништа непримерено и за њега није спорно што је полиција дошла у редакцију да приведе уредника.

Одговор Кристине Ковач „Куриру“:

- Позвала сам два пута, звонило је до краја, али се нико није јавио. После објављивања саопштења (у ком смо навели да се Јовановић није јавио на позиве УНС-а), редакцију УНС-а је позвао Урош Егић и рекао да то није број телефона лидера ЛДП-a, већ да ће ми се Јовановић јавити на други број. На тај број се Јовановић после и јавио.

Одговор објављен у онлајн и штампаном издању „Курира“:

- Позвала сам два пута, звонило је до краја, али се нико није јавио. После тога јавио се Урош Егић (члан медијског тима ЛДП, прим. нов.) и рекао да то није телефон лидера ЛДП, већ да ће ми се Јовановић јавити на други број. Онда се уместо лидера ЛДП поново јавио Егић, рекавши да Јовановић никада није користио тај број.

Иако је уредница сајта УНС-а Кристина Ковач јуче, након објављивања текста, два пута замолила Сандру Малишић да изјаву исправи, то није урађено.

У Новосадском Репортеру од 6. августа 2015. на странама 10 и 11 објавили сте текст „Конкурс као лични новчаник“ аутора Синише Костића у ком су тема конкурси за суфинансирање медијских пројеката, а садржи нетачне информације.

Удружење новинара Србије (УНС) добило је електронском поштом два питања Вашег новинара Костића 4. августа и сутрадан, 5. августа, смо одговорили. Упркос тој чињеници у тексту стоји како ниједно од новинарских и медијских удружења која сте контактирали „није послало одговоре“. Занимљиво је да после те тврдње с почетка текста, на самом крају објављујете део одговора УНС-а. Збуњујуће за читаоце, али ову контрадикторност сами могу запазити.

Ипак оно што читаоци Новосадског Репортера не могу да знају јесте да је новинар Костић у тексту навео како није добио одговор на четири питања, а да је заправо послао само два, на која смо и одговорили.

Питања која је послао:

- Да ли су вам била позната имена тих новинара пре него што сте упутили саопштење?

- Да ли је можда разлог вашег обраћања то што удружењима која представљате овога пута нису додељена новчана средства из градског буџета?

А ево и одговора:

-У решењу о формирању комисије не пише која су новинарска и медијска удружења предложила кандидате које је новосадска власт изабрала да одлучују о буџетском новцу за медијске пројекте. УНС је најбројније новинарско удружење у Србији и разумљиво је да предложи кандидата. То је била Кристина Ковач, коју власт није именовала у комисију. НУНС и НДНВ су предложили Владана Филипчева, а АНЕМ и Локал Прес Митка Јаковлевског, који такође нису изабрани. Власт, по Закону о јавном информисању,  бира комисију у којој већину чине представници удружења. Ваљда треба да смета што нема одговора, а не што постоје питања на основу којих критеријума је бирана комисија, кога представљају они који деле буџетски новац и како га деле. За сваки конкурс, па и овај, питање је какви су пројекти награђени, у чему је њихова оригиналност и који је јавни интерес да буду финансирани, да ли су одрживи или сваке године иста организација добија за исту идеју новац пореских обвезника. То је јавни процес од ког заједнички медији и грађани треба да имају корист. 

- УНС није имао предлог пројекта на новосадском конкурсу, нити било ком другом градском и општинском конкурсу.

Осим што је прећутао одговор да УНС није конкурисао ни на једном локалном конкурсу, па ни новосадском, Ваш новинар Костић је дописао два питања која није ни поставио:

- Да ли сматрате да су ваши пројекти толико добри да су морали добити новац из буџета?

- Сматрате ли да удружења новинара морају да добијају новац на свим конкурсима без обзира на то какве пројекте предају?

Дакле, Ваш новинар Костић је елиминисао непожељан одговор јер му руши тезу, осмислио додатна питања, искључио могућност да и на њих добије одговоре и објаснио да се текст заснива на „спроведеном истраживању“. Изгледа да је истраживање показало само о каквом се истраживачу ради.

Срдачан поздрав

Драгана Бјелица                                            Београд, 11. август 2015.

“Из Удружења новинара Србије истичу да је цензура у новинарству драстично порасла у односу на претходне године и да је слобода јавног мишљења сведена на минимум”.

Представница УНС-а Драгана Бјелица говорећи о цензури у изјави за Н1 није наводила упоредне податке и није рекла да је “слобода јавног мишљења сведена на минимум”.

Бјелица прати случај незаконитог премештања Шкора из Новости у лист Спорт, након што је на РТС-у критиковао састав нове српске владе на дан инаугурације априла прошле године, а говорећи о цензури навела је конкретне податке из последњег, прошлогодишњег истраживања УНС-а према којима је 40 одсто новинара рекло да је изложено цензури, а да њих близу 50 одсто верује да се из страха од цензуре колеге излажу самоцензури.  

Иначе, осим овог из 2014, УНС је и 2012. године спровео истраживање у којем је 46 одсто испитаних навело да је повремено изложено цензури, константно 9.1 одсто, док је 43.7 испитаних одговорило да цензури није било изложено никада. Њих 1.2 одсто није одговорило на питање. На питање да ли су приметили да њихове колеге прибегавају самоцензури у страху од цензуре 49.2 одсто испитаних је одговорило потврдно.

18. јануар 2015. године

„'Ало' је прекршио Кодекс новинара Србије овим текстом и о томе,по мом мишљењу, нема дилеме. „Информер“ најбоље зна да УНС не реагује саопштењем на свако кршење Кодекса. На жалост, српски медији серијски крше Кодекс и ми немамо моћ да их у томе спречимо. Немамо моћ чак ни да их изведемо на Суд части УНС-а зато што новинари који серијски крше Кодекс најчесшће нису чланови Удружења новинара Србије. Новинари лако избегавају санкције струке тако што остају изван еснафских удружења која имају легитимитет да се професионално одреде према њиховом раду. У случају „Ало!, редакција се, као што видимо, побринула и да сакрије идентитет новинара тако што је текст потписала са "Екипа Ало". Постоји саморегулаторно тело, Савет за штампу, које је надлежно за примену Кодекса новинара Србије, али том телу претходно мора да се обрати оштећена грађанка.“

Објављени одговор у дневном листу "Информер":

„Дневник Ало јесте прекршио Кодекс новинара овим текстом и о томе нема никакве дилеме... У случају Ало, редакција се, као што видимо, побринула и да сакрије идентитет новинара.“