Насловна  |  Актуелно  |  Досије Политика (2012 - )  |  Закон о „Политици”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Досије Политика (2012 - )

13. 11. 2015.

Аутор: Слободан Гиша Богуновић, филозоф, теоретичар архитектуре, потомак оснивача „Политике” Извор: Политика

Закон о „Политици”

„Политика” је данас пред историјском прекретницом, ваљда не и судбинским поразом. Њен највећи власник, држава, напушта је „излазећи из медија” по смерницама неупитне Медијске стратегије и слова Закона о медијима, који, нажалост, у дело спроводи тржишну мантру да је приватно власништво јемство њихове независности.

„Политику” држава оставља у дужничком ропству којем је сама кумовала, са финансијским обавезама које је на себе преузела па потом без речи порекла.

Што је познати час када наступа светиња капитала као спасоносца, те не мари ако се „Политика” преда своме антиподу са именом дечка с качкетом који новине не прави већ разноси, радије проноси гласине но што преноси вести; или припадне некаквом субјекту замућеног офшор лица, вијугавог тела с хиљаду руку и дугачким прстима на све четири стране света.

За „Политику” то и није новост, јер око ње се увек нешто плело уз узаврели караказан.

Она, сва отворена према споља и јавности, као и пречесто у прошлости, поново зависи од непрозирног комплота моћника, од дивљаштва подекономије фиктивних уговора, од ортачких договора и страначких војника који око њене судбине послују у мрачном скривалишту ван знања јавности и иза сцене.

Ваљда зато што је политичко судбина „Политике”, како јој име и говори.

Business as usual, рекао би иронично Хабермас.

У своме апелу против приватизације „Зидојче цајтунга”, који се пре неколико година нашао пред падом у руке берзански оријентисаних концерна, овај филозоф је обавезу да држава штити јавно добро попут квалитетне штампе изједначио са оном да осигура снабдевање становништва енергијом.

„Штампа је друга врста енергије”, додао је, „без чијег дотока наступају сметње, које оштећују и саму демократску државу.”

А „Политика” је за свој век и једанаест година, и упркос падовима који су били огледало политичког удвориштва, ипак доказала да је јавно добро и „мотор јавног дискурса”, институција грађанског доминиона у земљи која институције с муком изграђује, и много шта друго.

Грађанска кураж, озбиљност, хладнокрвност и консеквентност, о којима је писао њен оснивач Владислав Ф. Рибникар у Уводнику првог броја, уљудност, господственост и културни ниво, које је истицао Јован Дучић, чинили су је, у претежном трајању, државнички одговорнијом од многих јалових државника и по неуспесима упамћених и измењивих власти, небројених лоших и мање лоших закона.

Да је, рецимо, њена константа истрајности и вишегенерацијског прегнућа уграђена барем у неке наше државне подухвате, у економске, научне или образовне напоре, у поједино наше стваралаштво и понеку државничку мисао, било би нам сигурно одавно свима боље.

Али није, „Политика” је у тој истрајности усамљена и тим вреднија.

Више пута је речено да је отуда израсла у ризницу нашег колективног сећања, чак и у културну баштину за Унеско, у историјски архив, па јој се не може порећи ни државотворност, а ни то да је окосница нашег суверенитета и идентитета.

А да ли јој то даје за право да буде под капом „државног разлога”?

Без сумње да. Све док се око „Политике”, као рањеног плена, роје осуђивани привредни криминалци и бизнисмени с тек скинутим наногвицама, неопходан је трајни мораторијум на њену приватизацију, јер њено очување спада у групу виших разлога, и јесте разлог виши и државни по себи, она вредност и општост која претеже у односу на сваки и посебан интерес појединаца, али такође и у односу на један сасвим лош закон.

Због свега тога „Политика” спрам других медија не треба да има једнаку „стартну позицију”, како тврди министар културе, јер је, ма колико се конкуренција срдила, ипак неко важан а неко други мање важан.

„Политика” би зато могла да буде пример да у Србији није све на продају.

Такође и да су праве вредности мерљиве именом, модерним „бренд-нејмом”, а преведено, важношћу за друштво, културу, образовање, демократске тековине, за државу саму, те да биланси падају с правом у сенку, јер су у односу на то секундарни, а такви за сада нека и остану.

И да „Политици” није суђена лакоћа једног „Плеја” на фреквенцији угашеног Радија Б 92, већ још већа темељитост, озбиљност и објективност, а њеним новинарима рефлексија и одмереност, писменост, уљудност и дистанца, све оно, уосталом, чиме се „Политика” у свом најбољем руху могла поносити.

Интерес државе јесте да ту уљудност, такву позицију новинара и новинарство у времену екрана, у Теслиној галаксији, сачува.

Да се у шуми информација једног доба у којем сваки корисник интернета може бити проносилац вести, па и новинар с редакцијом у смартфону, пробије информација са залеђем, референцом, кредибилним потписником, уз објашњење и аналитички коментар.

Стога, нека „Политика” буде заштићена законом, Законом о „Политици”, као што једнако и с правом постоји Закон о Српској енциклопедији или Закон о Матици српској.

Као што, по члану 1. Закона о Матици, она обавља послове и остварује циљеве од трајног значаја за књижевност, науку и културу српског народа, нека и „Политика” по члану 1. њеног закона обавља послове објективног информисања и остварује циљеве од трајног значаја за друштво и културу тог народа.

И нека члан 2. само понови Рибникарев навод из 1904: да слободно претреса сва јавна питања, без гнева и без пристрасности, да праведном критиком владинога рада потпомаже опозицију; да лојалношћу својом и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада опозиције.

И нека такав закон буде заштитник слободе, а не апсанџија њен, како је, образлажући свој нацрт Закона о слободи штампе, давно написао Мита Ракић.

 

 

Коментари (4)

Остави коментар
пет

13.11.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 17:59

pitanje

Ko je ovaj čovek?

Одговори
пет

13.11.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 12:34

Саопштење ЕФН

ЕФН за усвајање закона о „Политици“
Понедељак, 19. октобар

Евроазијски форум новинара (ЕФН) сматра да би Влада Србије по хитном поступку требало да припреми и пред Народну скупштину изнесе Закон о дневном листу „Политика“.
Према мишљењу ЕФН, држава би могућност да „Политика“ буде приватизована на закулисан начин посебним законом требало да сведе на минимум, штитећи њену прошлост и важну улогу коју има у српском новинарству и култури. Држава пред могуће власнике „Политике“ мора да постави посебне услове, чија су исходишта потпуна јавност у процесу куповине и безусловна доступност свих информација, нарочито оних о стварној власничкој структури и намерама предузећа које се појављује као купац, уз поштовање достигнутих стандарда новинарске професије и традиције листа.
Евроазијски форум новинара сматра да је „Политика“ важан део српског идентитета и да стога не сме постати тржишни плен. Усвајање оваквог решења показало би да је српско друштво свесно да живот постоји и изван зоне дивљег тржишта, што би за цело друштво било важан корак.

Одговори
пет

13.11.

2015.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 10:52

Ustanova javnog medijskog servisa "Politika"?!

Hvala prethodnom N. N. komentatoru na vezi; http://stanjestvari.com/2015/10/19/%D0%B5%D1%84%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8/

Moj danasnji komentar na gornji tekst u "Politici" glasi:

"Uvek sam se pitao, pa i ovom prilikom, kako privatni interes moze biti u skladu sa javnim interesom u oblasti javnog informisanja iz cl. 15. i 16. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zato sam nedavno, povodom teksta "Apel ministru Tasovcu" ("Politika", 13.10) poslao dopis redakciji Medju nama na temu "Ustanova javnog medijskog servisa 'Politika'?!", u cijem drugom pasusu stoji:

"Nema opravdanog razloga i objasnjenja sto je republički javni medijski servis jedino Javna medijska ustanova "Radio-televizija Srbije", prema clanu 2. stav 3. Zakona o javnim medijskim servisima, Prilikom pripremanja, javnih rasprava i donosenja medijske strategije i medijskih zakona, koliko se secam, niko nikad i nigde nije pomenuo mogucnost da "Politika" ili neka druga novinska organizacija postane ustanova javnog medijskog servisa. Zasto, ako se odavno zna da radio-programi (zvuk) i televizijski programi (slika) ne mogu na odgovarajuci nacin da zamene novine (pisana rec) u stampanom i/ili elektronskom izdanju?"

Одговори
пет

13.11.

2015.

anonymous [нерегистровани] у 10:09

Закон о "Политици"

Идеју о Закону о "Политици" пласирао је ЕФН пре месец дана. Линк:

http://stanjestvari.com/2015/10/19/%D0%B5%D1%84%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8/

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси