Насловна  |  Деск  |  Новинарско ћоше  |  “Књига мртвих” велики завет живима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарско ћоше

15. 03. 2019.

Аутор: Милорад Додеровић Извор: УНС

Књига о југословенским интернирцима у Норвешкој 1942 – 1945.

“Књига мртвих” велики завет живима

Судбина Југословена, већином Срба, који су од 1942. до 1945, интернирани у немачке логоре у окупираној Норвешкој, где су градили путеве, и на њима остављали животе, још једном је оживљена у књизи "Варден" легендарног нишког новинара, члана УНС-а Саше Димитријевића, који већ дуго година живи у Ослу.

Од 1969. године  један је од оснивача Друштва југословенско-норвешког пријатељства, када је започео потрагу за судбином свог ујака Слободана. Ова књига је, после промоције у Ослу, ових дана изазвала велику пажњу и на нишком Светосавском сајму књига.Књигу, коју је благословио патријарх Иринеј, штампао је  угледни нишки “Медивест-КТ”, а промоцији на нишком сајму присуствовао је и амбассадор Краљевине Норвешке у Србији господин Арне Санес Бјорнста.

Новинарски доајен Саша Димитријевић каже да је “импулс” за почетак исцрпног и вишегодишњег истраживања судбине више од 4.000 заробљеника из тадашње Југославије, од којих су 90 одсто били Срби одведени на принудни рад у Норвешку, био личне природе. Он наглашава да је Норвешка, коју су фашисти окупирали у Другом светском рату, на трагичан начин кривицом окупатора ушла у животе бројних српских породица, па и његове, јер му је међу интернирцима страдао ујак Слободан Тодоровић", двадесетједногодишњи студент, интерниран у Норвешку и стрељан у Коргену 1942. године.

- Први пут сам отишао у Норвешку 1974. године трагајући за гробом свог ујака. Гроб нисам нашао, али стрелиште јесам. Од тада судбине наших интернираца у Норвешкој, приче о њиховом страдању, али и хуманости норвешких људи који су помогли многима да преживе, постале су и моје приче којима се посвећујем већ више деценија са пуно емоција. За наслов сам одабрао реч “ Варден “ која на норвешком значи путоказ, водич, компас. То је на неки начин моја посвета ујаку, чије име је додао своме, па ми и у пасошу пише Слободан Саша Димитријевић.

Саша додаје да књига има три мисије. Прва је, пијетет према онима који су страдали и саучешће њиховим потомцима и члановима породица. Друга је, израз респекта према Норвежанима који су многима помогли да преживе ризикујући своје животе. Трећа, да буде и даље дописавана и допричавана...

Ово, како објашњава Димитријевић, није прва књига о судбини Југословена у немачким логорима широм Норвешке. Пре “Вардена”  писане су монографије и књиге на неколико стотина страна из пера Милорада Ашковића, Благоја Маринковића, Љубомира Петровића, Цвеје Јовановића, Љубе Млађеновића и других аутора.

”Варден је  подељен у три дела, пружа основне податке о логорима, затим сведочења оних који су преживели, и на крају доноси приче, од којих су неке, каже Димитријевић, стравичне, а неке духовите. Својом књигом Димитријевић је желео да неколико монографија сажме у један "приручник" за оне који крену у Норвешку као ходочасници.

Посебан део “Вардена” чини “Књига мртвих”, где су исписана имена оних који почивају на откривеним и неоткривеним гробовима у Норвешкој. Списак није коначан, јер нема имена криминалаца, односно оних који су били сарадници Немаца и који су убијали своје земљаке.

На промоцији у Нишу Димтријевић је нагласио да књига са посебним поштовањем и пијететом  доноси  приче о Норвежанима који су ризикујући своје животе помагали Србима, међу њима су и петнаестогодишње девојчице Кари Мјелде и Тове Хојескар из Рогнана које су испод камена поред логора остављале храну интернирцима.

- Кари Мјелде ми је рекла да је тај период помагања логорашима најзначајнији део њене биографије". Рекла ми је да је највише запамтила Нишлију Бранислава Митровића Нацка који је из строја на повратку са радилишта у логор, иако исцрпљен од тешког рада, често певао песму “ Врати се, чедо моје”, прича Димитријевић.

Племенита госпођа Мјелде је касније постала професор клавира, а за њену кућу у Бергену, где је касније живела, нисте морали ни да питате где је, јер ако је прозор отворен, могли сте да чујете мелодију песме интернирца Нацка "Врати се, чедо моје".

Изузетно је занимљива и прича везана је за Криштен Свиненг која је ушла у легенду као Мама Карашок, јер је у свом кућерку у Свиненгу прихватила српске бегунце из логора, а један од њих је загрлио и рекао "мама, мама". Срела се са Титом у Норвешкој 1965. у Хотелу Гранд, а умрла је истог дана када и он.

Говорећи на промоцији Димитријевиће књиге “Варден” норвеђки амбасадор господин Бјорнстад је изрекао сјајан резиме да је ова “књига мртвих” својеврстан завет нама живима и завет будућим генерацијама да чувамо и развијамо српско-норвершко пријатељство настало у трагичним ратним годинама.

Ко је Саша?

Саша Димитријевић, богату новинарску каријеру градио је као врсни новинар, водитељ, репортажиста и главни и одговорни уредник Радио Ниша чији је био “заштитни глас”. Његов деда Михајло почива у Плавој гробници код Крфа од 1916. године. Његов ујак Слободан Тодоровић почива у Белој гробници у Норвешкој од 1942. године. Одласком у Норвешку отуда се годинама јавља, гласом и пером, за све најзначајније медије. За допринос развоју југословенско-норвешког пријатељства Норвешки краљ Олаф Пети одликовао га је 1984.године Медаљом Светог Олафа. Још се памте његове репортаже са таласа Радио Београда под насловом “Југовежани”, или радио мост који је својевремено успоставио између Радио Ниша и студија аустралијског државног СБС радија у Сиднеју. Више пута је награђиван за своје изузетне репортаже.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

15.03.

2019.

anonymous [нерегистровани] у 22:03

LEGENDA

Saša Dimitrijević je zaista velika legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva i dobro je za novinarstvo što je i danas prisutan u mnogim srpskim radijskim,pisanim i agencijskim medijima.Kada je uz mikrofon "bije ga dobar glas", a kada piše iskazuje vrlo specifičan reportersji i reportažerski stil koji je pretvorio u svoj zaštitni znak.Veliko je zadovoljstvo družiti se i ćaskati sa njim i jedan sam od onih koji ima tu privilegiju.Ranije je imao običaj da sebe naziva "jugovežaninom", sada "srbovežanin", a neizmerno voli svoj Niš gde ga sretamo često. Već decenijama uveravamo se i da Saša uživa veliki ugled među diplomatama iz ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. U to smo se uverili i tokom promocije njegovog"Vardena" na niškom Svetosavskom sajmu knjiga.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси