Вести из медија
07. 12. 2018.
Објективно извештавање или усмеравање суда
Да ли су медији утицали на поступак због убиства Ћурувије?
Што је суђење које се води због убиства новинара Славка Ћурувије ближе првостепеној пресуди, то су и жучније расправе о улози новинара у том поступку и тежини коју су поједини медијски извештаји имали на одређене поступке већа.
Једна струја негира да је извештавање новинара и коментарисање поступака суда оставило икакве последице на ток поступка и да је судска власт подложна критици. Друга струја је при ставу да поједини медији свесно усмеравају ток поступка, критикујући поступке већа који не иду у њихову корист.
Вук Цвијић, новинар који за НИН прати суђење за убиство Ћурувије и представник прве струје, каже за Данас да се утицај медија на случај могао препознати једино у настојању да се пронађу и казне убице.
– Медијски „притисак“ видим само у томе што су медији и медијска удружења годинама подсећали јавност на овај случај и захтевали кажњавање одговорних. Међутим, медији нису утицали на то ко ће бити оптужен или на то како ће тећи поступак – каже Цвијић.
Он је, осврћући се на недавно саопштење Вишег суда у Београду, пред чијим већем се води поступак, а које се тицало управо медијских иступа у којима се „унапред прејудицира кривица окривљених“, казао да му је чудан селективан приступ суда у одбрани сопствене независности.
– Виши суд у Београду не реагује када представници власти директно нападају судије овог суда, а реагује након новинских текстова који се темеље на чињеницама – наводи Цвијић, апострофирајући изјаве председника државе Александра Вучића и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића као еклатантну илустрацију своје тезе.
Он је у тексту који је објављен у последњем броју НИН-а изнео садржај базних станица, доказа који је месецима био предмет медијског интересовања. Овај доказ, који показује да су оптужени комуницирали међусобно на дан убиства, као и да су Ратко Ромић и Мирослав Курак били на месту злочина, два пута је веће обарало због спорне законитости, док га је Апелациони суд два пута враћао.
Подсетимо, Виши суд у Београду издао је саопштење након што су на Н1 телевизији гостовали Веран Матић, члан Комисије за истраживање убиства новинара и Јелена Ћурувија, ћерка Славка Ћурувије и оснивачица Фонда Славко Ћурувија.
„Поново истичемо да није допуштено да се критикују нити коментаришу одлуке суда у кривичним поступцима који нису правноснажно окончани… Оваквим изјавама и ТВ прилозима се унапред прејудицира кривица окривљених и исти се осуђују без спроведеног кривичног поступка, чиме се непосредно утиче на судско веће и врши недопуштени притисак на судије које своје одлуке доносе искључиво на основу изведених доказа и утврђених чињеница у поступку а не на основу очекивања јавности и очекивања Комисије за истраживање убистава новинара“, између осталог стоји у саопштењу суда.
Са оваквим ставом слаже се и бранитељка оптужених Милана Радоњића и Ратка Ромића, адвокатица Зора Добричанин Никодиновић.
– Поједини медији и поједини представници медија утичу на ток судског поступка. Ради се додуше о мањем броју медија, већина сасвим коректно прати судски поступак – каже Добричанин Никодиновић не желећи да прецизира ко су медији који притискају суд, ни на који начин то чине.
У току јучерашњег дана главни претрес у поступку за убиство Ћурувије је одложен због службеног пута тужиоца, а крајем године очекује се да почне са изношењем завршних речи. Првостепена пресуда се очекује почетком наредне године, а поступак је, подсетимо, почео у јуну 2015. године.
Зашто је БИА пратила Дојчиновића?
Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Безбедносно-информативне агенције (БИА) додатно изјашњење на притужбе које је на њен рад уложио уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић, саопштио је КРИК. Дојчиновић је, подсећа се, притужбу поднео пре више од две године, након што је сазнао да га је БИА пратила и прислушкивала, као и да су информације које су тако прикупљене објављене у „Информеру“ током медијске кампање против КРИК-а. Поступак код Заштитника грађана уредник КРИК-а покренуо је августа 2016, након серије текстова који су објављени у таблоиду „Информер“, а у којима су изнети подаци из његовог професионалног и приватног живота. Дојчиновић је сазнао да су ови подаци таблоиду достављени из Безбедносно-информативне агенције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.