Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  „Медијска писменост“ уведена као изборни премет у школе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

06. 12. 2018.

Аутор: З. Миладиновић Извор: Данас

„Медијска писменост“ уведена као изборни премет у школе

Од ове, школске 2018/2019. године, у гимназије и поједине средње стручне школе уведен је предмет „Језик, медији и култура“, као изборни.

Вест је прошла прилично незапажено иако се то може сматрати увођењем „медијске писмености“ у систем образовања у држави у којој су та, као уосталом и функционална или „класична“ писменост грађана далеко од задовољавајуће.

Посланик у Скупштини Србије Предраг Јеленковић (СДПС) рекао је за наш лист да је до овакве промене у образовном систему дошло након што је, у децембру 2016. године, поставио посланичко питање Министарству просвете, науке и технолошког развоја „да ли се размишља о све чешћим захтевима ђака, наставника и родитеља о увођењу овог предмета у образовни систем Србије од основне школе, и то као засебног а не као дела грађанског васпитања и информатике. Он је казао да су у Министарству тада незванично казали да је „идеја добра“ и да ће је „имати у виду“, а његово питање проследили су Заводу за унапређивање образовања и васпитања, задуженом за школске планове и програме.

– Медијска писменост се често помиње у контексту европских интеграција, односно као важан фактор на пољу демократизације и развоја грађанског друштва у Србији. Она је важна за образовни систем сваке демократске земље. Међутим, једно од истраживања, које су 2016. године реализовали нишки Филозофски факултет и Медија реформ центар, а у којем је учествовало 3.700 ђака завршних разреда у 18 нишких средњих школа, као и њихових наставника и родитеља, показало је да се све три испитане категорије – никада нису среле са програмима медијске писмености – навео је Јеленковић.

Медијска писменост, иначе, подразумева способност грађана да приступа, тумачи и критички вреднује медијске садржаје, као и да створи и одашиља медијске поруке. УНЕСЦО је, иначе, још седамдесетих година прошлог века подстакао питање медијског образовања, затраживши да научници на међународном нивоу истраже његово укључивања у образовне системе свих развијених, па и мање развијених земаља.

Према истраживању о медијској писмености у Србији, које је Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) за потребе Медијске коалиције спровео крајем 2013. године, на узорку од више од 3.200 средњошколаца, професора грађанског васпитања, студената новинарства и новинара, међу испитаницима „постоји лажни утисак о степену медијске писмености“. Један од резултата истраживања је да је неопходна едукација о општој медијској писмености свих актера, а посебно едукација о новим медијима и друштвеним мрежама.

– Учесници истраживања већински су изјавили да медији немају квалитет, али и да немају утисак да могу било шта да ураде у вези са тим – један је од резултата овог истраживања.

Грађанима најобјективнији РТС и Пинк

Према истраживању Института за европске послове, рађеном у марту прошле године, на узорку од 1.204 испитаника, грађани Србије се приоритетно информишу преко РТС-а, који прати четвртина становништва, као и преко Пинка, који гледа петина становништва. Вести којима грађани највише верују су такође вести РТС, са степеном поверења од 32,7 одсто, као и опет Пинка, којем верује 15,8 одсто. Половина грађана не чита ниједне новине. Чак 29,4 одсто испитаних сматра да су вести на РТС1 најобјективније, док другопласирани Пинк као „најобјективнији“ наводи 13,2 одсто. Нешто више од 23 одсто испитаних мисли да вести ни на једној телевизији нису објективне. Вести на Првој најобјективнијим сматра 6,4 одсто, на Н1 5,9 одсто, док се остале телевизије помињу у мање од 2 одсто.

Када су у питању друштвене мреже, највећи број грађана има профил на Фејсбуку (47,2 одсто), док Инстаграм користи 17,2 одсто, а Твитер налог има нешто мање од 10 одсто. Употреба друштвених мрежа већа је у Војводини и Београду, расте са порастом степена образовања, а опада са порастом година старости.

Пола одраслих грађана функционално неписмено

Србија је прва у Европи по броју функционално неписмених. Званична статистика показује да у Србији има око 50 одсто одраслих који су завршили само основну школу, али су функционално неписмени. Према последњем попису становништва, сваки седми одрасли грађанин Србије (14 одсто) нема завршену и основну школу, иако је она по закону обавезна, док диплому средње школе нема свака пета одрасла особа.

Овај пројекат финансира Европска унија у сарадњи са листом Данас. Садржај овог пројекта је искључиво одговорност листа Данас и ни на који начин не одражава ставове и мишљења Европске уније.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси