Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Прописима за јавни сектор Пореска управа гаси "Јужне вести"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

10. 08. 2018.

Аутор: Е. Ј. Извор: Јужне вести

Прописима за јавни сектор Пореска управа гаси "Јужне вести"

Иако ни после интензивне шестомесечне контроле нису у пословању Јужних вести пронашли ни један једини прекршај, позивајући се на уредбу која се односи искључиво на јавни сектор, порески инспектори су утврдили да Јужне вести наводно дугују милионски износ. Министарство финансија покренуло процедуру принудне наплате и пре коначне одлуке суда.

У исцрпном извештају о контроли, сачињеном на 101 страници, пореске инспекторке Јасна Вулићевић и Ивана Антонијевић су навеле да Јужне вести од свог оснивања нису начиниле ниједну грешку у свом пословању.

Ипак, тумачећи Закон о информисању, притом не наводећи који тачно његов део, оне су закључиле да главни и одговорни уредник мора да буде у радном односу у медију који уређује, а да уредник Јужних вести Предраг Благојевић нема радни однос у том медију.

Образлажући свој став, инспекторке Вулићевић и Антонијевић су се позвале на Уредбу Владе Србије "Каталог радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору".

На основу прецизног списка обавеза главног уредника државног медија, инспекторке су закључиле да све то мора да обавља и уредник у приватном медију. А како је, по њиховом мишљењу, за испуњење свих побројаних обавеза уреднику потребно пуно радно време, самим тим он мора да буде у радном односу.

Држава би да "легално" контролише медије

Позивање Пореске управе, која је део Министарства финансија, односно Владе Србије, на Уредбу којом се дефинишу радна места у јавном сектору и њена примена и на приватне медије је веома опасна ствар, сматра Предраг Благојевић.

Тиме, додаје, држава на мала врата покушава да нађе легалан начин да контролише ко може да буде уредник, али и новинар.

У истом члану те Уредбе су дефинисани и услови које уредник мора да испуњава, а одмах у следећем и ко може да буде новинар. Шта их спречава да сутра кажу "ти не можеш да будеш уредник, не испуњаваш услове"? Нисам правник и звучи ми нелогично да то прописе за јавни сектор могу да примене и на приватне медије. Али, ето, видећемо да ли стварно може - каже Благојевић.

На основу наведеног закључка инспекторки, Пореска управа је обрачунала да Јужне вести морају да плате порезе и доприносе за главног уредника од оснивања тог медија 2010. године, што са обрачунатим каматама представља милионску цифру.

Пошто су у веома кратким роковима одбили све жалбе на свој рад, не чекајући одлуку суда по жалби Јужних вести, Пореска управа је покренула процедуру принудне наплате.

О неуобичајеној ажурности државног органа говори и чињеница да је Пореска управа о жалбама Јужних вести одлучивала за један дан. Тако је, примера ради, захтев 21. јуна упућен Пореској управи да принудну наплату милионске суме одложи до одлуке суда, одбијен већ сутрадан.

Вишеструко увећане пореске обавезе и дугови

О нелогичностима у закључцима пореских инспектора говори и податак да су наводне пореске дугове за плату главног уредника Јужних вести обрачунали као да Предраг Благојевић дневно ради по 16 сати, односно да обавља два посла са пуним радним временом.

Наиме, иако су у самом записнику о контроли Јужних вести навели да Благојевић већ 18 година уредно плаћа све порезе и доприносе за пуно радно време у својој приватној фирми, инспектори су и наводни порески дуг Јужних вести обрачунали као да Благојевић и у том медију ради по 8 сати дневно.

Овако обрачунатим дуговима и каматама за период од безмало 10 година, порески инспектори су утврдили наводни вишемилионски дуг Јужних вести. Адвокат нишког портала у овом предмету Бошко Ристић је, тражећи да се принудна наплата одложи до коначне одлуке суда, у жалби Управном суду навео да би инсистирање Пореске управе да се дуг наплати што пре, угрозило рад Јужних вести, па чак могло да доведе и до њиховог гашења.

На тај начин би се могло довести у везу поступање државног органа у вези са гашењем медија и угрожавање слободе изражавања, односно медијских слобода. Ово право је гарантовано Уставом и ратификованим међународним уговорима који су постали део домаћег правног система и представљају обавезу за државне органе која је изнад одредби Закона о пореском поступку и пореској администрацији и ужива заштиту међународних институција - каже Ристић.

Подсетимо, порески инспектори већ годинама "чешљају" рад Јужних вести.

Актуелна контрола је 5. по реду у последњих неколико година. По правилу је реч о провери "анонимних пријава", а ни поред тога што су све трајале месецима, инспектори никада до сада нису пронашли ни најмању неправилност.

Овим поводом је и високи представник ОЕБС за слободу медија Харлем Десир априла ове године разговарао о случају Јужних вести са председником Србије Александом Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Из Владе је након тог састанка саопштено да је премијерка обавила састанак са директорком Пореске управе Србије.

Како је тада саопштено из кабинета Ане Брнабић, она је од директорке Пореске управе тражила "уколико не постоје индиције да пореску контролу треба додатно проширити, она треба да буде окончана у најкраћем року, како даља контрола не би ометала рад".

Инспектори радили и викендом

Иначе, дан након јавне реакције из кабинета премијерке је контрола Јужних вести била значајно интензивирана. Према незваничним информацијама на предмету је радило чак 12 инспектора, а контролисане су и фирме широм Србије које су се оглашавале у том порталу.

Ипак, ни толики број инспектора није био довољан, па су радили без слободног дана и за викенд. Документацију су прегледавали и узимали изјаве од пословних партнера Јужних вести и суботом и недељом.

Порезници застрашивали пословне партнере "Јужних вести"

Директор Јужних вести Витомир Огњановић појашњава да сама контрола рада од стране инспекција, па и Пореске, није спорна. Спорни су, додаје, сврха и методе.

Да се разумемо - не видимо ништа спорно у томе да било која инспекција контролише наш рад. Али једно је контрола рада, а друго тражење грешке у раду. Притом, порески инспектори су без неопходног радног налога обилазили и фирме са којима сарађујемо. Чак су контактирали и чланове породица власника фирми и објашњавали како њихови укућани сарађују са фирмом коју "финансирају стране обавештајне службе". Због тога смо изгубили неколико клијената. То је класично застрашивање - каже Огњановић.

 Опробани рецепт за гашење медија?

Пре мање од годину дана, управо након константних притисака Пореске управе, после 23 године рада је угашен један од најнаграђиванијих медија у Србији, недељник Врањске новине.

Овај медиј је најпре био у немилости градске администрације којом је руководила Српска напредна странка, пре свега тако што том медију дуго није исплаћен новац из градског буџета намењен јавном информисању, док су провладиним медијима исплаћиване милионске суме.

Након што су Врањске правду потражиле на суду, у редакцију су једна за другом стизале разне инспекције. Катанац је на Врањске стављен средином септембра 2017. године.

ЕУ: "Несразмерно коришћење инспекција"

На сумњу да се инспекције користе и као инструмент за дисциплиновање медија, указано је и у извештају Европске уније о Србији.

Наиме, полугодишњем извештају Европске комисије о прегледу стања у поглављима 23 и 24 приступања Србије ЕУ, наведено је да су бројни представници медија изнели "тврдње да се фискалне инспекције несразмерно користе како би се вршио економски притисак на медијске куће".

Да ли су надлежне институције након оваквих навода новинара провериле рад Пореске управе, никада није саопштено.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси