Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Банке и медијски кредитни лимбо у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

17. 05. 2018.

Аутор: Зоран Стрика и Светлана Параментић Извор: Fairpress

Банке и медијски кредитни лимбо у Србији

Финансије у медијској сфери у Србији одавно су на незавидном нивоу. Осим константних политичких притисака и неуређеног маркетиншког тржишта, опстанак професионалног новинарства не олакшавају ни поједине банке које, према наводима Удружења новинара Србије, одбијају да дају кредите медијима.

Како је саопштио УНС, банке кредите не одобравају удружењима грађана, медијима и новинарима. Као конкретне примере навели су Рајфајзен и Војвођанску банку, додајући и случај Радија “Браво” из Пожаревца које је банка Интеза одбила да кредитира пре неколико година.

Истраживањем ове теме бавио се и портал Insajder.net, према чијим наводима је Народна банка Србије практично банкама које послују у Србији забранила да даје кредите. Приликом контроле више банака, како је писао Инсајдер, Народна банка је пронашла неправилности код сваке банке, која је одобрила кредит неком медију. За Народну банку, како се наводи у анализи контроле, медији за било коју банку представљају “репутациони ризик”.

Иако су одбацили ове тврдње, у НБС за Fairpress нису одговорили на основу чега се медији сматрају “репутационим ризиком”. У Удружењу банака Србије не желе да се мешају у овај случај, због чега немају ни коментар, али напомињу да се “сваки појединачни случај третира за себе, независно од тога из које групе долази”.

Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић каже за Fairpress да је потребно саслушати аргуметне банака и разумети зашто они одбијају да дају кредите медијима и удружењима грађана, не зато да би их оправдали, “већ да бисмо разумели боље како у овој земљи функционише медијски и НВО сектор”.

-Мени се чини да је то заправо потврда да медијско тржиште не постоји и да је једини прави продуцент медија у земљи, ако изузмемо стране донације којих је све мање – држава, односно да медији не могу да функционишу без вишеструко “добре сарадње” са државом, која опет ту добру сарадњу плаћа новцем грађана, али и жестоко наплаћује, захтевајући од медија да буду сервилни и да одустану од професионалног кодекса. Слично ствари стоје и са НГО сектором, који се све више привија уз скуте државе на свим нивоима – додаје наш саговорник.

Због недефинисане и чудне ситуације у којој се НВО, медији и новинари налазе, а када се ради о кредитирању, Удружење новинара Србије је послало Заштитнику грађана Зорану Пашалићу документацију којом потврђују да Рајфајзен, Интеза и Војвођанска банка не кредитирају медије, а да је један од разлога то да их сматрају “ризичнима”.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић сматра да су оваквим потезима сви колективно дискриминисани.

-Као удружење грађана, али и као грађани појединци. Својевремено, када је УНС подизао кредит за реконструкцију зграде у Ресавској (зграда Дома новинара у Београду), поред хипотеке, меница Удружења, тражили су ми и да гарантујем својом приватном имовином, што сам у изнудици и урадио. Сада им ни то није довољно, а не хају ни за чињеницу да смо све кредите увек враћали на време и гарантовали вишеструком вредношћу имовине – поручио је раније Брајовић.

Брајовић, ни након неколико покушаја и позива, није одговорио на питања Fairpress-а која се тичу доказа да банке заиста дискриминушу медије и новинаре. У другом репрезентативном новинарском удружењу, Независном удружењу новинара Србије (НУНС), кажу да они до сада нису имали жалбу поводом ускраћивања банковних кредита.

-Чули смо за такве проблеме. С обзиром на то да је НУНС удружење новинара, односно појединаца, можда нам зато власници и менаџери медија нису слали такве жалбе или податке. Тешко је коментарисати пословну политику. банака с обзиром на катастрофалан економски положај већине медија, посебно локалних, али и без детаљнијег увида у проблем који НУНС за сада нема – поручују из НУНС-а за Fairpress.

Док је еснаф несигуран дешавају ли се забране кредита за медије или не, у Народној банци Србије истичу да “они ни на који начин нису ограничили аутономију банака да саме уреде принципе одобравања пласмана”, односно да није забранила банкама да одобравају кредите.

-У складу са прописима којима се уређује пословање банака, ради адекватног и ефикасног управљања кредитним ризиком, банке су дужне да успоставе одговарајући кредитни процес и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање пласмана, док су при доношењу одлуке о одобравању пласмана дужне да процене финансијско стање дужника – правног лица, односно кредитну способност дужника – физичког лица, као и вредност и правну сигурност његове кредитне заштите и друге релевантне факторе. Прописима нису дефинисани клијенти нити услови које клијенти морају да испуне како би им банке одобриле кредит, већ сам поступак процене финансијског стања, односно кредитне способности дужника банка уређује својим актима, а одлуку о томе да ли ће клијенту одобрити кредит, банка доноси у складу са начелом слободе уговарања, својом пословном политиком и унутрашњим актима – наводе за Fairpress у овој установи.

У дискусију о некредитирању медија укључио се и Заштитник грађана Зоран Пашалић. Он је, како је навео, разговарао са представницима појединих пословних банака, те је добио уверавање да одлука о одобрењу кредита није одређења занимањем, већ кредитном способношћу грађана који подносе захтев за кредит. Фаирпесс је упутио питања Пашалићу о томе са којим банкама је разговарао, те на који начин је превентивно поступао, с обзиром на то да је навео да Заштитник има право да “пружањем добрих услуга, посредовањем и давањем савета и мишљења делује превентивно”.

Међутим, из Кабинета Заштитника стигла је молба да о овој теми разговарамо касније, “јер је у седмици од 19. фебруара 2018. планиран састанак заштитника грађана са представницима новинарских удружења и банака”, те би после тог састанка могли да кажу нешто конкретније. Иако се медији у овом случају жале на вид социјалне неправде која им је учињена, Заштитник грађана је тог 19. фебруара, иронично, објавио “Саопштење Заштитника грађана поводом Светског дана социјалне правде”. “У седмици од 19. фебруара”, Заштитник се састао са комесаром Савета Европе за људска права, издао неколико мишљења и саопштења, али се није састао ни са једним новинарским удружењем. У НУНС-у нам је речено да позив од Заштитника нису ни добили.

Индикативан је и однос других предузећа или установа према медијима, који их схватају као огласне табле на које све може да доспе. Пристанком на срозавање цене огласног простора донекле су медији сами ископали своје јаме. Тако иза сваких избора остају дугови политичких странака за оглашавање, а ту су и оне странке које нису политичке, а од којих је тешко наплатити услугу.

У том лимбу где с једне стране постоји неодговаран однос друшт(а)ва према медијима, а с друге стране тешким доласком до било какве помоћи, нормално функционисање медијима, као и пристојан живот оних који желе пристојно да се баве својим послом, доведен је у питање.

-Генерално, то је лош знак и за медијске слободе, али и за наше друштво, које очигледно, дугорочно, није способно да одрживо производи нове вредности, па ни професионалне медије и грађански активизам без уплива државе или страних фондова. И банке само практично констатују то стање. Банке, као и друге приватне компаније, у земљи би у много већој мери морали да воде рачуна о друштвеној одговорности пословања, поготово онда када су угрожење темељне вредности на којима једно друштво треба да почива – закључује Сејдиновић из НДНВ за Fairpress.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси