Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  "Грађани треба да се боре за слободни јавни сервис"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

17. 05. 2018.

Аутор: Зоран Стрика Извор: 021.rs

"Грађани треба да се боре за слободни јавни сервис"

Дебата "Новинари између притисака и интегритета" одржана је синоћ у Амфитеатру Спенса у Новом Саду, а неки од закључака разговора су да су новинари постали легитимне мете власти, те да се она игра са тим колико може да користи систем како би угушила медије.

Медијске слободе у Србији се константно нападају, иако власт и провладини таблоиди користе аргумент да данас свако може да каже шта жели, те да цензуре баш због тога нема.

Међутим, према извештају Репортера без граница, Србија је пала на 76. место у 2018. на листи медијских слобода. Насупрот Србији, земље региона су напредовале. Такође, према евиденцији Независног удружења новинара Србије у протеклих пет година евидентирано је 278 напада на новинаре, од физичких, вербалних, па до напада на њихову имовину.   

О томе ко брани новинаре, али и кога новинаре бране, синоћ у Амфитеатру Спенса разговарали су бивши програмски директор Радио-телевизије Војводине Слободан Арежина, уредник "Данаса" Дража Петровић, програмски уредник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић и уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић, док је разговор водила новинарка Оља Бећковић.   

Могло се чути да новинари бране јавност, али и да се сами бране од глупости. Ипак, саговорници су сложни у томе да су медијски радници у Србији остали незаштићени.   

"Ми као бранимо јавност, а у суштини желимо да се бавимо својим послом на један нормалан начин. Мислим да је највећи проблем то, што по мом мишљењу, српска јавност уопште не жели слободне медије. То можете да закључите из тога што слободни и нормални медији имају занемарљиве тираже", казао је Дража Петровић.      

Стеван Дојчиновић указао је на то да тренутно имамо "чудан период године", када на насловним странама прорежимских таблоида нема негативних кампања против других новинара.   

"Били смо баш под великим притисцима и одједном се сада нешто смирило. Можда је власт схватила да је то погрешан пут и сад су их некако смирили. Међутим, како су се таблоиди смирили, долазе софистициранији начини притиска, видимо да су финансијске инспекције нови алат који власт има. Имамо неколико случајева, почевши од 'Курира', а сада то видимо на 'Јужним вестима'. Видимо да се власт игра с тим колико може сам систем и државу да користи да би угушила медије и то јесте проблематичнија ствар од самих таблоида", поручио је Дојчиновић.   

Говорећи о притисцима, Динко Грухоњић је рекао да нема осећај да су ствари промениле на боље. Додао је и да му је у садашњем режиму, као и у оном за време Милошевића, важно да зна када се црвена линија прелази. По његовим речима, новинари су константно "изложени руљи која врло отворено прети" и осећа се да су они "још увек на повоцу".  

"Атмосфера у друштву је таква да су неки људи изабрани као легитимне мете. Нажалост, ми у Србији имамо искуства са тим шта се дешава када вас неко изабере за легитимну мету. Тако да се ми непрестано налазимо на самој граници понора. И то је та страшна психичка пресија коју вероватно неки људи не могу да издрже и пристану на пакт са ђаволом", указао је програмски уредник НДНВ.        

На дебати се повела и расправа о медијским сервисима у Србији. Наведено је да би грађани требало да се боре за слободни јавни сервис, а бивши програмски директор РТВ-а Слободан Арежина поручио је да се 2015. године догодила крађа медијског сервиса, када је он незаконито смењен, а заједно са њим отказе је добило и неколико новинара који су се организовали у покрет Подржи РТВ.  

"Страшно је важно шта ради јавни сервис и мислим да је ту кључ читаве приче. Ми смо у ситуацији у којој се после крађе РТВ-а, догодила тиха и добровољна, уз пристајање руководства, крађа РТС-а. То је сада потпуно затамнило медијску сцену у Србији", поручио је Арежина.        

Говорећи о томе да су телевизије и даље најдоминантнији медиј у Србији, Дојчиновић је поручио да би прекретница била ослобађање Радио-телевизије Србије.   

"Кључни фронт би требало да буде ослобађање јавног сервиса. Било је неколико драматичних тренутака када су се медији које власт види као своје отворили, имамо кратак период када је 'Курир' одједном заратио са влашћу. Осетила се нервоза власти јер под контролом нису имали тај канал. И можемо да мислимо колико би РТС, који је јачи од било ког таблоида овде, могао да тектонски помери ствари. То је нешто што видим као кључно што би могло да промени исход и што би довело до неке борбе. Када се један велики медиј отвори, а мислим да је РТС дужан да то уради, онда може да се направи нека динамика", додао је уредник КРИК-а.         

Кроз разговор о променама и јавности, о томе ко заступа јавни интерес, а ко дезавуише и спинује информације, дошло се и до теме алтернативе. Грухоњић је констатовао да је алтернатива потребна, али је и уперио прст у овдашњу елиту, назвавши је "изразито кукавичком".   "Немам илузија ни према напредњацима ни према Вучићу, они се нису ни за јоту променили. Маше папиром као и пре 20 година, само је сада на позицији власти. Али шта је са нама, са алтернативом у овом друштву? Радим на факултету и, као новинар, не можете да назовете пет људи са Универзитета у Новом Саду, који има близу 5.000 наставника и 50.000 студената, који имају снаге да нешто кажу. О томе је овде реч, о кукавичлуку. Ово друштво је кукавичко и ова елита је изразито кукавичка и изразито корумпирана", закључио је Грухоњић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси