Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Ђилас и бојкот медија (2): Кад држава не штити права грађана, они то морају сами
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

13. 03. 2018.

Аутор: Маја Дивац Извор: Цензоловка

Ђилас и бојкот медија (2): Кад држава не штити права грађана, они то морају сами

Забрана појединим провладиним медијима да присуствују конференцијама за новинаре Драгана Ђиласа изнуђена је и разумљива реакција на неподношљиви медијски амбијент у коме владају неистина, једноумље и манипулација, сматра Маја Дивац

Недопустиво је да политичари одлучују који новинари могу да извештавају са њихове прес конференције и да појединим новинарима забране присуство. Недопустиво је и да, као последица таквог понашања, грађани буду ускраћени за информације од јавног интереса.

Такво понашање не само да је недопустиво већ је и противно законима ове земље, као и домаћим и међународним новинарским професионалним кодексима и стандардима. У свакој демократској земљи у којој се поштују владавина права и медијске слободе такво понашање заслужило би сваку критику и осуду.

Нажалост, Србија није таква земља, а потез изборног штаба Драгана Ђиласа је изнуђена и разумљива реакција на неподношљиви медијски амбијент у коме владају неистина, једноумље и манипулација. Он је последица, а не узрок таквог стања.

„Самопомоћ“ када држава не помаже

У земљи у којој се свакодневно крше људска права, и то нарочито у медијској сфери, у којој се институције одавно само вештачки одржавају у животу, грађанима и опозиционим политичким групацијама не преостаје ништа друго него да бар понекад покушају да „узврате ударац“. Кад држава не штити права својих грађана, једино што грађани могу јесте да покушају да их заштите сами.

Уосталом, институт „самопомоћи“ није непознат у праву и дозвољава грађанима да у изузетним ситуацијама, када им одређена права нису остварена од стране надлежних тела, та права остваре властитим средствима.

Поред владајуће политичке опције и самих медија, посебну одговорност имају надлежне институције, као што су РЕМ или надређено министарство, што су дозволиле да, противно закону, највећи део медија постане пропагандна машинерија

За потез Драгана Ђиласа одговорност сносе они који учествују у креирању овакве јавне сфере. Поред владајуће политичке опције и самих медија, посебну одговорност имају надлежне институције, као што су Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) или надређено министарство, што су дозволиле да, противно закону, највећи део медија постане пропагандна машинерија која је одавно самлела право на изношење другачијег мишљења и на објективно информисање.

Образлажући због чега су он и његов изборни штаб забранили појединим редакцијама да прате њихове конференције за новинаре, носилац листе „Београд одлучује људи побеђују“ Драган Ђилас рекао је да ће забрана бити на снази све док не почну коректно да преносе њихове ставове, док не почну да се „понашају као медији“.

„Они су део пропаганде власти која нас уводи у фашизам“, оценио је Ђилас који сматра „да негде треба да се подвуче црта“ и да се не треба „правити да је све у реду“.

А у Србији на том плану одавно ништа није у реду. Нити медији поштују своје законске обавезе према грађанима и јавности, нити РЕМ и министарство реагују на свакодневне прекршаје медија, нити неко узима у обзир притужбе грађана на извештавање медија.

Такво стање је резултат опште атмосфере у држави која почива на неистини и самовољи и у којој је нормално не поштовати закон, што све ствара идеално тло за процват медијске пропаганде која подразумева манипулацију информацијама и прогон неистомишљеника.

Нормално и лицемерно

Потез Ђиласа осудили су Министарство за културу и Удружење новинара Србије (УНС), док је Независно удружење новинара Србије (НУНС) издало саопштење са умеренијом формулацијом, у коме се апелује не само на Ђиласа већ и на медије и новинаре да поштују правила новинарске професије и важеће кодексе.

У свом саопштењу, Министарство је осудило дискриминацију представника медија којима није дозвољено да присуствују конференцији и, исто као и новинарска удружења, позвало све политичке актере да свим медијима, под једнаким условима, омогуће основно право на рад и праћење јавних скупова.

Институт „самопомоћи“ признат је у праву, домаћем и међународном, и дозвољава грађанима да у изузетним ситуацијама, када им права нису остварена од стране надлежних тела, та права остваре властитим средствима

„У демократском друштву неприхватљиво је на такав начин ускратити грађанима могућност да се информишу о догађајима и збивањима за које је у протеклом периоду постојао велики интерес“, навело је Министарство.

Овакав апел био би најнормалнији у свакој демократској земљи, међутим – у нашем окружењу овакав став звучи лицемерно. Лицемерно јер долази из институције чији је задатак да „прати спровођење закона у области јавног информисања“, а која се није огласила у бројним ситуацијама када је он кршен, на пример када је била угрожена безбедност новинара (државни секретар А. Гајовић за РСЕ: Министарство информисања није надлежно за нападе на новинаре, 8. фебруар 2018), која не устаје у заштиту јавних личности које медији сатанизују (спот ТВ Пинк о Оливеру Ивановићу у време косовских локалних избора), која не реагује када медији драстично крше права грађана на истинито и објективно информисање (непоштовање стандарда медијског плурализма и равномерне заступљености у информативним програмима медија, укључујући и периоде предизборних кампања), или када крше права најмлађе популације (вулгарни и насилни ријалити и филмски програми у дневним терминима дечјих програма и тако даље).

Сигурно је највећи грех Министарства то што годинама ћути и толерише срамно понашање РЕМ-а који је по закону дужан да „контролише рад пружалаца медијских услуга“ и који је надлежан да реагује у свим горе наведеним случајевима, а који уместо тога штити интересе власти а не грађана.

И саопштење УНС-а срочено је у сличном духу, занемарујући реално стање и саветујући свима који су незадовољни радом новинара да се обрате „надлежним регулаторним и саморегулаторним телима, као и судским органима“, као да би такво поступање донело било какве резултате.

РЕМ, на пример, још увек није реаговао на више од три стотине притужби грађана послатих у оквиру кампање „Поднеси пријаву, пробуди РЕМ“, коју су НУНС и ЦРТА покренули у време кампање Телевизије Пинк против Тамаре Скроззе, док два од три дневна листа чији су представници остали испред врата Ђиласове прес конференције нису чланови Савета за штампу и не уважавају одлуке и опомене овог саморегулаторног тела.

Поштовање владавине права не може бити селективно

Нема дилеме да је, принципијелно гледано, веома ризично стати иза оваквог потеза једног политичара јер је евидентно какве су могуће последице уколико би оваква пракса постала масовна и учестала. Ипак, у нашим конкретним околностима, овакав гест је оправдан и заслужује подршку.

Без обзира и на замерке Ђиласу, изнете и у саопштењу УНС-а, да је у време када је био градоначелник и сувласник листа Пресс и сам „користио свој медиј као пропагандно оружје“, али да новинарима тог листа нико није онемогућавао рад.

У земљи у којој се свакодневно крше људска права, и то нарочито у медијској сфери, у којој се институције одавно само вештачки одржавају у животу, грађанима и опозиционим политичким групацијама не преостаје ништа друго него да бар понекад покушају да „узврате ударац“

Ова тврдња, уколико је тачна, има значај за оцењивање политичког кредибилитета самог Ђиласа, али не утиче на чињенице које су га испровоцирале да поступи на такав начин. Другим речима, то што је овакав потез повукао Ђилас, који је и сам можда некада користио такве методе, не доводи у питање утемељеност оваквог поступка и не умањује његов значај.

Јер, овде се ради о нечему много вишем, што надилази било какав појединачни чин, а то је поштовање владавине права, које не може бити селективно и произвољно, и на коме се темељи функционисање сваке државе и друштва.

Неодрживо је од актера друштвеног живота очекивати да поштују људска права и медијске слободе а да су претходно иста таква њихова права систематски кршена, при чему држава не чини ништа да их од тога заштити.

Уосталом, поштовање владавине права основна је претпоставка сваког демократског друштва, на којој је утемељен домаћи Устав и сви закони, као и идеја европског уједињења. То је и основна тема преговора о чланству са Европском унијом и кључни је предуслов који мора испунити свака земља која жели да постане чланица.

Нажалост, неговањем медијске пропаганде уместо медијских слобода, свакодневним кршењем људских права и важећих закона, укључујући и медијске, Србија је сваким даном све даље од цивилизацијских и европских вредности које су претпоставка сваком пристојном животу и друштвеном и економском напретку.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси