Сајам туризма
Сајам туризма
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Дојчиновић: Сваког јутра размишљам о безбедности новинара и редакције, то је постао део мог посла
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

13. 02. 2018.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Дојчиновић: Сваког јутра размишљам о безбедности новинара и редакције, то је постао део мог посла

Стеван Дојчиновић, главни уредник КРИК-а, за Цензоловку говори о шест тужби које су против редакције стигле у јануару, иако никад пре тога нису тужени, о преметачини стана Драгане Пећо, о прислушкивању редакције, о томе колико је после свих напада угрожена безбедност новинара ове младе редакције.

„Некад ми се дешавало да због приче на којој радимо из редакције изађем у два ујутро. Протеклих месец дана пак, у то сам доба напуштао редакцију јер смо састављали одговоре на тужбе. Сад нам је то, припремање одговора на тужбе, напрасно постало саставни део посла“, говори за Цензоловку Стеван Дојчиновић, главни уредник КРИК-а.

Бурних је две и по године иза екипе младих истраживачких новинара. Њихова значајна открића нису остала незапажена, награђивани су у сваком смислу: од једних за професионална достигнућа, од других – „топлим медијским зецом“, пасквилним страначким саопштењима, објављивањем у медијима комуникација чланова редакције и фотографија са саговорницима, па чак и – преметачином стана новинарке КРИК-а, из којег, гле, ништа није украдено. Оспоравали су им објављене приче, али нико није покушао да то уради и на суду. Донедавно.

„До почетка 2018. нико нас није тужио, а онда нам је у јануару стигло чак шест тужби, од чега је четири поднео министар без портфеља Ненад Поповић“, предочава нам Дојчиновић у разговору који је вођен у редакцији КРИК-а. Има за све тужбе две речи: покушај притиска. „Не знам како ће се све то завршити и колико ће нас све то коштати, али знам да се сви наши текстови темеље на чињеницама и доказима.“

Цензоловка: Да ли је већ заказано суђење по тужбама које је покренуо министар Поповић?

Стеван Дојчиновић: Није још. Тренутно радимо на томе да то све буде спојено у један судски процес, будући да нас министар Поповић у свакој тужи за исту ствар, за наводе о његовим офшор компанијама и пословима који се помињу у Рајским папирима. Наши адвокати то сматрају, мислим да ћу добро цитирати, „злоупотребом процесних права“. У свакој истиче ненормално висок одштетни захтев од милион динара, иако наши судови у таквим поступцима углавном досуђују износе до 200.000 динара.

Том логиком министар би могао да нас тужи за сваку вест коју смо о њему објавили – ево, данас имамо вест о томе да је дошло до промене у његовој имовинској карти – и да буде, не знам, још 15 тужби.

Цензоловка: Интересантно је да су те тужбе уследиле два месеца након првих текстова из серијала о Рајским документима.

Дојчиновић: Нисам сигуран у то да је заиста хтео да нас тужи, иако му је то била прва реакција. Али, где год би се након објављивања прича појавио, новинари су га редовно питали о томе кад ће поднети тужбу. Па, кад су га о томе питали барем 20 пута, ваљда није имао другог избора него да то на крају и учини.

Цензоловка: Јесте ли успели да докучите који је био његов мотив да вас четири пута тужи за углавном исте наводе у вашим открићима?

Дојчиновић: Верујем да тиме покушава да заустави даље извештавање о њему и његовим пословима. Ово је сад помало бизарна ситуација: стижу нам од њега тужбе, а ми истовремено радимо причу о његовим пословима у вези са приватизацијом фирми.

Занимљиво је да нам је после друге тужбе Поповић, преко посредника, понудио нагодбу.

Цензоловка: Нагодбу? Како сте на њу одговорили?

Дојчиновић: То нам је деловало као да смо ми објавили лажи о њему, па је он спреман да повуче тужбу под условом да се извинимо. У нашим текстовима, међутим, нема лажи, све је сто посто проверено, па смо одговорили да не видимо о чему бисмо могли да се нагодимо с њим. После тога су нам стигле још две тужбе (смех).

Кад говоримо о мотивима иза овог затрпавања тужбама, ту постоји још нешто. Министар Поповић нема проблем с новцем, па ни с финансирањем тужби. Ево, Саша Радуловић га је недавно првостепено добио на суду, у питању је пола милиона динара одштете, а испоставило се да Поповић чак није ни одговорио на ту тужбу.

Нама, с друге стране, све то око тужби представља приличне проблеме. Министар је, као што рекох, истакао високе одштетне захтеве у својим тужбама, а такав захтев онда утиче на висину трошкова за одговор на тужбу.

Не ради се само о око 400 евра трошкова по једном одговору на тужбу, већ је ту и плаћање превода с енглеског језика на десетине докумената које смо прибавили за потребе прича о Рајским папирима. Ако суд не буде пристао на спајање процеса, следују нам трошкови адвоката за четири одвојена процеса. То би могло да нас кошта, у најгорем случају, чак половину гранта, дакле, можда и 10.000 долара.

Видео сам реакције на друштвеним мрежама, као, шта вас брига за суђење ако сте у праву. Али, ово нису обичне тужбе, овде се ради о великој документацији и стога нисмо могли да очекујемо да адвокати то све савладају сами и за кратко време. Нама је буквално месец дана отишло на састављање одговора на тужбе.

А осим те четири, у јануару смо добили још две тужбе и опет смо морали да се бавимо писањем одговора на тужбе.

Цензоловка: Ко вас је још тужио?

Дојчиновић: Онај британски десничар, Џим Досон, који је већ тужио посланицу Маринику Тепић. Другу тужбу је поднео бизнисмен Владимир Шекревски, за којег смо само написали да је међу особама из Србије које се помињу у Рајским папирима. Никада пре нисмо били тужени, а онда нам је у јануару стигло чак шест тужби.

Цензоловка: Досадашњи покушаји да будете ућуткани нису дали резултата. Јесу ли на делу, гледајући ове тужбе, покушаји да вам финансијским изнуривањем макар загорчају живот, ако већ не могу да вас спрече да радите?

Дојчиновић: Ако се погледа мало шире, стално се уводи нешто ново, неки нови принцип, попут затрпавања тужбама. Доста дуго није било медијске кампање против неког новинара, мислим да су то ставили на страну и сад уводе нови принцип против неподобних. Прошле године то су биле сталне финансијске инспекције у медијима, имали сте драстичан случај с Куриром, и то је илустративни пример шта може да вам се деси ако се окренете против ове власти. И нас су контролисали, али наш је случај био далеко бенигнији. Проверавали су све, све уплате на рачун, чак и наша лична примања.

Цензоловка: Затрпавање тужбама би, дакле, могао да буде „хит“ 2018. године?

Дојчиновић: Све указује на то, нисам досад видео да је неко имао овакав проблем с бројем тужби за исту ствар. Поповић је морао да нас тужи јер је то стално најављивао, а мислим да је тиме инспирисао и ове друге да нас туже. Али тиме можда и све оне о којима тек намеравамо да пишемо.

Цензоловка: Како све ово што вам се догађа, и кроз шта сте пролазили – кампања у таблоидима, упад у стан Драгане Пећо, закључно с овим тужбама – утиче на све вас и, нарочито, на оно чиме се бавите? Може ли се на све то (п)остати имун?

Дојчиновић: Не, не можеш постати имун на такве ствари. Кад ти упадну у стан, то се не завршава увиђајем и тиме што ћеш распремити неред који је остао након преметачине. Људи морају да разумеју да после таквог догађаја остају последице по ту особу, и да то све утиче и на ту особу и на њен рад.  Такође, ове тужбе су нам појеле протеклих месец дана, али смо и даље наставили да радимо.

Те тужбе су имале утицај и на друге људе. Поповићеви бивши радници, с којима смо раније разговарали, постали су уплашени и сад нас зову да повуку своје изјаве. Тужбе утичу на људе јер шаљу одређену поруку. Те су тужбе, такође, показале да није довољно да урадиш фектчекинг јер ћеш свеједно имати проблема.

Ту је, даље, опасност од прислушкивања, а ми смо с тим већ имали искуство. Сад морамо да водимо рачуна и да нам комуникација буде безбедна и да пазиш где се састајеш с изворима да не би после добили отказ. Кад те држава види као непријатеља, онда мораш да играш ту игру и да се стално браниш. Све је то психички веома напорно, ево, ја сам од стреса добио псоријазу (показује прсте), и при томе одузима много времена.

Да бих се одбранио од напада, покренуо сам пет тужби и два поступка – један код заштитника грађана, други код повереника Шабића – против БИА због прислушкивања. То је много уложене енергије само да бих се одбранио и заштитио себе и своја права. Знате, било је цензуре и време Бориса Тадића, када медији нису смели да објављују истраживања ЦИНС-а, где сам у то време радио. Али, на томе би се све завршавало, није било освете и напада. Сада, све се мобилише за напад, имате таблоиде који воде кампању против вас, политичаре који о вама јавно говоре, крећу прислушкивања, праћења, тајно фотографисање…

Цензоловка: Како сте свој рад свему томе прилагодили?

Дојчиновић: Сада сваки мејл морамо да закључамо, користимо безбедније софтвере за комуникацију, уложили смо доста новца у аларме и сензоре. Уз трошкове, повећала се, неизбежно, и параноја.

За разлику од ранијег периода, сад сваког јутра као уредник морам да размишљам и о безбедности новинара и редакције, што, рецимо, значи да морам да вратим клима-уређаје јер нисам сигуран да ли су у њима уређаји за прислушкивање. У претходној канцеларији су нас прислушкивали, то смо утврдили.

Цензоловка: А сада, док разговарамо?

Дојчиновић: То обично сазнаш тек кад се деси неки инцидент, кад неки медиј, попут Информера, објави разговоре вођене у редакцији. Откад смо се преселили, ништа у медије није процурило о томе на чему радимо, као што је својевремено било објављено да истражујемо Вучићеву имовину, тако да…

Цензоловка: То све, морам да признам, делује прилично застрашујуће. Може ли у таквим околностима да страст према послу надјача овакве изазове, претње, притиске… с којима се суочава редакција у којој су млади људи?

Дојчиновић: Нажалост, неко сад у редакцији мора тиме да се бави, и то је постало део мог радног времена. Друге редакције, које се баве истим послом као ми, немају толику безбедносну културу. Ок, може и тако, да то све прихватиш као неминовност. Али, ми не желимо тако, не желимо да нам се понављају ствари, не желимо да нам поново нападају изворе. Не можеш то да пустиш, мораш тиме да се бавиш. Јер, ако се не будеш бавио тиме, овде нећеш моћи да се бавиш новинарством. Уверили смо се, нажалост, да више не можемо да верујемо институцијама, на њих, дакле, више не смеш да се ослониш а, бојим се, ствари ће бити и горе.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси