Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Богович (ЕП) након Медијаметра: Недостају објективни медији у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

06. 12. 2017.

Извор: Данас

У Европском парламенту отворена расправа о ситуацији на српској медијској сцени

Богович (ЕП) након Медијаметра: Недостају објективни медији у Србији

Неформална група Европског парламента "Пријатељи Србије" под вођством заступника Емилијана Павела и Франца Боговича јуче у Бриселу је организовала отворену дискусију о стању српске медијске сцене. У оквиру дискусије Велимир Ћургуз Казимир и политички аналитичар Дејан Вук Станковић представили су мониторинг медија "Медијаметар", који ради Институт за јавну политику Владмира Бебе Поповића.

Франц Богович, посланик у Европском парламенту и потпредседник Групе Пријатеља Србије, навео је у писаној изјави да су у почетку представници организације Медиаметар кратко представили аналитички извештај о објавама у штампаним медијима, што је била и основа за наредну отворену дебату европских парламентараца, па и представника неких других институција, које прате проширење Европске уније. Иако је фокус анализе био на штампаним медијима, дискусија је била постављена шире на ниво генералних потешкоча, с којима се суучава цели медијски простор у Србији.

"Често се и уз процес интеграције Србије у ЕУ поставља питање стање медијског пејзажа у Србији и како је са слободом медија. Можда зато вањски посматрачи виде као да је проблем у количини критичких медија, али проблем је другде. Има довољно медијског простора за критиковање тако власти као и опозиције. Веће питање је, која је позадина тих многобројних негативних објава и који су интереси иза њих. Медијски простор изразито је профилисан Про и Цонтра, објаве су писане у таблоидном стилу, значи сензационално, са циљем дискредитације супротне стране. Необично је и то, да у простору можемо пратити прави рат између медија, а са друге стране недостаје уравнотежених, објективних текстова на основи правог истраживачког новинарства", наводи Богович.

Он додаје да је још већи проблем у томе што немамо детаљније анализе, како је извештавање медија повезано са њиховом власничком структуром и какви су њихови извори финансирања. Додаје да писање медија често одражава и личне интересе власника. Он процењује да је то једна од најважнијих информација о којој морамо водити рачуна ако желимо нормализовати тренутно стање.

"Аналитички можемо закључити да је у медијском простору присутан и руски капитал. Занимљиво је, да можемо запазити позитиван однос до Русије и њиховог председника у великој већини српских медија независно од њихових политичких ставова. У медијима се тако види и пуно више писања против ставовима Европске уније него позитивних чланака о тој заједници, која игра врло значајну улогу у будућности Србије. Још посебно ако знамо, да развојна помоћ за Србију са стране ЕУ представља две трећине све развојне помоћи за Србију и иако је ЕУ најзначајнији економски партнер са 68 одсто српског извоза и 60 одсто увоза. ЕУ пружа и две трећине свих страних инвестиција", истиче овај европски парламентарац.

Један од значајних закључака састанка је, како додаје, да треба појачати присуство стварних чињеница о ЕУ у српским медијима, а ЕУ мора осигурати систематску присутност и својих ставова у медијима јер само тако могу људи добити објективне информације шта заправо значи чланство у ЕУ и зашто се Србија уопште жели придружити тој заједници.

"Јуче сам искористио прилику и поновно изнео своје ставове, да подржавам Србију на њеном путу према ЕУ као једино могућој алтернативу и да желим, да би преговарачка поглавја отварали у бржем темпу него до сад. А кључ до тога су реформе кључних подручја у земљи, уз што иде и нормализација медијске сцене. Очекујем и већи финансијски допринос са стране ЕУ држава, тако кроз ИПА фондова као и кроз друге програме, као на пример кроз Берлински процес", оценио је Богович.

Он додаје да грађани Србије морају знати, да најмање развијене чланице ЕУ из ЕУ фондова примају десет пута више финансијске помоћи на становника него је тренутачно прима Србија из ИПА фондова.

"Тако видим ту сарадњу као једино решење, да ојачамо економску ситуацију Србије и осигурамо радна места углавном младим људима који данас одлазе из земље. Са чланством у ЕУ и средствима кохезионе политике Србија би пуно више могла направити и на регионалном развоју, значи побољшати квалитету у периферним срединама изван главних градова", закључио је Богович.

Коментари (1)

Остави коментар
чет

07.12.

2017.

Nenaivan [нерегистровани] у 07:31

Hm...

Demagogija!

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси