Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  (Не)истине о убиству певачице
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

12. 10. 2017.

Извор: Инсајдер

(Не)истине о убиству певачице

Вишемесечно писање о убиству певачице Јелене Марјановић ствара утисак у јавности да је све познато, да је убица већ осуђен. У утркивању таблоида у вези са детаљима убиства крше се сва новинарска правила, а пре свега основна права њеног малолетног детета и достојанство жртве, као и претпоставка невиности. Директор полиције Владимир Ребић тврди да највећи број тих информација објављених у медијима немају никакве везе са истином.

Чињеница је да се у већини случајева наводни детаљи из истрага стављају у уста неименованим саговорницима који су наводно блиски истрагама. Због тога је Инсајдер питао директора полиције Ребића о тим информацијама за које медији тврде да су их добили из извора блиских истрази.

На констатацију Инсајдера да се истраге воде у медијима, а не у полицији и да је за то најбољи пример вишемесечно писање таблоида о „убиству певачице“, Ребић каже да ни он „нити било који други полицајац неће питати новинара одакле му информација“. У вези са конкретним случајем, директор српске полиције тврди да је највећи део информација у ствари неистина.

„Оно што спорадично погледамо, највећи број тих информација нема никакве везе са истином. Оне су произвољне, али је претпостављам да то добро продаје новине“, каже директор полиције.

Ипак чињеница је да ни полиција ни тужилаштво никада нису документовано реаговали на објављивање таквих информација.

Управо на тај проблем указао је и Повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић када је извршио надзор над радом полиције и тужилаштва у једном другом случају. Радило се о бруталном убиству малолетне девојчице о ком су медији нашироко извештавали, наводећи, уз детаље убиства и цитате починиоца. За све су користили исту синтагму „извор из истраге“. Након надзора Повереник је саопштио да информације нису биле из истраге, што је практично значило да су измишљене.

Убиство певачице најдрастичнији пример кршења Кодекса новинара

Случај истраге убиства певачице Јелене Марјановић пуни насловне стране већ готово годину и по дана. Још у мају прошле године Савет за штампу утврдио је да је само у једном месецу било 617 текстова којима је прекршен Кодекс новинара.  Најдрастичније кршење се одвијало у случају убиства Јелене Марјановић о којој је било 100 таквих текстова. Новинари, међутим, ни данас нису престали са том праксом. Када се само у гоогле претраживач укуца име убијене певачице појави се више од пола милиона текстова. Најупечатљивије је кршење права малолетног детета. Тако је објављивано како је дете схватило све, како црта мајку, како јој је било на гробљу…

„Тесктови о том убиству представљају најдрастичније кршење кодекса. Такву ситуацију нисмо имали до сада, да се само у једном месецу објави 100 текстова на исту тему у којима се крши Кодекс. То је незабележено. Чак и у предизборним кампањама нисмо такву ситуацију да се о једној теми објави толико текстова у којима се крши Кодекс“, каже за Инсајдер Тамара Скроза, чланица Савета за штампу.

Она каже да се у тим текстовима крши неколико чланова Кодекса истовремено, па чак и члан који штити достојанство жртве.

Шта све пише у кодексу

Кодекс новинара јасно прописује шта новинар мора да чини при извештавању. Тако је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде. Забрањено му је да користи непримерене, узнемиравајуће, и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу, а дужан је и да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група. Све ово крши се текстовима који свакодневно пуне насловне стране појединих дневних новина.

Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања, наводи се у Кодексу.

„Медији помагали да се ухвати убица“

У јуну прошле године Комисија за жалбе Савета за штампу констатовала је драстично кршење Кодекса новинара у текстовима који су за тему умали убиство певачице. Током  расправе о тим текстовима, уредница једног од таблоида који је текстове објављивао сложила се да су сви медији прекршили претпоставку невиности, али је сматрала да других прекршаја Кодекса није било. Она се изузела од гласања .

„Она је нагласила да у вези са овим случајем није ни било никаквих званичних информација, па су медији морали да спекулишу и нагађају. Рекла је и да се види нека врста прећутне сагласности измедју две стране, полиције и медија, да се сталним писањем о том случају изврси притисак на убицу, и да је такво писање у извесној мери одговарало и једнима и другима. Медији су на тај начин показали и неку врсту друштвене одговорности тиме што су помагали да се ухвати убица“, наводи се у извештају са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси